Drug direktor – centarfor!

Toplo se preporučujemo vašoj pažnji, glasi otprilike rečenica iz skoro svakog Nušićevog satiričnog komada. Rečenica u kojoj se neki ambiciozni čankolizac toplo preporučuje milosti nekakvog moćnika ne bi li za sebe ishodovao kakvu udobnu sinekuru i nameštenje. Prethodnih dana na društvenim mrežama i u pojedinim medijima moglo se naići, ako ste pasionirani čitalac istih, i na vest o tome kako je uspešni direktor Aerodroma „Nikola Tesla“, ozbiljan kandidat koji bi trebalo na mestu predsednika Fudbalskog saveza Srbije da nasledi Slavišu Kokezu.

Saša Vlaisavljević nije istina nov u sportskim vodama. Godinama unazad obavlja razne funkcije u Košarkaškom i Vaterpolo klubu Crvena zvezda, ali nikada u sportskim krugovima nije bio viđen kao ozbiljan kandidat za jedno tako osetljivo i ako hoćete lukrativno mesto, kao što je predsednik FSS-a. Tekstovima i napisima, koji su se pozivali na dobro obaveštene anonimne izvore, čini se da se želeo postići efekat postojanja nekog moćnog i nadasve odlučujućeg faktora koji stoji iza kandidature Vlaisavljevića. Ubrzo su se u pojedinim beogradskim medijima pojavili napisi o samozvanom potencijalnom kandidatu za čelnu funkciju u srpskom fudbalu. Nimalo pozitivni, razume se. Novinari su se bavili određenim privatnim sklonostima i afinitetima gospodina Vlaisavljevića, poredeći ga sa famoznim bivšim predsednikom opštine Brus – čuvenim Jutkom. Pored ovih sklonosti, otkriveno je i da kandidat voli i skupe automobile, pa smo tako doznali da svakodnevno koristi vozilo marke „porše panamera“, koje je registrovano na njegovog kuma, i da neretko s posla taksira radnice, kako mediji navode uglavnom prijatnije spoljašnosti, kopirajući pristup gorepomenutog gospodina Jutke.

Vidite još

Deca i korona: Dvoje dece na Institutu

Broj se ipak smanjuje

Deca i korona: Dvoje dece na Institutu

Svadbe od jula?

Maske još tri meseca

Svadbe od jula?

Oskrnavljen mural Đorđa Balaševića

"U" sa krstom

Oskrnavljen mural Đorđa Balaševića

Handke: Kad god pomislim na Srbiju ja vidim Belog anđela

Prijatelj Srbije

Handke: Kad god pomislim na Srbiju ja vidim Belog anđela

Osim ovih najnovijih saznanja, karijera gospodina Vlaisavljevića izgleda kao karijera svakog natprosečnog srpskog političkog preletača sa izraženim instinktima za sticanje, samopromociju i pre svega opstanak. Gospodin Vlaisavljević je rođen u Bihaću 1968 godine. Fakultet je pohađao u Zagrebu do izbijanja građanskog rata u Hrvatskoj. Iz njegove biografije nije poznato gde je proveo ratne godine i da li je bio angažovan u oružanim sukobima. U Beograd dolazi 1995. godine i zapošljava se u JAT-u, jugoslovenskom avio-prevozniku, gde prolazi razne funkcije sve do funkcije generalnog direktora na koju je postavljen odlukom Vlade Srbije 2007. godine. U to vreme na ovu funkciju je došao kao kadar stranke Mlađana Dinkića G17. Svoj prvi veliki prelet obavlja kada je samo dve godine kasnije postavljen za pomoćnika gradonačelnika Beograda, ovoga puta kao kadar Demokratske stranke, ali samo tri nedelje kasnije zbog ličnog sukoba sa Draganom Đilasom bio je primoran da da ostavku. Uhlebljenje mu je pronađeno u Privrednoj komori Srbije gde je jedno vreme obavljao funkciju potpredsednika, a zatim i direktora. Sledeći veliki prelet napravio je 2014. godine kada je ovaj put kao kadar SNS-a, postao direktor Aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu.

Na ovoj poziciji ostaje sve do preuzimanja Aerodroma od francuske kompanije „Vinci“. U ovom periodu pod njegovim rukovodstvom, Aerodrom je beležio odlične poslovne rezultate, pa je to verovatno podstaklo „određene krugove“ da početkom 2019. godine, na isti način kroz medije, istaknu mogućnost da Vlaisavljević postane novi direktor EPS-a. U pauzama između preletanja, za koja nismo sigurni koliko ih je zapravo bilo, s obzirom na nepoznanice iz ratnih godina, Vlaisavljević je od skromne direktorske plate uspeo da stekne dve nekretnine sa garažama na Novom Beogradu, ukupne površine oko 150 kvadratnih metara, bar dva povišena terenska motorna vozila i, kako saznajemo, čak i jedne poslovne zgrade na Novom Beogradu. Uz sve to Agenciji za borbu protiv korupcije nije prijavio da je bio vlasnik firme u Hrvatskoj, tačnije Dubrovniku. Kasnije je tvrdio da je firmu prodao, ali zvanični hrvatski organi u to vreme nisu zabeležili bilo kakve promene vlasništva.

Istina, za poziciju predsednika FSS-a moglo bi da ga kandiduje i to što je kao direktor Aerodroma donirao jednom nižerazrednom fudbalskom klubu 500.000 dinara, uz obrazloženje odluke da se radi o poboljšanju uslova rada mladih sportista. Jedini problem je što se radilo o FK Brodarac za koji je te 2015. godine nastupao doskorašnji predsednik FSS-a Slaviša Kokeza. Tako je to – dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.