Intervju

Dušan Janjić: "Rezolucija za disciplinovanje Srbije"

Više puta najavljivana pa odlagana, rezolucija o Srebrenici bi, kako sada stvari stoje, trebalo da se nađe pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija u četvrtak 23. maja

Rezolucije Generalne skupštine UN, dodiše, nisu obavezujuće, ali imaju političku težinu i odražavaju stavove članica tog tela o pitanju ili temi u vezi sa kojom su usvojene. Srbija nastavlja diplomatsku misiju da Generalna skupština UN ne usvoji rezoluciju u kojoj se zločin u Srebrenici naziva genocidom, ali se ustanovljava i dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.

Dušan Janjić, predsednik Upravnog odbora Foruma za etničke odnose, ocenjuje da je ideja Nemačke kao kosponzora rezolucije bila pre svega da “lupi šamar“ neposlušnom Vučiću, zbog toga što Srbija ne usaglašava svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije. Ističe, međutim, da nisu u pravu oni koji misle da bi rezolucija, čak i ako bude usvojena, mogla da posluži kao osnov za Bosnu i Hercegovinu da traži ratnu odštetu od Srbije.

Na pitanje zbog čega je više puta odlagano da se ona nađe na dnevnom redu Generalne skupštine UN, Dušan Janjić u razgovoru za “Ekspres“ podseća da to nije prvi dokument tog tipa na koji je bilo izneto mnogo primedbi.

Dodaje, međutim, i da, ocenjujući srpske napore da rezolucija ne prođe u Generalnoj skupštini, ponekad možda izgleda kao da se “topom puca na komarca“, što može da bude opasno.

“Mislim da dolazi generalno do velikog raskoraka između obaveštenosti, očekivanja i realnosti kada je reč o javnosti u Bosni i Hercegovini i u Srbiji. Realnost je da to nije prvi dokument Generalne skupštine na koji ima toliko primedbi i kada ima toliko političkog i diplomatskog pritiska na Generalnu skupštinu, odnosno na predsedavajućeg Skupštine, da se on odlaže.

Ali sa svakim odlaganjem, da kažemo, cena tog dokumenta raste. Obaveze onih koji smatraju da je u njihovom interesu odlaganje oni moraju jednog dana da izvrše, biću vrlo precizan. To je uobičajena praksa.

Što se tiče ovog prvog dela javnosti, ona je kreirana pre svega iz Srbije za unutrašnje potrebe. Predsednik Vučić sam je najavio 2. marta da će se pojaviti ta rezolucija. Ali još pre deset godina rezoluciju su inicirali Nemačka i Američki jevrejski kongres. I tada je odbijena jer je to bio jedan drugi kontekst, ali opet vezano za ukrajinski rat i krizu na Bliskom istoku.“

Ali se na isti način postupa i u Bosni i Hercegovini sa tom temom.

“Dabome. To su vezani sudovi. Odmah se podiže najekstremniji deo. Pa vama se gube političari, na primer, Konaković, koji se do tada predstavljao ili se trudio da zagovara neku, šta god to značilo, umerenu ili građansku opciju, ne ekstremno nacionalističku. On upada u zamku, poziva sve bošnjačke političare iz regiona i Srbije, Sandžaka, kako to kažu, da pokažu javno u Baščaršiji, tamo gde se dogodilo ubistvo svata, da su zajedno. Svaka država treba da brine o svojoj zajednici, o pripadnicima srpskog, bošnjačkog i drugog naroda, izvan svoje države. Ali ovde je taj pik toliko snažan da ovih dana gledam kako tog dana Srbija treba da stane. Pravi se atmosfera kao i kod, da tako banalizujem, ’Pesme Evrovizije’. Šta je bitno u toj priči. Naravno da se Jevrejski kongres povukao zbog Izraela. Znači ima politike i kod inicijatora. Jer bilo kakvo spominjanje ratnog zločina, kako Izraelu tako i Rusiji, a pogotovu genocida, ne odgovara, jer se protiv te dve vlasti vode međunarodni postupci. I protiv Netanjahua i protiv Putina. Tako Srbija odjedanput dobija, da kažemo, jednu snažnu podršku, u stvari postaje instrument da se zaustave Ujedinjene nacije da ne proizvedu neki dokument, a to je ta rezolucija, koja bi možda mogla da se odnosi i na ova suđenja, ne na kolektivnu Rusa i Jevreja.“

Svako gleda svoje interese.

“Rusija je vukla u skladu sa svojim interesima seriju već decenijama ozbiljnih poteza. Svi pokušaji Rusije da preko Srbije nešto uradi u regionu su propadali, govorimo o Severnoj Makedoniji, evo urušava se sada i preko Srba kao nacionalista i u Crnoj Gori i ta njihova poslednja karta, najjača, jer uvek se najjača karta vadi za kraj igre, jesu Republika Srpska i Dodik. I ona ima ograničeno trajanje. Ali ona je jako dobra sada Rusiji ne samo da oduži priču o rezoluciji, nego da se nametne kao partner Sjedinjenim Američkim Državama. Da se ne lažemo, i nije Nemačka u pitanju i nije Srbija u pitanju, jer su SAD Rusiji partner i za Bliski istok. Rusija je uključena preko islamskog džihada na obe strane. Preko džihada na palestinsku, a preko ovih biznis veza preko Netunjahua i ostalih... To su većinom Jevreji koji su pre 15-20 godina došli iz Rusije, oni vladaju sada Izraelom. Njihovo shvatanje jevrejstva nije kao onih iz Amerike. Oni su, kako bih rekao, neocionisti. To je sada postala vrlo ozbiljna, opasna igra u kojoj ćemo kao rezultat, naravno, imati nadglasavanje u Generalnoj skupštini. Za ovu vrstu rezolucije nije potrebna dvotrećinska većina.“

Da, dovoljna je prosta većina.

“Ali mislim da će sad Zapad odgovoriti sa maksimalnom većinom. I šta smo dobili? U dokumentu o Holokaustu nema kolektivne odgovornosti nikoga, ali ima saosećanja sa Jevrejima i pre svega te rezolucije su poruka da se tako nešto ne ponovi. Tekst ove rezolucije u osnovi, dakle, jeste ’kopi-pejst’ teksta rezolucije o Holokaustu. Ono na šta Srbija treba da obrati pažnju jeste da njoj treba Generalna skupština UN pre svega zbog pitanja Kosova. Kada se završi proces takozvanog dijaloga, a on je već gotov, i ako se ne želi da se pristane da se sve dešava po Poglavlju 35, znači direktno pregovori ne sa Albancima, nego sa Briselom, Srbiji treba Generalna skupština. Samo Generalna skupština može eventualno da ublaži, promeni ili ne prihvati izveštaj o dijalogu. U ovom momentu Srbija formira oko sebe snažan antiblok u Generalnoj skupštini. Sad i Kina ulazi u igru. Ali pošto ih to nervira, formiraće se jedan blok od onih koji odlučuju o Kosovu, od onih koji odlučuju u evroatlantskoj budućnosti Srbije. A to može da nas stavi u blagu međunarodnu izolaciju. Pogledajte ko dolazi u Srbiju? Samo bilateralni odnosi ili ako su regionalni oni koji su vezani za Kosovo.“

"Litije vode ka rušenju vlasti"

Intervju - Dušan Janjić

Vesti 17.09.2022. 09:35

"Litije vode ka rušenju vlasti"

Najavljuje se dolazak Makrona.

“Da, to je bilateralni odnos, vezan i za Kosovo i za energetiku. Drugo, u Kvinti, Makron je ostao poslednja adresa za kucanje na vrata. To više nisu ni Nemačka ni Italija. A Makron iz vrlo realnih interesa, bilateralnih, sada dolazi. Napravljen je veliki budžet za vojnu industriju Evropske unije. I naravno da Makron želi da se pojavi tu da obnovi onu prednost koju je u nuklearnim programima imao u odnosu na Nemačku koja je bila pod embargom naoružavanja. Makron je, naravno, igrač koji tu dolazi kao posrednik koji će da saopšti – vi nama trebate, ali u međuvremenu će da se vidi da li ima saradnje. To su sve bili preddogovori. Da li će doći do saradnje, prvo da se ustupi da investiraju u jedan od objekata ove naše namenske industrije i, drugo, da li će doći do onoga što je važnije za Francusku, da njihova tehnologija modularnih nuklearnih elektrana bude ovde, koja je u suštini prerađena adaptirana ruska. Time, kako bi rekao Vučić, jednim udarcem ubija dve muve.“

Da se vratimo na rezoluciju. Zanimljivo je da je Crna Gora predložila amandmane na njen tekst, nije još izvesno da će to biti uneto.

“Ne znam da li smo pročitali te amandmane.“

Oni govore o individualnoj odgovornosti za genocid, a ne o kolektivnoj.

“Na primer, kod nas, ideolozi etnonacizma, Bokan i ostali, svakoga ko nešto loše kaže o srpskom narodu, ne loše, nego svakog ko ne podržava njih proglasiće, izmislili su termin, autošovinistom. To vam je iz Rusije prepisano, kao i ruski mir i srpski svet. A ovo je najveći autošovinizam. Ako vi, zapravo, kao u Crnoj Gori branite Srbiju od nečega što joj niko ne pripisuje, kolektivnu odgovornost za genocid, šta vi u stvari radite? Vi vezujete celu naciju za jedan period istorije, za jedan deo politika i za one kojima je presuđeno da su ratni zločinci. Oni su ljudi već odležali ili će odležavati svoje kazne. To se sada dešava u toj Crnoj Gori, u tom unutrašnjem obračunu koalicije koja je trebalo da promeni evropski put Crne Gore, nije to ispunila, i imamo sada jednu igru koju vrlo aktivno podstiču naravno Demokratski front i Rusija, a onda se takozvana Evropa sad deli po tom pitanju. To je unutrašnje pitanje raspadanja jedne nestabilne vladajuće koalicije, ljuljanje već uzdrmane strukture državne, a pri tome ova sva kretanja su irelevantna. Važna su za Crnogorce i za nas. Oni na kraju predlažu disklejmer – ne odnosi se ni na koga. To su već na jedan suptilniji način odradili ovi veliki. Ja uopšte ne isključujem, deluje paradoksalno, da posle ove Generalne skupštine, zato to ne ide na Savet bezbednosti, da posle ovoga u suštini Rusi i ne uđu u salu za glasanje. Uopšte ne isključujem. Jer su ovi taj disklejmer koji njima treba već ugradili, da se ne odnosi i na druge slučajeve, i to je ta adaptacija. Ne znam kako će glasiti rečenica u preambuli. Ovde se radi o jednoj borbi u uvodnom delu rezolucije, gde se nabrajaju činjenice koje direktno kažu u pozivu na odluke te i te, Haškog suda pravde, na pojedinačne odluke.“

Koliko to rade da bi sebe isključili iz cele priče s obzirom na to da je Crna Gora bila deo SR Jugoslavije u to vreme.

“Nemaju oni tu svest. Oni misle da su sve probleme rešili kada su slomili Mila Đukanovića.“

Koliko je realno da u slučaju izglasavanja ove rezolucije u Generlanoj skupštini ona posluži za osnov da BiH traži ratnu odštetu ili nešto slično.

“Apsolutno nije moguće. Šta god da se dogodi, pobedio – ne pobedio, vetrenjača je pala. Biće uspeh. Tada će mediji predstaviti – evo Srbija je mala, Srbija je sprečila nešto. To nešto nije uopšte bilo u igri.“

A to nešto je ratna odšteta.

“To je ratna odšteta koja se onda konstruiše. Izgovorio Konaković, pa se to vrti, ne znam kada je on to izgovorio. Pa onda stalno to govori Kurti, ponovila to Vjosa... Drugo, o tome je već presuđeno i to se navodi u rezoluciji. To je ta presuda haška.“

Presuda Međunarodnog suda pravde iz 2007. godine.

“To je Bosna i Hercegovina i pokrenula da bi zapravo dobila međunarodnu odštetu. I to je odbačeno. Ne postoji mehanizam, ne postoji viši neki sud, možda bog, i sada se svi obraćaju svom nacionalističkom bogu da to promeni. To je pravno nemoguće. Drugo, odnosi Bosna i Hercegovina – Srbija suksesiono su završeni. Imovina razdeljena. Utvrđene i, da kažemo, odgovornosti za obnovu. Da li može da bude ova vrsta rezolucije presedan. Pa ne može. Evo zašto. Zato što ako se pažljivo gleda to proglašavanje dana sećanja, međunarodnog dana, to je kao i pandemija. Jednom proglasiš, ne možeš 100 pandemija da imaš u isto vreme. To je po definiciji nemoguće. Ovo sa Evropom je gotovo. Imamo Holokaust, koji se tiče celog sveta i Evrope, i obeležava se. E to je taj bolni momenat. Ovaj deo će se naravno u celom svetu spominjati u udžbenicima ili tog dana neki prigodni prikaz na televiziji, ili ne znam šta, ali objektivno neće više niko moći po tom osnovu da dobije rezoluciju da bi po tom osnovu tražio odštetu. Ne može ni Srbija za Jasenovac. Naravno, i Rusi znaju da ne mogu sada pored Holokausta da traže rezoluciju o stradanju Rusa, a stradali su milioni Rusa. U svakodnevnom životu će stalno biti oni koji će govoriti vi ste mi spalili kuću, vi ima da platite štetu, sa svih strana. To neće prestati. Zaista postoje među Bošnjacima te političke stranke i grupe, sada je to malo proradilo, da za Republiku Srpsku kažu genocidaši. Da je Republika Srpska rezultat genocida. Imate i sa ove druge strane. Vođe Republike Srpske govore da je ona nastala u ratu, znači oružjem, a ne da je rezultat pregovora, ne dobitak u Dejtonu. To su vam samo dve strane istog novčića.“

Ni jedni ni drugi nisu u pravu.

“Priča o odšteti ne funkcioniše, a istovremeno Srbija ne pokreće, to sam rekao, ne čuva Generalnu skupštinu kada dođe pitanje Kosova. Očigledno je da Zapad, Kvinta, izbegava pitanje međusobnih potraživanja i onda će da gurnu Srbiju na sukcesioni mehanizam prema Kosovu, pa će Srbija da daje milijarde za penzije koje nisu plaćene, a Kosovo nema pare da da...“

Spomenuli ste Jasenovac, niko neće moći sada da traži rezoluciju o Jasenovcu. Zbog čega Srbija ranije nije pokrenula sličnu inicijativu baš kada je u pitanju Jasenovac?

“Zato što je u doba onog, kako ga zovu, srbomrsca, uveden Dan sećanja u Jugoslaviji. Zato što se znalo šta je Holokaust. Drugo, Ujedinjene nacije nastale su na toj ideji poraza nacizma da se nikad ne ponovi. To je Povelja. I preko te povelje i u bilateralnim odnosima zapravo Jugoslavija je naplatila i ratnu odštetu od Nemačke. Nije to samo nuklearka o kojoj se govori. To je ozbiljna naknada koja je ušla, to je ozbiljan novac. Pa u auto-put, ne samo u Krško... Drugo, evo mi imamo sada dva obeležavanja Dana sećanja jer smo podeljeni. Jedno zvanična hrvatska vlast obeležava i ima ovo u Republici Srpskoj. I uvek je to bilo. Bila su to dva povezana događaja, ali oba su išla u isto vreme. Sada su razdvojena. Sada smo i to sećanje na Jasenovac, gde je nesporno da su stradali Srbi, Romi, Jevreji i komunisti, bez obira na nacionalnost, podelili.“

Posle čega šta je svrha cele ove priče o rezoluciji?

“Mislim lično da je ideja Nemačke bila da se udari šamarčina Vučiću koji je već postajao problem. Ne zaboravimo da je sada u Nemačkoj vlada socijaldemokrata i zelenih. To nije Merkelova. To je jednostavno bila ideja da se udari šamar, kao što nije morala baš sada ni inicijativa za članstvo Kosova u Savet Evrope, pa je došla. Po meni, to su ti šamari ili packe, ili ne znam kako se to zove, šiba po prstima, za to vrdanje. Za zapravo izbegavanje usaglašavanja spoljne politike sa Evropskom unijom. I drugo, sa tim, kako oni kažu, širenjem, stvaranja od Srbije platforme za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu. Ja mislim da je to. Drugo, ja mislim da ima tu dosta lično-političkog. Ova vlast, socijaldemokrate i zeleni Nemačke, oni imaju isto svoje kontinuitete iz ’90-ih. U tim ’90-im godinama oni su bili protiv rata.“

Mada su se i zeleni priključili posle bombardovanju.

“Zeleni su sve vreme imali antiratni pokret. Kada kažem antiratni, znači da su bili protiv Miloševića. Bili su protiv Miloševića jer su i Miloševića videli i Srbiju videli kao deo ratne mašine. I to se vuče. Na primer, u zajedničkoj vladi sa Merkelovom socijaldemokrata je bio ministar spoljnih poslova i na pitanje zašto ne dolazite u Srbiju njegov odgovor je bio – neću dok je jedan Dačić ministar spoljnih poslova. To je išlo do, vrlo usko, ali na SPS, koji su poistovećivali sa Miloševićem. I to je, kako bih ja rekao, kod ovih starijih, Šolca, a pogotovo ovih iz Hamburga, to je jedna frustracija, jedna trauma, ne znam zašto tolika. Tada se govorilo da je naš rat zapravo bio evropski. U suštini je ovaj građanski rat u Srbiji bio evropski, ali oni su onu mantru o balkanskom kasapinu zaista preneli na SPS i sada na Srbiju.“

Vlada Crne Gore usvojila amandmane na Rezoluciju o Srebrenici