Biznis
03.08.2021. 17:00
Vesti
04.12.2021. 06:05
R. E.
Rio Tinto
"Ekolog koji je prodao svoju zemlju“
Zavera budala. To je naslov knjige američkog pisca Džona Kenedija Tula, koji je nikada nije izdao jer su svi izdavači smatrali da nije dovoljno dobra. To je nesrećnog autora na posletku odvelo u depresiju i suicid, i da nije bilo njegove pokojne majke koja je uspela da se odštampa skromnih 2500 primeraka tiraža, delo nikada ne bi ugledalo svetlost dana.
Godinu dana nakon toga knjiga je dobila Pulicerovu nagradu i smatra se jednim od najznačajnijih dela savremene američke književnosti. Neki je čak smatraju za najbolju američku knjigu koja je bila mnogo ispred svog vremena.
Fabula je zaista urnebesna i koncentrisana je oko tridesetogodišnjeg mladića koji živi kod mame u kući i vreme provodi pišući optužnicu protiv dvadesetog veka, sanjajući o revoluciji, velikom duhu istorije koji će promeniti svet i o tome da je on njegov vesnik, izabran da povede svet u bolje sutra. A zapravo je u stvarnosti zavisan od krofni i hrane koju mu majka obezbeđuje.
Ovo je na svaki način i tipičan profil ovdašnjeg primerka homo tviterusa, posebne vrste zoon politikona iliti političke životinje koja se napasa na beskrajnim stepama društvenih mreža.
Knjiga je zapravo najzanimljivija zbog naslova – "Zavera budala“ što je zapravo parafraza citata Džonatana Svifta koji glasi "Kada se pravi genije pojavi na svetu prepoznaćete ga po jednom, sve budale će se udružiti protiv njega“. Ovde ćemo samo za trenutak između ideje i genija staviti znak jednakosti. Čisto da stvari budu jasnije, da ne budemo lični. Svift je ovaj citat smislio dok je razmišljao o nama. Ako nije, trebalo je. U svakom slučaju greške nema, na nas je mislio.
Istorija pokazuje da kada se god u nas Srba ukazala kakva pametna misao, ili čovek, isti bi odmah bio dočekan na nož i sasečen. Vrlo često ovo nije bila metafora bar kada se radilo o ljudima. Naiđe li nešto dobro u intervalima koji se mere vekovima, eto ti ovih zaverenika da budu upadljivo najglasniji i najgluplji, ali sa retkim darom da umeju zavesti mase. Ni sada kada se priča o litijumu nema neke razlike. Od istorije ništa naučili nismo.
Jadarit je u zemlji već hiljadama godina, još otkad se lava ohladila. To da li će i kada biti izvađen odlučujemo mi, građani ove zemlje. Ko će i šta tu da radi, opet odlučujemo mi, a ne neko drugi. A odluku ćemo doneti, nadamo se, upotrebljavajući prostor između ušiju na način da pokušamo shvatiti šta nam to donosi u budućnosti. I da li ćemo uopšte samo dati nekome pravo da ga vadi iz naše zemlje ili će taj neko morati još i da ga preradi i od njega napravi baterije i automobile.
Ekologija tu uopšte nije pitanje, jer kada do njega i dođemo sigurno ga nećemo rešavati na našu štetu. Ako mislite da su nekakav Ćuta ili Dragan Đilas kvalifikovani za tako nešto... onda stvarno. Da su na vlasti, budite sigurni da bi ga kopao "Rio Tinto“ u partnerstvu sa "Dajrekt medijom“, a Šolak bi vodio prodaju baterija na globalnom nivou. Pored kabla imao bi baterije. O monopolu ni govora.
Biznis
19.06.2021. 11:45
"Nisam potpisala ugovor sa Rio Tintom"
O licemerju je ovde reč zapravo. O onom pravom iskonskom licemerju. "Rio Tinto“ su doveli oni pre 17 godina. Onda decenijama reketirali oni, sve dozvole im dali oni. Ova vlast je samo 2017. godine potpisala memorandum koji nikoga formalno ne obavezuje sa "Rio Tintom“.
Toliko o činjenicama, a sad opet malo o književnosti. Svojevremeno je jedan od najvećih motivacionih govornika Robin Šarma napisao knjigu pamtljivog naslova "Kaluđer koji je prodao svoj ferari“. Ovde bi se ta knjiga lako dala nazvati "Ekolog koji je prodao svoju zemlju“. I to "Rio Tintu“.
Komentari
