"Ekspres" na kioscima: Analiza kosovskog rešenja, zašto je Srbiji potreban Amber alert...

Intervju Nedžmedin Spahiu: "Detetu se ne uvode sankcije"

Nedžmedin Spahiu, profesor i politički analitičar, govorio je za "Ekspres" o tome koliko smo u ovom trenutku daleko od formiranja Zajednice srpskih opština, kako će se Kurti ophoditi prema novom predlogu, kao i o tome da li francusko-nemački predlog može da doživi sudbinu Briselskog sporazuma. Razgovor sa kosovskim analitičarom počinjemo pitanjem da li diplomatska ofanziva na Beograd i Prištinu, kojoj prisustvujemo poslednjih nedelja, ukazuje na to da ulazimo u sam finiš kada je reč o rešavanju kosov skog pitanja.

"Da, definitivno. Ovoliko angažovanje velikih zapadnih sila nagoveštava nam da je ovo finale kada je u pitanju
rešavanje kosovskog pitanja. Međutim, budući da će proći još neko vreme dok ne budemo došli do rešenja, postoji opasnost da do tada dođe do incidenata i sukoba koji bi možda doveli do ratnog sukoba."

(...)

"Dogovor između Srbije i Kosova mora da stvara i novi duh pomirenja. Da ne predstavlja samo dogovor. Duh pomirenja je potreban novim generacijama i odnosima Kosova i Srbije. Ne treba dogovor sklopiti samo zato što smo imali bombardovanje ili gledati tako da moramo da damo Zajednicu opština sa srpskom većinom jer su nam to iznudili. Bez obzira na to koliku će Srbi imati autonomiju, oni će ipak živeti unutar Kosova, živeće sa Albancima. Bez obzira na to da li će Srbija priznati Kosovo ili ne, Koso- vo će u najvećem okruženju imati Srbiju i najveće odnose će imati sa njom, hteli ili ne. Dok to ne shvatimo i ne prihvatimo, do konačnog dogovora situacija će biti kao do sada."

Veliko finale

Priština definitivno ne može dobiti ono na čemu insistiraju – međusobno priznanje. Ta sintagma više nema mesta u predlogu. Zajednica srpskih opština je nešto što bi mogla biti njihova "crvena linija", ali opet granice između Kurtijevih crvenih linija i žutih minuta toliko su porozne da su pregovori s njim ponekad naprosto besmisleni. Zasad odgovor Prištine, koja očigledno smatra da je ovim predlogom Srbija dobila malo više, jeste nanovo na granici incidenta. Naime, minorni politički faktori na jugu Srbije u opštinama Bujanovac i Preševo insistiraju na inkorporiranju pitanja "Preševske doline" u konačnu verziju sporazuma. Osim sa zdravim razumom, ovaj se predlog kosi i sa osnovnim načelima pomenutog nemačko- francuskog predloga.

Za sada će jedino ostati tema u pojedinim opozicionim medijima u samoj Srbiji.

Tako stigosmo i do pitanja svih pitanja – šta će sada da uradi Aljbin Kurti i šta ako on prvi odbije predlog velikih sila? Za sada na to pitanje niko nema odgovor – čak ni sam Aljbin Kurti.

Amber alert - da nijedno dete više ne bude izgubljeno 

U Srbiji se na godišnjem nivou prijavi nestanak između 1300 i 1500 dece. U 2022. godini prijavljena su 1523 nestanka maloletnih lica.

(...)

Srbija Amer alert, nažalost, još nema. O uvođenju Amber alerta u našoj državi govori se još od 2015. godine. Zagovornik ove ideje bio je tada, a i sada, čovek koji je 2014. godine zbog otmice izgubio svoje dete – Igor Jurić. Igor je smogao snage i stupio je u borbu protiv ovakvih zločina nad decom. On je trenutno direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu (CZND). CZND je 11. januara ove godine pokrenuo kampanju za uvođenje Amber alerta u Srbiji, koja je dobila milionsku podršku ljudi na društvenim mrežama.

Gospodin Jurić je u razgovoru za "Ekspres" objasnio zbog čega borba oko uvođenja ovog sistema traje toliko dugo, ali i kada možemo očekivati Amber alert u Srbiji.

Sa Đeronom budućnost nije neizvesna

Stvaranje velikog i moćnog tima je proces. Katovice su zato za srpske rukometaše bile samo usputna stanica do tog cilja. Resursi za približavanje vrhu, misli se na kvalitet rukometaša, pokazalo se, postoje. Takođe i čvrst temelj. Budući zadatak srpskih rukometaša jeste da u skoroj budućnosti budu među najboljima. U svetu i Evropi.

(...)

Vrlo brzo se pokazalo da je sa Tonijem Đeronom stavljena tačka na preciznost u promašajima kod izbora selektora. Prošlog leta mediji u Srbiji pisali su da "od Evropskog prvenstva u Beogradu do Mediteranskih igara u Oranu 2022. Srbija nije imala medalju u rukometu". Toni Đerona doneo je ono što se sanjalo punu deceniju. Osvojena je bronza.