Glava na Zapadu, srce na Istoku

Mada građani Srbije, kako su pokazivala neka ranija istraživanja, imaju priličnu distancu u odnosu prema Kinezima koji naseljavaju ove prostore, a nemaju baš visoko mišljenje ni o kineskim proizvodima („imaš to kod Kindži za 100 dinara“), njihovi stavovi o samoj Kini potpuno su drugačiji – veoma pozitivni. To pokazuje istraživanje koje je Institut za evropske poslove u saradnji sa "Ninamedia" istraživačkom kućom sproveo u periodu od 29. marta do 7. aprila 2021.

Prosečna ocena odnosa između Srbije i Kine, na skali od jedan do pet, jeste visokih 4,21. Čak 77 odsto ispitanika veruje da će ti odnosi da budu još bolji u budućnosti.

*
*

Simptomatično je i to da među onima koji imaju izuzetno povoljno mišljenje o Kini u svakom pogledu dominiraju uglavnom stariji ljudi (60+), sa stepenom obrazovanja koji uglavnom ne prelazi nivo srednje škole.

Ima tu još jedna caka. Svega četiri odsto ispitanih ima, što bi se reklo, informacije o Kini iz prve ruke – jer je veoma mali broj njih uopšte išao u Kinu. Većina anketiranih informacije o ovoj dalekoj zemlji i njenoj  politici dobija posredstvom domaćih medija, najviše televizije (36,4 odsto) i internet portala (24,9 odsto). Štampane medije kao izvor informacije koristi 13,5 odsto ispitanih, društvene mreže njih 11,4 odsto. Svaki deseti ispitanik informiše se o odnosu Srbije i Kine preko porodice, prijatelja i kolega.

Sve njih to, naravno, ne sprečava da imaju neko svoje mišljenje o odnosima Kine i Srbije.

*
*

Logično je, dakle, ako se ima u vidu i taj potencijalni žal za socijalizmom/komunizmom, kao i način informisanja, upitati se da li građani Srbije svoj stav prema Kini formiraju na osnovu emocija ili na osnovu racionalnog razmišljanja.

"To je apsolutno emotivno razmišljanje koje je zasnovano na užasno velikom bombardovanju nacije o dobrobiti odnosa sa Kinom“, uveren je Beširi.

A kao argumente iznosi i prosečnu ocenu kojom građani ocenjuju odnose sa Kinom (4,21), što je dvostruko više od ocene kojom građani ocenjuju odnose sa EU, a znatno je viša i od ocene odnosa prema Rusiji.

Sagovornik „Ekspresa“, međutim, dodaje kako se postepeno primećuje i određena zabrinutost zbog zaduživanja Srbije u Kini.

"Kad vidite tu strukturu ’pomoći’ koja dolazi preko Kine, vrlo mali deo se odnosi na donacije, a ogromna većina sredstava, više od dve milijarde evra, zapra- vo su krediti koje Srbija uzima od kineskih banaka. A uslovi tih kredita su dva ili tri puta nepovoljniji, ekonomski gledano, u odnosu na ugovore koje dobija  od Evropske investicione banke ili od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj ili od Banke Saveta Evrope", kaže Beširi.

*
*

Evropska unija dosta dugo nije reagovala na, prilično agresivan, nastup Kine u Evropi, pre svega u Srbiji, ali i u ostatku Zapadnog Balkana. U poslednje vreme, prema rečima Stefana Vladisavljeva, međutim, vidi se da dolazi do promene narativa. "Dolazi do zvaničnog izražavanja zabrinutosti i Brisela, ali i određenih pojedinaca iz krugova EU zbog povećanog prisustva Kine i povećane saradnje sa Pekingom“, kaže Vladisavljev. On, međutim, dodaje da „izostaje konkretizacija zabrinutosti“, te  i Kine, što je dovelo do toga da Kina postane jedan od najpopularnijih stranih aktera, kako u političkom narativu tako i među građanima Republike Srbije", kaže Vladisavljev za "Ekspres".

Više pročitajte u štampanom izdanju "Ekspresa" koji je od 30.4.2021. na svim kioscima...