"Hitno osloboditi Ratka Mladića jer mu se bliži kraj života"

Zahtev, koji je sud danas objavio, branilac Dragan Ivetić utemeljio je na činjenici da je medicinska služba u pritvoru suda UN "rekla Mladiću i njegovoj porodici da on ne može biti izlečen" i da se "njegov očekivani životni vek sada meri mesecima".

Mladić (83) je osuđen pred Haškim tribunalom na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima u BiH, uključujući terorisanje civila u Sarajevu, od 1992. do 1995. godine.

Mladić je u pritvoru u Hagu od kraja maja 2011. godine, kada je uhapšen u Srbiji i izručen Tribunalu.

Lekari su, kako odbrana navodi u zahtevu, sa lečenja prešli na "palijativnu negu" Mladića i o tome su obavestili i pacijenta i njegovu porodicu.

Branilac Ivetić je naveo da je "Mladićev ograničeni očekivani životni vek centralni humanitarni obzir kojem valja pridati odlučujuću težinu" u odlučivanju predsednice suda Grasijele Gati Santane.

Zbog teškog zdravstvenog stanja ne postoji rizik da bi general Mladić mogao da pobegne, tvrdi odbrana, pozivajući se na slučaj bivšeg vođe Srba u Hrvatskoj Gorana Hadžića, koga je sud u Hagu pustio na privremenu slobodu usled neizlečive bolesti i koji je ubrzo potom umro u Srbiji.

General Mladić je, prema njegovom pravnom zastupniku, od marta prošle godine preživeo tri "medicinska incidenta" koji su po lekarima bili "opasni po život".

Detalji Mladićevih zdravstvenih tegoba su u zahtevu redigovani.

Branilac Ivetić, međutim, navodi da je Mladić u zatvorskoj bolnici zato što su lekari procenili da je "malo verovatno da će povratiti nivo nezavisnosti potreban da bude vraćen u pritvor".

Lekari su, kako navodi odbrana, ocenili i da je Mladiću neophodna "intenzivna i specijalistička nega" koju dobija u zatvorskoj bolnici.

Bez takve nege, "Mladićevo zdravlje bi moglo ubrzano da se pogorša", usled čega bi "njegovo pritvaranje bilo nespojivo s njegovim zdravstvenim stanjem", naveli su lekari.

Zastupnik odbrane se poziva i na nalaz neurologa koji je ustanovio da se Mladićevo zdravstveno stanje "pogoršalo u toj meri da je njegov kratki očekivani životni vek značajno umanjen".

Odbrana je u zaključku istakla da je "palijativna nega nespojiva" sa daljim boravkom Mladića u zatvoru i da bi zbog toga nastavak njegovog pritvaranja bio jednak "okrutnoj i nečovečnoj kazni".

Iako u zahtevu nije naveo u koju zemlju bi Mladić trebalo da bude pušten, Ivetić je ukazao da bi "palijativna nega koja bi poboljšala kvalitet Mladićevog života mogla biti najbolje sprovedena izvan zatvora, među porodicom i negovateljima koji govore istim jezikom kao Mladić".

Vlasti Srbije su uhapsile Mladića 26. maja 2011. u Lazarevu kod Zrenjanina, a pet dana kasnije je prebačen u Hag.

Suđenje Mladiću pred Tribunalom trajalo je od 16. maja 2012. do 15. decembra 2016. godine. Tribunal je Mladiću izrekao prvostepenu presudu 22. novembra 2017. a pravosnažnu 8. juna 2021. godine.

Tim presudama, Mladić je proglašen krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperisanjem i za uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, od 1992. do 1995. godine.

Mladić je, po 10 tačaka optužnice, osuđen za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti u 15 bosanskih opština, uključujući progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje.

Sud je utvrdio Mladićevu krivicu i po četiri tačke optužnice za kršenje zakona i običaja ratovanja: za ubistva, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.

Tribunal je Mladića prvi put optužio 25. jula 1995. i on je do hapšenja 2011. bio u bekstvu tokom kojeg je, kako su kasnije utvrdili lekari u Hagu, preživeo tri moždana udara.