Hod po ivici britve

Prvi put u poslednjih 25 godina Milo Đukanović bi mogao da bude primoran da sa nekim deli vlast u Crnoj Gori. Jer, faktički, to nije morao još od vremena kada se razišao sa Momirom Bulatovićem, u jednom kratkom periodu 1996-1997. godine dok je Momo još bio predsednik, a Milo premijer.

Stoga su mnogi, reklo bi se, požurili sa konstatacijom da Đukanović i ove godine jeste dobio izbore, ali je izgubio vlast. Formalno, on kao predsednik Crne Gore, ukoliko opoziciona koalicija formira buduću vladu, ostaje bez poluga izvršne vlasti.

Pitanje je da li on time ostaje i bez uticaja na dešavanja u Crnoj Gori. A njegov predsednički mandat ističe tek 2023. godine. Teoretski, dakle, moguće je da u naredne dve i po godine doživimo stanje kohabitacije u Crnoj Gori. A kako je režim kohabitacije i deljenja vlasti potpuno nepoznat crnogorskoj političkoj javnosti, ona bi, zapravo, mogla da bude i paravan za kopanje jame drugoj strani, odnosno prebacivanje odgovornosti na drugog za sve što u tom periodu ne bude dobro.

Povezane vesti - NOVI BROJ EKSPRESA: Opomena ili…

Drugo pitanje je koliko će opozicija biti sposobna da u što je moguće kraćem roku i faktički preuzme vlast. Treće je pitanje kako će se ta nova vlada nositi sa izazovima i problemima koji će se pred njom naći, kako na unutrašnjem – političkom i ekonomskom - tako i na spoljnopolitičkom nivou.

Ruku na srce, moglo bi se reći da bi na neki čudan način Đukanoviću sad moglo i da odgovara da neke stvari koje se tiču izvršne vlasti u narednom periodu ne zavise od njega i njegove Demokratske partije socijalista.

Činjenica jeste da je ovogodišnji izborni rezultat DPS-a najtanji u poslednjih četvrt veka. Opozicija je osvojila dovoljno glasova da može da sakupi 41 poslanika u parlamentu, što joj omogućava da formira vladu. Ne baš jaku, ali ipak vladu u kojoj prvi put u poslednjih 42 godine ne bi bilo predstavnika partije koju danas vodi Đukanović.

EPA/BORIS PEJOVIC

Pozicija bi moglo da im bude ojačana ukoliko bi uspeli da privuku i još nekoliko poslanika manjinskih stranaka, ali je to, ako se uzme u obzir prilično ekstremno nacionalni profil dela partija opozicione koalicije, gotovo nemoguća misija.

Isto tako i DPS je u sredu saopštio da je spreman za postizborne razgovore sa potencijalnim partnerima, pri čemu su jasno naveli da u te potencijalne partnere ne spadaju oni koji su na ovim izborima „pomešali veru i politiku, koji nas vraćaju u prošlost i truju velikosrpskim nacionalizmom u kome nema mesta ni za crnogorsku državu, ni za crnogorsko ime“.

Da li time Đukanović šalje poruku kako ipak ima nekog keca iz rukava biće poznato možda već u petak, za kada je zakazana sednica Glavnog odbora DPS-a. Moguće je, međutim, da na taj način crnogorski predsednik pokušava da umiri i sve one predstavnike interesnih lobija koji su se dobro okoristili njegovom vlašću, a sada strahuju šta bi sa njihovim privilegijama moglo da bude ukoliko izvršna vlast bude u rukama dosadašnje opozicije.

Povezane vesti - ABAZOVIĆ: Nisam adresa za veštačko disanje Ðukanoviću

Ako se situacija ipak bude razvijala u smeru da vladu formiraju predstavnici stranaka okupljenih u koalicijama „Za budućnost Crne Gore“, „Mir je naša nacija“ i „Crno na belo“, sigurno je nekoliko stvari. Prvo, samo suštinsko preuzimanje vlasti i ulazak u sistem trajaće mnogo duže nego što to bilo ko očekuje. Razlog je jednostavan – sistemom koji je stvaran i negovan više od tri decenije, ne može se ovladati preko noći.

Drugo, gotovo je izvesno da se među prvim temama nove vlasti neće naći pitanja poput eventualnog povlačenja priznanja Kosova ili izlaska iz NATO, u koji je Crna Gora ekspresno primljena pre tri godine.

Konačno, dan posle izbora, opozicione koalicije postigle su dogovor o četiri načelna principa na kojima bi se mogla formirati buduća vladajuća većina u Crnoj Gori.

EPA/BORIS PEJOVIC

U dokumentu se navodi da će nova vlast preuzeti sve postojeće međunarodne obaveze, nastaviti evropske integracije, menjati diskriminatorske zakone i propise, a da će se raditi na formiranju ekspertske vlade.

A kako je to potom objasnio Zdravko Krivokapić, nosilac liste „Za budućnost Crne Gore“, prva dva principa odnose se upravo na pitanje odnosa prema NATO i priznanja Kosova, odnosno na poštovanje preuzetih obaveza.

„Evropske integracije su prirodni tok Crne Gore, a ekspertska vlada jedina može da napravi bajpas do sledećih fer i demokratskih izbora“, rekao je Krivokapić za BBC na srpskom.

Povezane vesti - Više od sto profesora traži brzo formiranje ekspertske vlade

Dakle, kada se tako nešto čuje od predstavnika koalicije koju čine stranke desne orijentacije i bliske Srpskoj pravoslavnoj crkvi, potpuno je jasno da se ništa drugačije ne može očekivati ni od druge dve koalicije koje su izrazito proevropske i građanske orijentacije.

„Jedina stvar kojoj će nova vlast moći da se posveti je ispunjavanje obećanja Srpskoj pravoslavnoj crkvi u vezi sa spornim Zakonom o slobodi veroispovesti“, ocenjuje za „Ekspres“ Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, slažući se da NATO i Kosovo neće biti na agendi nove ekspertske vlade.

Uz to, Janjić prognozira da ni ta vlada neće trajati duže od godinu-dve, od čega će bar polovinu mandat potrošiti na to da „uđu u mehanizam“ vlasti.

Osim toga, od pitanja izlaska iz NATO i povlačenja priznanja Kosova, stvar koja će mnogo više da muči nove vlasti biće velika ekonomska kriza koja će biti posledica propale turističke sezone usled epidemije koronavirusa.

„Nije baš da će se oni suočiti sa praznom kasom, ali svakako neće imati dovoljno novca za saniranje posledica propale turističke sezone“, ocenjuje Janjić.

EPA/GEORGI LICOVSKI

A puni efekti ovogodišnje loše turističke sezone videće se tek naredne godine. U takvoj situaciji možda će se neko i u Crnoj Gori, poput svojevremeno Dragana Markovića Palme u Srbiji, setiti da se „patriotizam ne sipa u traktore“.

Janjić, takođe, ističe da će se opozicione koalicije suočiti sa jednim „unutrašnjim problemom“, a to je nedostatak zajedničkog programa koji bi im poslužio kao okosnica za formiranje vlasti.

„To je jedna slaba koalicija kojoj je jedina zajednička tačka rušenje Mila Đukanovića. Nekima je odlazak Đukanovića, mogli bismo da kažemo, fiksacija. Oni, dakle, formalno još nisu ispunili svoj cilj, jer ovo su bili parlamentarni, a ne predsednički izbori. Veoma je teško da oni naprave dogovor o programu, pa ne bi bilo nemoguće da u naredne dve nedelje dođe do radikalizacije njihovih zahteva, u smislu da nema formiranja vlade dok Đukanović ne ode sa vlasti“, kaže Janjić.

Čitava situacija, ističe naš sagovornik, izgleda tako da se na rečima svi ponašaju u skladu sa zakonom i ustavom, a u praksi rade drugačije. U prevodu, čim je opozicija sabrala da ima 41 poslanika, saopštila je da je osvojila vlast, iako bi pre toga trebalo da uslede konsultacije kod predsednika Republike.

„A predsednik po zakonu može mandat za sastav vlade da poveri najjačoj stranci, pa tek ako oni ne uspeju da je formiraju da ga poveri nekom drugom“, primećuje Janjić.

Povezane vesti - Đukanović je Vučiću nacrtao metu na čelo

Drugo, pri formiranju nove vlade ne treba zaboraviti ni međunarodni faktor. DPS, doduše, u svom saopštenju poziva međunarodnu zajednicu da ostane dosledna i da „kao što je osam meseci ćutala na besprizorno mešanje druge države u naše izbore i na nezabeležen uticaj crkve na politiku, da prepusti sada ovu odluku crnogorskim političkim subjektima“.

„Crna Gora neće dozvoliti da joj se nakon jednog veka ponovi istorija, u kojoj je jednom bila moneta za potkusurivanje ključnih zemalja i njihovih interesa na Balkanu“, saopštio je DPS.

Prema Janjićevom mišljenju, deo establišmenta u pojedinim evropskim državama, pre svega u Nemačkoj, želeo bi da vidi Đukanoviću leđa. Pre svega zbog nekih neostvarenih poslovnih poduhvata nemačkih kompanija u Crnoj Gori.

S druge strane, Amerikanci još nisu spremni da se odreknu Mila, čega je verovatno i sam Đukanović svestan, pa uporno i dalje insistira na tome da je Crna Gora, zapravo, žrtva koju Rusija pritiska preko vlasti u Beogradu. A to je priča koja u Vašingtonu i dalje dobro prolazi.

EPA/BORIS PEJOVIC

Na ruku Đukanoviću u ovom trenutku, svakako, ide i izjava šefa Međunarodnog komiteta Saveta federacije Konstantina Kosačova da bi Crna Gora nakon parlamentarnih izbora mogla da promeni strateški kurs i da odustane od antiruske orijentacije.

„Sudeći po svemu, u Crnoj Gori se nakon parlamentarnih izbora može promeniti ne samo raspored političkih sila, nego i strateški kurs. Stranka Mila Đukanovića, koja je vladala tri decenije, prvi put ne dobija većinu. Ovog puta nisu uspeli da odigraju na rusku kartu, koju su bacali u sami centar predizborne kampanje“, napisao je Kosačov na Fejsbuku.

Kosačov je istakao da je Đukanović „evropsko pokroviteljstvo“ plaćao pro-NATO i antiruskom orijentacijom i dodao da postoji mogućnost da „ćemo ponovo videti drugačiju Crnu Goru koju su vekovima sa susednom Srbijom i bliskom Rusijom povezivali zajednički interesi i iskrene simpatije, i koju Rusi danas toliko vole uprkos političkim neslaganjima“.

Janjić, međutim, upozorava da se ne može tek tako iskočiti iz koloseka kojim ste išli dve decenije a ne očekivati nikakve posledice. Na kraju krajeva, iz već pomenuti izjave Krivokapića može se naslutiti da nikakvog naglog zaokreta u spoljnopolitičkom kursu Podgorce neće ni biti, bar ne u prvo vreme.

Drugo, nova vlast mogla bi da se suoči sa povlačenjem stranog kapitala koji je dolazio za vreme Đukanovićeve neprikosnovene vladavine. To bi povlačenje moglo da bude privremeno, te da posluži kao opipavanje pulsa budućih vlasti.

Povezane vesti - “SARAĐIVAĆEMO SA SVIMA” Krivokapić: Crna Gora neće nestati

Nove vlasti će, u svakom slučaju, morati da potraže i nove finansijske aranžmane, ali je pitanje ko će iz inostranstva biti spreman da ulaže osim verovatno sveprisutnih Kineza.

U tom smislu, prema Janjićevim rečima, ne treba očekivati nikakvu pomoć od ljudi koji su nekada bili uz Mila Đukanovića, poput Duška Kneževića i Svetozara Marovića, koji se nedavno prvi put oglasio u javnosti od kako je osuđen.

„Ne može se očekivati da će oni da vrate ono što su uzeli“, primećuje Janjić.

Ključ budućnosti Crne Gore, prema mišljenju Dušana Janjića, leži u rukama stotina bogatih ljudi „sa po više od sto miliona evra“, ali koji, kako kaže, nisu mogli da ulažu u profitabilne domaće investicije, zbog monopola koji je držao Đukanović i neki drugi ljudi oko njega.

„Mnogi od njih su podržavali ili još podržavaju DPS. Potrebno je, međutim, da se među njima formira jedno liberalno-demokratsko jezgro. Od njega će ostati tvrdokorno krilo DPS-a, a zajedno sa tim krilom otići će i Milo Đukanović. To je, međutim, proces koji traje nekoliko godina. I njime ne mogu da komanduju ljudi koji sede negde drugde“, kaže Janjić.

Crnoj Gori, u svakom slučaju, predstoji period velike neizvesnosti bez obzira na to ko bude uspeo da formira vlast. Jer ko god bude uspeo da obezbedi nekakvu većina, ona će biti prilično tanka. Sa jedne strane, mnogima je teško da će Đukanović posle tri decenije da ostane bez suštinske vlasti.

Sa druge strane, pak, ako DPS uspe da formira vladu, jedino što treba očekivati jeste nastavak, pa možda čak i pojačavanje protesta/litija koji su otpočeli nakon usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti.