Idite, nećete se vratiti...

Maja i Miloš žive sa spakovanim koferima. Ne zato što su neki svetski putnici koji više vremena provode po svetskim metropolama nego kod kuće. Njihovi koferi spakovani su za put u jednom pravcu - Nemačka. Oboje su medicinski radnici - lekari. Srbiju su odlučili da napuste jer, kako kažu, više "ne mogu da se bore sa vetrenjačama".

Nije u pitanju egzistencija, jer su sa njihove dve plate mogli sasvim lepo da žive sve četvoro - njih dvoje i dvoje dece. A to znači da su mogli da, uz kredit za stan koji imaju, svake godine idu i na more i na zimovanje, ali i na još poneko kraće putovanje.

Problem je, kažu, koliko god to izlizano zvučalo, u sistemu. Od toga da su oboje na poslu morali da trpe hirove manje stručnih ljudi od njih koje je sudbina ili partija na hijerarhijskoj lestvici postavila iznad njih, do toga da ne mogu da naplate dobijenu presudu protiv investitora koji im je uz stan prodao i neupotrebljivu garažu.

Već nešto više od godinu dana sve četvoro pohađaju intenzivne kurseve nemačkog jezika. Miloš je položio i nekoliko ispita u Nemačkoj, neophodnih da bi dobio radnu dozvolu. Ostao mu je još jedan, a čim ga, kako veruje, uspešno savlada, nada se i poslu u jednoj bolnici na jugu Nemačke, sa čijim je menadžmentom već razgovarao.

Građani koji su u proteklih nekoliko godina napustili ili nameravaju da napuste Srbiju u potrazi za boljim životom, fundamentalno se razlikuju od gastarbajtera od pre 40-50 godina. Gotovo da niko od njih ne odlazi sa svešću da će se vratiti u Srbiju. Više pročitajte u novom broju Ekspresa.