INTERVJU DOBRIVOJE BIBA RADOVANOVIĆ: Korupcija u policiji je već klasika

Nije nikakva novost da se policija, od običnog pozornika do više instance bezbednosnih državnih struktura, preko noći preobrati u sistem masovnije zloupotrebe. To svakako nije nekakva posebnost za Srbiju, slična praksa je prisutna i u mnogim zemljama uređene građanske demokratije. Međutim, prvi put se događa da su u Srbiji uhapšeni visoki policijski funkcioneri ne samo zbog korupcije, nego zbog mnogo većih ambicija koje im svakako ne pripadaju.

O tome razgovaramo sa univerzitetskim profesorom, bivšim dugogodišnjim direktorom Instituta za bezbednost i dekanom Defektološkog fakulteta dr Dobrivojem Bibom Radovanovićem. Razgovor počinjemo podsećanjem na urbanu legendu koja kaže – kad su Srbi prvi put počeli da prave državu, uveli su korupciju kao prvu važnu instituciju sistema.

-Ne znam koliko je to istorijska legenda tačna, ali mislim da taj mehanizam u današnje vreme ne bi trebalo da funkcioniše ni na koji način. Ne samo kada je policija u pitanju, nego bilo koja državna služba.

Slažem se, ne bi trebalo, ali korupcija u bezbednosnim službama nije bila strana ni u Brozovo vreme, pa i ranije, a tek u vreme vladavine Slobodana Miloševića. Tada je čak i jedan policijski general likvidiran kao poslednji kriminalac?

-To jeste tačno. Ali je činjenica da postoje i nivoi korupcije. Jako je važno na kom se nivou te koruptivnosti država nalazi, odnosno sistem koji postoji u državi. Ako se ja dobro sećam Brozovog vremena, a sećam se zato što sam tada radio u Institutu punim kapacitetom, to je bilo vreme kada su naučne ustanove u Srbiji zaista radile punim kapacitetom, radile su praktično istraživanja koja su same kreirale, a ta istraživanja je država tražila od njih. Tako je moj Institut koji se bavio problemima kriminala radio istraživanja iz te oblasti, pa prema tome i istraživanja korupcije.

Povezane vesti - INTERVJU MILE NOVAKOVIĆ: Policiji moraju da se odreše ruke

U to doba može da se kaže da je korupcija bila sporadična. Nije da nije apsolutno postojala, ali se javljala s vremena na vreme. To paralelno ide sa organizovanim kriminalom. U to doba na prste jedne ruke mogla su se izbrojati krivična dela koja pripadaju organizovanom kriminalu. Ne znam da li se sećate afere sa australijskom vunom ili nešto tome slično? Tu je po svoj prilici bilo korupcije, ali nije prodrla duboko u državu i nije prodrla u sistem vlasti. Nažalost, u Srbiji taj tip korupcije imali smo 90-ih godina, u vreme Miloševićeve vladavine, verovatno zato što drugačije nismo ni mogli da rešavamo neke probleme koji su nastali zbog sankcija. Ali osnovni razlog zašto je došlo do skoka korupcije je pojava organizovanog kriminala. On je 1990. godine uvezen u Srbiju...

U vreme sankcija stvarani su paralelni centri moći i mnogo toga još, što nismo iskorenili do danas?

-Jeste. Nećemo sada o tome, to je neka druga tema. Ali je napravljen organizovani kriminal namerno od strane državnog rukovodstva. Pozvali su sve naše viđene kriminalce da bi kršili sankcije, da bi ratovali i slično. Nažalost, sistemska korupcija na kojoj se mi sada nalazimo razvija se posle 2010. godine, kada organizovani kriminal prodire skoro u sve pore društva i kada se razvijaju dva tipa kriminala koji žive na korupciji. To su narko-kriminal i finansijski kriminal. Korupcija je način, odnosno metod kojim taj tip kriminala rešava svoje probleme. Mi imamo danas nivo sistemske korupcije, koji postoji na svim nivoima, od onog najsitnijeg sa 20 evra do milionskih suma koje se odvajaju u krupnim finansijskim poslovima.

Povod naše priče je korupcija u policijskom sistemu Srbije. Najnoviji događaji pokazuju nemile i ogoljene priče o korupciji u policiji, o čemu svedoče najviše državne instance?

-To nije novo, to je nešto što se na neki način podrazumevalo ako država ne vodi mnogo računa i ne sekira se zbog pojave i razvoja organizovanog kriminala, kao što je bio slučaj sa našom državom. Mi se nismo mnogo uzbuđivali zbog organizovanog kriminala, na njegov skok, povećanje, i onda naravno da smo došli do toga da se korupcija uvuče u sve pore uključujući, nažalost, policiju.

To vam prirodno ide sa rastom organizovanog kriminala. Pošto je korupcija metod rada organizovanog kriminala, on praktično ne može da živi bez kopče sa državom i ne može da živi bez korupcije i nasilja, odnosno nekih drugih metoda. Zna se - nasilje i korupcija su glavni. Dakle, činjenica da se organizovani kriminal razvio punom snagom, a naročito narko-kriminal i finansijski kriminal, uslovila je da korupcija prodre u sve pore onog sistema koji treba da brani društvo, a to su policija, tužilaštvo, sudstvo, socijalne službe i slično. Nažalost, najgore je kad korupcija uđe u policiju, ali to je klasika u svetu organizovanog kriminala. Nema zemlje sa razvijenim organizovanim kriminalom u kojoj ne postoji korupcija policije. Ja razlikujem dva tipa korupcije koju mi imamo. A to je klasična novčana, finansije, plaćanje određenih službi, određenih pojedinaca, ali nažalost ono u čemu smo mi specifični, to je stranačka korupcija. Dakle, to je mnogo opasnije nego ova čisto finansijsko plaćanje, novčana korupcija. A ta stranačka se manifestuje, ako sam dovoljno jasan, tako što se vi uključite u vladajuću stranku, ne govorim samo o sadašnjoj vladajućoj stranci, ta specifičnost je bila i tokom svih naših vladajućih stranaka od 1990. pa nadalje. Uključite u te vladajuće stranke i svoje policajce pa birate one policajce koji su članove vaše vladajuće stranke, birate one tužioce koji su članovi vaše stranke, birate one sudove koji su članovi i napravite nešto što je pogubno za funkcionisanje države. Napravite stranačke organe gonjenja koji bi trebalo da deluju u borbi protiv kriminala i onda više nemate borbu protiv kriminala koja je sistemska, nego imate borbu protiv njihovog organizovanog kriminala, protiv drugoga, a ne protiv vlastitog organizovanog kriminala.

Povezane vesti - Dve strane značke

Posledica toga je selektivno gonjenje i od strane policije, selektivno prosleđivanje od strane sudija, selektivno gonjenje od strane tužilaštva. Nažalost, to je poprimilo popriličnu razmeru i zato mi sada imamo probleme sa policijom, sa pojedincima u policiji koji su postali korumpirani od narko-kriminala ili od finansijskog kriminala ili stranački korumpiranih.

Zanimljivo je, mada to nije naša specifičnost, da su i određeni službenici BIA bili uključeni u neka kriminalna događanja u Srbiji?

-Ovo što sam rekao za stranačku korumpiranost jeste naša specifičnost. Jer u svetu u normalnim zemljama vi imate da predsednik države ili predsednik vlade, zavisi koji je politički sistem u pitanju, postavlja javnog tužioca, postavlja predsednika vrhovnog suda, ali svi drugi su birani nezavisno od stranačkih pripadnosti. Jako se vodi računa o njihovoj obrazovanosti, njihovoj sposobnosti, karijeri i slično, i veoma se vodi računa o nezavisnosti. Onaj sudija koji može da presudi predsedniku Amerike, da mu stopira odluku koju je doneo, pokazuje nezavisnost tog sudstva od vlasti. Mi nažalost to nemamo.

Ako izabere svoje ljude u klasičnu policiju, pa u tajnu policiju, u tužilaštvo, onda ste napravili veoma lošu, medveđu uslugu državi. Zašto je to tako bilo? Zato što su sva naša stranačka dešavanja od 1990. godine bila karakterisana zgrtanjem para od strane političara. Bili su zainteresovani isključivo za što veće bogaćenje.

Sećate se piramidalne štednje u vreme Miloševića, sećate se stare devizne štednje koja je oteta, i tako redom. To su sve potezi organizovanog kriminala. Nemojte misliti da nisu. I danas imamo slične poteze, ali o njima treba razmišljati na malo drugačiji način zato što praktično ne možete da rešavate te slučajeve ukoliko imate korumpirano ili stranačko ili zavisno sudstvo ili zavisno tužilaštvo.

Ja imam jednu jeretičku ideju koja postoji u mnogim državama sveta, da policija ne sme biti u sastavu ministarstva policije ili unutrašnjeg dela, ili kako god hoćete da se zove. Ili deo policije koji se bori protiv kriminala mora biti podređen tužilaštvu. To, naravno, pretpostavlja nezavisno tužilaštvo i nezavisno sudstvo.

Ako toga nema, ako političari određuju koga ćete goniti, koga će policija hapsiti, onda smo mi pred bankrotom kako god okrenete.

Povezane vesti - Fatalna simbioza

Danas aktuelna vlast hapsi i istražuje visokopozicionirane službenike, policijske, pa čak i one najviše. Da li to rešava problem?

-Ako imate u zemlji nezavisno sudstvo, nezavisno pravosuđe, tužilaštvo i sudove i policiju koja je podređena tom nezavisnom tužilaštvu, vi onda nemate potrebe za ad hok ili kampanjskim istraživanjem bogatstva ovih ljudi, onih ljudi, opozicije ili pozicije ili nekih sasvim trećih. Jednostavno policija će sama raditi sve što se tiče organizovanog kriminala i preduzimati akcije na vreme pre nego što neko zgrne pare na nezakonit način. Da se razumemo, kapitalizam podrazumeva bogate ljude i dozvoljava bogate ljude, ali ne dozvoljava ili ne podrazumeva bogate ljude koji su bogatstvo stekli organizovanim kriminalom pa i korupcijom. Kod nas, međutim, nije tako i zbog toga mi imamo te akcije proveravanja ovoga ili onoga, ali imamo proveravanje koje se više-manje radi ad hok ili jalovo, koje ne daje rezultate. Ne daje rezultate zbog toga što naknadno proveravanje teško dovodi do činjenica koje bi mogle na sudu da prođu, a osim toga, moj utisak je da se svi političari od 1990. godine igraju toga, jer svi imaju istu želju - neće jedni druge da diraju.

U policiji, verujem, većina ljudi čestito radi svoj posao, a ovakvi slučajevi dovode u pitanje poverenja u policiju?

-To je apsolutno tačno. Mi smo imali slučaj u nedavnoj prošlosti, mislim da je ministar policije bio Dačić koji nije smenio sve načelnike policije po opštinama u Srbiji, nego je samo delimično smenio. Tako se to radi. Ne morate smenjivati. Ja sam užasan protivnik toga da svaka politička partija kada dođe na vlast, prvo smeni sve načelnike policije i postavi svoje ljude, po pravilu stranačke. Čim postavite stranačke ljude na ta mesta, onda zaboravite da ćete imati borbu protiv organizovanog kriminala. Da se vratimo na vaše pitanje. Ne znam kako dati odgovor na to. Ja imam dosta studenata policajaca i znam mnoge od njih koji su veoma pametni, stručni i veoma pošteni. Oni mi kažu – profesore, šta mi da radimo kada znamo da naš šef uzima novac i da nema pojma o svom poslu, mnogi od njih imaju lažne diplome... Postavljeni su tu ad hok i tako dolazi do demoralizacije kod tih ljudi jer ne mogu da napreduju. Napreduju oni koji potkazuju, koji cinkare, a ne napreduju oni koji normalno rade svoj posao.

Koja su najracionalnija rešenja u tom slučaju?

-Nauka zna kako se sve to rešava. Nauka to sigurno zna. Policija treba da bude depolitizovana, ne sme da bude stranačka. Mora se raditi vrlo pažljiva selekcija i što se tiče strukture ličnosti i što se tiče znanja, odnosno struke. Mora se urediti njihov status, da budu slobodni, da slobodno reaguju na svaki kriminalni čin koji primete, a ne da čekaju da im neko kaže da na to reaguju. Ali mi ćemo se teško vratiti na normalno stanje, jer smo, nažalost, napravili baš mnogo grešaka u prošlosti i zato smo došli do toga da nam je policija poprilično korumpirana. Ali zdravo jezgro policije postoji, zdravo jezgro policije je dobro, obrazovano. Dobro radi svoj posao, ali nažalost ćuti, jer ne sme da pokaže samo inicijativu, čekaju naređenje političara, a to je jako loše. Veoma mi je žao što je policija došla u tu situaciju da sarađuje sa navijačkim grupama, da bude podvrgnuta raznim progonima To je sad veoma ozbiljno. Jer mnogi policajci koji nisu učinili nikakvo krivično delo, ili su ga učinili po nečijoj naredbi, u nezavidnom su položaju.