INTERVJU DRAŠKO ĐENOVIĆ: Crkvu treba podmladiti

Za nepunih mesec dana Srpska pravoslavna crkva ostala je bez dve vodeće ličnosti – patrijarha Irineja i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. Kako to obično i biva u ovakvim situacijama, bez obzira na to da li je u pitanju država koja je ostala bez lidera ili Crkva koja je ostala bez svog poglavara, nameću se mnoga pitanja – od toga ko će biti novi prvosveštenik do toga kakve će mu bit prve dužnosti i kojim će putem dalje voditi Crkvu.

Po prirodi stvari, Crkva je prilično zatvorena institucija. O tome šta se u njenom vrhu dešava najčešće saznajemo posredno, iz „nezvaničnih izvora“. Neku, najpribližniju sliku o tim zbivanjima daju nam i ljudi koji su život posvetili proučavanju Crkve ili su pak na neki drugi način vezani za nju. Jedan od tih, kako ih nazivamo, verskih analitičara je i Draško Đenović, direktor je Udruženja „Ikonos“ i generalni sekretar NVO „Centar 9“, koja se bavi verskim pravima i slobodama, a od 2017. godine i propovednik u jednoj protestantskoj crkvi. Godinama je bio dopisnik iz bivše Jugoslavije za „Forum 18“ iz Osla, specijalizovane novinske agencije za verska prava i slobode.

Đenović u razgovoru za „Ekspres“ ocenjuje kako Crkvi pre svega predstoji posao popunjavanja svih upražnjenih eparhija.

„Njih je, čini mi se, nekako sve više. S druge strane, kako sam čuo za smrtne slučajeve u poslednje vreme od kovida u Crkvi, očigledno da će se i parohije morati popunjavati. Kovid je, koliko god to čudno zvučalo, doneo očigledno i neku vrstu pročišćenja, u smislu da će neki stari kadrovi morati da budu zamenjeni, jer više jednostavno neće biti prisutni. Druga tema je finansijsko poslovanje Crkve. Moraće da održi tu kontrolu koju je patrijarh Irinej imao, jer kada je on došao na poziciju nije mogao ni da zamisli šta su pojedini ljudi oko prethodnog patrijarha Pavla radili.

Povezane vesti - Irinej, patrijarh blage naravi i “jake” reči

Tu je i pitanje povratka i isceljenje rana sa artemijevcima, odnosno Eparhijom raško-prizrenskom u egzilu i njihov povratak u kanonski poredak sa SPC. I, naravno, tu je to posebno pitanje odnosa države i Crkve, gde puno toga zavisi od toga da li će novi patrijarh biti naklonjen vlasti ili neće. A ako ne bude bio naklonjen vlasti, pitanje je na koji način će određene finansijske i sve ostale poslove završavati. Jer, činjenica je da je to tokom mandata počivšeg Irineja bilo rešavano simbiozom Crkve i države.“

Tu govorimo o velikim donacijama koje su bile pre svega namenjene za izgradnju Hrama Svetog Save.

„Nisu sve. Oni su prošle godine dobili milion evra u kešu za plaćanje zaostatka poreza i doprinosa. Ja, međutim, mislim da je to bio samo izgovor, a da su pare išle ko zna za šta. Jer sveštenim licima država direktno plaća poreze i doprinose na taj minimalac. I ako država već za sve plaća, zašto ne bi i zaostatke tako plaćala, nego ide preko crkvenog računa. Drugo, tu su i različite druge vrste donacija, od toga da neke crkve možda ne plaćaju grejanje, struju i sve ostalo. Njih naravno niko ne dira, jer Bože moj, to je crkva. Imamo tu vrstu povlašćenosti za neke stvari. Sa druge strane, crkva niti je u sistemu PDV, niti crkve podnose završne račune niti bilo šta. Što znači da crkva ima povlastice na ovaj ili onaj način zbog svog dobrog odnosa sa državom. Ruku na srce, upravo zbog tog odnosa SPC sa državom i sve druge crkve i verske zajednice u državi profitiraju. Jer ne mogu oni da kažu da to važi samo za SPC. To onda važi i za katolike, Jevreje, različite muslimane, za različite protestantske zajednice. Svi se nekako šlepaju uz SPC.“

Govorite o potrebnom podmlađivanju u Crkvi...

„Recimo, kada je u pitanju Mitropolija beogradsko-karlovačka, koliko sam čuo, a nisam stvarno proveravao, mlađi ljudi kažu da je veliki problem jer je patrijarh, pošto je ona isto pod patrijarhom, držao stare kadrove, penzionisane sveštenike... A mnogo je mladih sveštenika koji ne mogu da dođu do posla, jer stariji ne idu u penziju. Na kraju krajeva, i Petar Lukić, koji je držao govor na sahrani patrijarha Irineja, starešina Saborne crkve, kada sam pogledao godinu njegovog rođenja, on je već trebalo da bude u penziji.“

Zbog čega ne dolazi do podmlađivanja?

„Očigledno je da je patrijarhu Irineju odgovarao taj stari kadar. Ne znam zbog čega. Bogoslovski fakultet izbacuje svršene studente za koje onda ispade da nema posla, jer stare kolege imaju male penzije. Pa i radnik u rudniku ode u penziju čim se steknu uslovi, a ima isto malu penziju.“

Da li i sveštenike zakon tera da idu u penziju posle 65 godina?

„Zakon ih ne tera da moraju da idu penziju, samo što im država više ne uplaćuje poreze i doprinose za penzijsko. To je rešeno prošle godine. Ali to nije fer prema mlađim ljudima. Ne govorim o tome da li su oni u radnom odnosu ili rade ’na crno’. Poenta jeste, da li nam treba sveštenik sa 75 godina da sahranjuje ili to može da radi neko ko ima 30 godina i pri tome da hrani porodicu i sve ostalo. To je osnovni problem. Kažu, stari su ljudi pa im treba. Pa svima treba. To je unutarcrkveno pitanje. Tu država ne može ništa da pomogne, ali jeste nešto što je posao novog patrijarha. Na kraju krajeva, pogledajte Eparhiju banatsku, gde vladika Nikanor nije visokoškolovani sveštenik. Pa zato i ne želi da ima mnogo obrazovanijih oko sebe. Zbog čega je to Irinej činio, ja to ne znam. A ako neko kaže – pa mladi nemaju iskustva, pa ovako nikada neće ni steći iskustvo.“

Da li mislite da će novi patrijarh nešto uraditi po tom pitanju?

„Sve zavisi od toga ko će biti izabran. Vi možete dobiti patrijarha koji će biti poput Irineja blizak vlasti ili nekog poput Amfilohija koji je bio prilično kritičan prema vlasti. Sada je pitanje ko će biti izabran. Amfilohije je gledao gde god je mogao da stavlja mlađe ljude. To je bila njegova politika, njegov stav. Sada je teško reći šta novog patrijarha čeka, koji su mu najvažniji poslovi. Sve zavisi od toga ko će biti izabran. Koji će biti njegov pravac. Da li će to biti izgradnja Crkve u smislu vernika ili izgradnja Crkve u smislu zgrada. Irineju su zgrade bile bitne, zato je on završio Hram Svetog Save uz pomoć države, 'Gasproma' i Ruske Federacije. A Pavlu su bili važni ljudi. Zato ljudi kažu da je Pavle bio nezamenljiv i svetac na zemlji.“

Već se spekuliše sa time ko bi mogao da bude naslednik pa se spominje Porfirije, kojeg navodno podržava Irinej Bulović. Da li je rano za te spekulacije?

„Mislim da nikada nije rano. Mislim da su oni u večitoj predizbornoj kampanji. Pošto ni Irinej, ni Pavle nisu bili favoriti kada su bili izbori, ne bih se čudio da to bude neki ’no name’. Da bude izabran neko ko nikada nije spominjan u javnosti kao favorit. Ja ne bih davao prognoze ko može, a ko ne može. Svaki episkop koji ima više od pet godina episkopskog staža može da bude izabran. Lično tipujem na nekog ko je stariji po godinama. Kao što sam i do sada rekao u javnosti, mislim da je Porfirije mlad, ima svega 60 godina. I kada kažem 60 godina a mlad, neko će pitati kako to? Patrijarh je doživotna funkcija.

Povezane vesti - Litije nisu politika

Crkva se jednom opekla sa Germanom koji je izabran pa je bio maltene 40 godina patrijarh. I ne mislim da su oni skloni da izaberu nekoga ko može da bude 30-40 godina na vlasti. U poslednjem slučaju to je bar 30 godina. Ako pogledamo da nijedan patrijarh u 20. veku, koji nije bio otrovan, nije umro pre 85, 90 ili više godina... Da German nije pao i slomio kuk, on je mogao da bude još neku godinu patrijarh. Da sada nije bilo korone, ko zna koliko bi Irinej bio još na čelu SPC. On je bio relativno zdrav za nekoga ko ima 90 godina. Pitanje je veliko koliko su oni spremni da biraju nekoga ko može da bude narednih 30 godina patrijarh, ili žele prelazno rešenje. Irinej je izabran sa 79 godina za patrijarha. A bio je na poziciji skoro 11 godina.“

Za vrlo kratko vreme Crkva je ostala bez dve značajne, ključne ličnosti, bez mitropolita Amfilohija i patrijarha Irineja. Kako će to da se odrazi na stanje u Crkvi? Kako će se sada razvijati odnosi između Mitropolije crnogorsko-primorske i Beograda?

„Mitropolija crnogorsko-primorska je deo Srpske pravoslavne crkve. Nema tu šta da se razvija, ona je njen sastavni deo. Ona je formacijski, kako bi se to reklo vojnim rečnikom, odmah iza Patrijaršije. Čovek u Podgorici je čovek broj dva u SPC, ko god da bude. To je formacijski jako mesto. Ne bih ja sada ulazio u to da li će biti nekih velikih problema u tim odnosima. Činjenica jeste da je starosna struktura Svetog arhijerejskog sabora jako loša, za razliku od nekih drugih crkava koje šalju svoje episkope ili biskupe u penziju u određenim godinama. Na primer, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar je trebalo pre dve nedelje da ide u penziju pa mu je papa posebnim aktom produžio mandat još dve godine.

Ne bih sad ulazio u to zašto niko neće da dođe u Beograd. Papa ne može nikoga ovde da pošalje dok se ovde nešto ne sredi. Slovački luteranski biskup u Srbiji je nedavno penzionisan i sada su dobili novog, mladog biskupa... Ali kod njih to nije doživotna funkcija. Ja se plašim da će kovid da podmladi Sabor. Evo, i vladika David drugi put ima koronu, Milutin je umro, Atanasije Rakita je otpušten iz kovid bolnice, danas sam se čuo sa jednim arhimandritom koji je isto zaradio kovid i veoma je loše... No, dobro svako može da ga zaradi, nije to sporno, nego je veoma loša starosna struktura. Ja mislim da bi patrijarh i Amfilohije pregurali kovid da nisu imali po 85, 90 godina.“

Da li će se naslednici Irineja i Amfilohija birati istovremeno na Saboru ili ne? Za patrijarha je rok, ako se ne varam, mesec dana?

„Ne, za patrijarha je rok 90 dana. E sada, postoji druga caka, a to je da iz svih eparhija mora da se glasa. A to znači da bi se izabrao patrijarh, prvo moraju da se popune ostale upražnjene eparhije. Jer, na koji način će glasati Mitropolija crnogorsko-primorska ako nema svog episkopa?“

Teoretski bi, dakle, prvo trebalo da se izabere novi mitropolit crnogorsko-primorski...

„Jeste. A u tom slučaju, na primer, ja sada govorim hipotetički, postavi se Joanikije za mitropolita, mora da se postavi neko ko će biti umesto Joanikija u njegovoj eparhiji. Recimo da to bude Kiril iz buenoajreske eparhije, koji je ranije bio vikar kod Amfilohija. E dobro, koga će sada postaviti da bude episkop u Buenos Ajresu? Pa treba postaviti valjevskog vladiku jer je Milutin umro od kovida početkom godine. Oni imaju administratora starog Lavrentija. On je episkop sa najdužim episkopskim stažom u Srpskoj crkvi. Šta ako, ne daj Bože, i Lavrentije ode? Onda imate dve eparhije upražnjene i Šabačku i Valjevsku. Mislim da ima još eparhija gde su administratori. Prvo se mora taj deo odraditi da bi se birao patrijarh.“

Dakle, sve eparhije moraju da budu popunjene da bi mogao da se bira patrijarh?

„Da. Da bi zasedao Sveti arhijerejski sabor, minimum dve trećine episkopa moraju da budu fizički prisutni. Kako će doći ovi iz Australije i ostali? Oni možda mogu da dođu, ali se posle više ne mogu vratiti. Postoji mogućnost da oni koji nisu tu mogu da glasaju tako što će svoj glas poveriti pismeno nekom od prisutnih. Ali prvo moraju da imaju poverenje u tog nekog, a ja mislim da u Crkvi niko nikome ne veruje. Drugo, taj neko može da glasa samo za još jednu eparhiju. Ako ste vi prisutni, vi možete da glasate za svoju i za još jednu eparhiju. Znači, ne možete da glasate za još četiri eparhije ako trojica vaših kolega u vas imaju poverenje. Spominje se i da patrijarh neće biti biran u roku od tri meseca zbog pandemije, već da može da se desi da bude bira na redovnom zasedanju Sabora u maju 2021. Ne bi to bio prvi put da Crkva radi u nekoj vrsti vanrednog stanja. Tokom Drugog svetskog rata patrijarh je bio u konclogoru, episkopi su bili ili raseljeni ili nestali, pa je Crkva funkcionisala.“

Povezane vesti - INTERVJU DARKO TANASKOVIĆ: Sukobi u CG ni verski ni religijski

Ko u tom slučaju rukovodi Crkvom? Da li je to Sinod?

„Ako se Sabor ne može sastati, onda je to Sinod. Sinod već radi u nekoj vrsti vanrednog stanja, jer ovog maja nije održan Sabor. A svake godine se menjaju dva od pet članova Sinoda. Dvojici članova Sinoda je već ove godine istekao mandat. A sada je i patrijarh, koji je takođe član Sinoda, umro.“

Stalno se govori o lobijima u SPC, te da li je bosanski, srbijanski... Koliko su ti lobiji jaki. Pretpostavljam da će i u borbi za izbor patrijarha ti lobiji učestvovati. Šta bi značila pobeda jednog lobija, a šta pobeda drugog?

„To su često mnogo više interesne grupe. E sada, to su bosanski lobi, pa Irinej Bulović ima neki svoj lobi koji je vezan za Vojvođane... Ali ja mislim da se pola bosanskog lobija moli Bogu da jedan episkop koji je težak više miliona evra umre. Masa plaćanja u crkvi ide na ruke. I kada on umre, neki od onih koji mu duguju pare rešiće se bede, jer mu neće dugovati. Nisu to, dakle, samo duhovne stvari, to je vrlo često biznis. Kao što je bilo kod Artemija, o čemu je ’Ekspres’ lepo pisao pre dve, tri godine.

Nisu oni njega smenili zbog teoloških stvari ili zbog Bajdena, nego zato što neko nije dobio svoj deo. To vam je kao i kod Filareta. Još uvek mi nemamo dokument zbog čega je i na osnovu čega je Filaret smenjen. Kako se govori, smenjen je samo zato što na vreme nije dao neki novac Patrijaršiji, ne zato što je on krao, nego zato što je bio nemaran. On je pomagao sirotinju. Nije on lik koji voli novac. On je čovek koji voli neke druge stvari u životu. On je i kod Germana svojevremeno nastradao kada su ga poslali u zemunski manastir samo zato što je brljiv, a ne zato što je stavio novac u svoj džep. To se tačno vidi da je on kupio ne znam koliko tona nečega i podelio javnim kuhinjama… To je možda radio trange-frange bez papira i nije kupovao od pravih osoba, ali on nema dvorce i palate.“

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .