Vesti
30.10.2019. 16:03
Đoko Kesić
INTERVJU ŽIVKO BRKOVIĆ: Iz vile “Mir” nestalo oko 5.000 dragocenih eksponata
Koje umetnine, slike poznatih majstora - domaćih i stranih, koji dragoceni predmeti iz antičkih vremena su nestali iz naših muzeja, to zasigurno niko ne zna. U našoj javnosti ova pitanja se javljaju prvenstveno kod entuzijasta, ljubitelja umetnosti i kod ljudi upućenih u ova mračna dešavanja, a nikako od strane ljudi iz Vlade Srbije, nadležnih ministarstava - od Josipa Broza do danas.
Živko Brković, istoričar umetnosti, pisac i istraživač koji živi i radi u Beogradu, svakako je jedan od svedoka ove nevesele stvarnosti i zahvalan sagovornik, koji u razgovoru za "Ekspres" otkriva niz zanimljivih detalja, prvenstveno vezanih za Brozovu vilu "Mir" na Dedinju, ali i za veliku biblioteku i umetničke paviljone poznate pod imenom Stari muzej, a sve je to devastirano skoro do kraja, odmah posle Brozove smrti.
"Radio sam u paviljonima koji su se nalazili odmah pored biblioteke, koji su u stvari vezivali prostor od Užičke 15 gde je živeo Josip Broz i bivšeg Muzeja "25. maj". Tu sam proveo nepunu godinu 1979, sa zadatkom da zajedno sa ekipom stručnih ljudi uredim, popišem i adekvatno arhiviram dragocene umetnine koje su se nalazile u prostoru od trinaest paviljona", priča Brković.
To se nekad zvalo Stari muzej?
"Da, tako se zvao, a treba imati na umu da je svaki muzej u Memorijalnom centru za vreme Tita tamo gomilao stvari. Tamo u knjizi piše: od same zgrade biblioteke počinje jedan objekat koji se zove Stari muzej. I sada upotrebljavaju tu reč. Objekat Stari muzej imao je trinaest delova, paviljona, spušta se do Muzeja "25. maj", prepun stvarima. Jedva možeš da se okreneš. Od biblioteke počinje. Mi smo i u biblioteci radili, i neki put recimo zatražili portrete stranih umetnika. Bile su u toj biblioteci tri dragocene skulpture čiji su autori poznati stari majstori. Ali pazite, trinaest paviljona sukcesivno se spušta prema Muzeju "25. maj". Svaki paviljon je bio širok između osam i deset metara, a dugačak 40 metara. Od tih trinaest paviljona sedam je nestalo, a i biblioteka je srušena. Nestala!"
Povezane vesti - DVORSKO SLIKANJE: Zašto Karađorđevići ne vraćaju slike Narodnom muzeju?
Koje umetnine i dragocenosti su bile u tim paviljonima?
"Pokloni, razne stvari, bilo je krcato, jedva si mogao da koračaš između tih dragocenosti. Ja sam zapamtio vešticu iz "Gorskog vijenca" koju je uradio Risto Stijović. Tu je bila još jedna njegova skulptura, pa onda ima onih junaka iz "Gorskog vijenca", nekoliko ličnosti koje je Stijović radio. Znate kako Stijović radi, svedeno, zatvoreno, u drvetu ali majstorski... Svaki paviljon je bio neka vrsta improvizovane galerije."
Gde je nestalo sedam paviljona?
"To se ja već dugo pitam, ali odgovora nemam. Ali, pazite, šta je problem. Lako bi napravili nove paviljone, ali gde su nestale umetnine, dragocenost koja se može meriti enormnom količinom novca. Niko nema odgovora na ta pitanja. Nešto se slično dogodilo i sa umetninama iz vile "Mir" koja je građena za Josipa Broza, ali on tamo nije ni nogom kročio."
Broz je umro, a vila "Mir" nije bila završena?
"Da, vila "Mir" u tim turbulentnim vremenima često je menjala stanare i namenu. U našoj javnosti poznatija je kao kuća u kojoj je Slobodan Milošević uhapšen, sećamo se onih slika specijalaca, gungule, pucanja... Tu je policija našla čitav arsenal oružja, puškomitraljez, dva oklopna borbena vozila... Posle je zvanično postala kuća u kojoj žive predsednici Republike. Posle Brozove smrti ona je postala deo Memorijalnog centra "Josip Broz Tito", a posle je krštena kao Spomen zbirka. Vila je sastavljena iz muzejskog i rezidencijalnog prostora. Postoje zvanične procene da je u muzejskom delu bilo više od 200.000 eksponata razvrstanih u šesnaest zbirki... Šta je sve tu bilo, uglavnomm je poznato. Sva Titova odlikovanja, pokloni koje je on kao predsednik Jugoslavije primao od inostranih državnika i darovi od organizacija unutar zemlje. Tu su bile i njegove lovačke puške, šesnaest komada, mada su ranije držane u Lovačkom domu na Dedinju."
Povezane vesti - GDE JE ZLATO JOVANKE BROZ
Koji su najdragoceniji eksponati?
"Video sam onaj antički mozaik iz Gamzigrada, koji je Draža Marković poklonio Titu. Na njemu je bila pločica na kojoj je pisalo - poklon grada Zaječara i muzeja. Tu je bila izložena konjička sablja čija je drška ukrašena brilijantima, poklon Josipu Brozu od Josifa V. Staljina "za zasluge u borbi protiv fašizma". Tu je Korintski šlem iz sedmog veka stare ere, poklon Titu od grčkog kralja Pavla, detalj antičkog mozaika koji je Đovani Anjeli, direktor "Fijata", poklonio predsedniku Jugoslavije, zatim servis za kafu od srebra i zlata, poklon sveruskog patrijarha Alekseja, egipatska sfinga, nije definitivno rečeno iz kog je vremena, ali pozlaćena, poklon predsednika Nasera. To su sve autentične stvari, naročito bronza, kad čujem bronza iz sedmog veka pre Hrista, nije mi jasno kako je to moglo da ode iz Grčke, ali eto, Grčka je imala takvih stvari pa je dala... To je, po mišljenju dr Irine Subotić, "jedinstven fenomen u svetu... u muzejskoj praksi nije zabeležen bolji i kompletniji fond posvećen jednom čoveku i jednom vremenu".
Svojevremeno su zaposleni u Memorijalnom centru zabeležili da je arheološka zbirka tada imala 112 autentičnih eksponata, zbirka starog oružja 177, zbirka primenjene umetnosti 2.075, Brozovih odlikovanja 106, mnogo plemenitih metala sa dragim kamenjem. U etnološkoj zbirci bila su 4.774 eksponata, a u likovnoj 3.886...
Zbog čega je Dobrica Ćosić, u svojstvu predsednika SRJ 1993, oformio ekspertsku grupu koja će srediti i evidentirati sve eksponate iz vile "Mir"?
"Možda je i Ćosić imao izvesne sumnje da se tamo nešto događa. Tu su bila značajna imena - Dragoslav Srejović, Vojislav Đurić, Aleksandar Despić i Irina Subotić. Šta su oni uradili, nije mi poznato do kraja. Oni su počeli da rade na tome i prvo što je trebalo da se uradi je popis. Znate koliko vremena treba da se popiše. Oni su počeli i nešto su uradili, nisu do kraja. Ali se sećam da je, posle Ćosićeve smene, nova Savezna vlada odlučila da muzej preparceliše, jedan deo eksponata smešten je u depo, a brojne slike, ukrasi i drugi predmeti preseljeni su u rezidenciju u Užičku 15."
Ko je rukovodio tom devastacijom Titovog nasleđa?
"Posle Titovog vremena je došao Milošević."
Povezane vesti - KO JE OTEO JOVANKINE DIJAMANTE
Milošević je došao deset godina kasnije?
"Koga danas to da pitaš, svi su mladi, ne znaju, nestručni, ko zna da kaže šta se desilo sa ovim drugim. Evo paviljoni, šta je bilo sa umetninama iz nestalih paviljona. Nema o tome ništa tamo da se vidi. Šta je, recimo, sa skulpturom Antuna Augustinčića, onog dalmatinskog skulptora što je radio one kupačice u kamenu, mermeru njihovom. On je to lepo radio, radio je mnogo kupačica, mnogo tih portreta, i Tita naravno."
Šta se u stvari dogodilo sa bibliotekom koja je praktično bila u sastavu Starog muzeja?
"Pa srušeni su biblioteka i sedam paviljona. Samo je ostalo šest paviljona."
Gde je to moglo da nestane?
"Nisam sasvim siguran, to je srušeno dok je Jovanka bila tu. Dok sam radio u paviljonima Starog muzeja, bio je tu Vladimir Sajčić, ugledni diplomata i poznavalac umetnosti. Sa njima sam sarađivao za svetsku izložbu u Montrealu Expo 1967. Naša velika izložba, sve velike stvari iz muzeja su bile tamo izložene. Izložba je imala veliki uspeh, jer su tri plus tri paviljona u Montrealu simbolično prikazali Jugoslaviju, a ja sam pisao u publikaciji tekst o materijalu koji se nalazi na izložbi. Upravnik muzeja, koji je inače slikar, on mi je kontakt. Sajčić je kolekcionar i ljubitelj umetnosti. Oni su meni tako dali da napišem taj tekst i objavili u jednom časopisu koji izlazi na pet jezika. Posle toga sam pozvan, Sajčić je postavljen za visokog funkcionera u Užičkoj da bi se posvetio sređivanju muzeja."
Biblioteka i sedam paviljona nestali su posle Brozove smrti?
"Mislim da su oni nestali kad su sređivali memorijalni centar. Tito se nije mogao u starosti mešati. To su radili neki ljudi, ali mislim da je svemu kumovala Jovanka. Evo zašto. Trebalo je mnoge stvari arhitektonski da srede stručnjaci. Sajčiću je Tito naredio da se pozovu arhitekte iz Zagreba na čelu sa poznatim arhitektom Crnokrakom. Mnoge poslove je radio na Brionima. Oni su došli da se dogovaraju šta će da urade sa zgradom biblioteke. Ne znam zašto ne odgovara zgrada? Ali došlo se na ideju da nešto urade sa gornjim spratom gde je bila kolekcija etnografskih rariteta, nije se moglo ući. Hteli su da naprave duplo veću, širu biblioteku u okviru memorijalnog centra, tu gde je. Tako sam ja zaključio, posle smo se videli sa tim arhitektama. Tito je sedeo sa njima, mi smo papire izneli kod rezidencije, a mi smo obrađivali sadržinu prvih paviljona. Prvo smo ih fotografisali. Dva radnika su iznosila komad po komad i pitali mene da li je to za fotografisanje. Navodim imena fotografa: Ivo Eterović, Mirko Lovrić. Ali kada je ovo ispred završeno na stolu sa bastinskim stolicama ispred rezidencije, Tito je onda otišao. Onda oni još jedanput gledaju paviljone, kako se sad paviljoni nadovezuju na ovu biblioteku. Skoro da ulaze jedni u druge. Tu se nađe direktor Muzeja "25. maj" Pero Bodroža, slikar i revolucionar. Oni šetaju, njih trojica, gledaju kako se to spaja sa bibliotekom. Pitam "je l' ste nešto zaključili?" Oni kažu, sad ćemo da napravimo neke planove i da predložimo, sada je načelno rečeno da se biblioteka mora rekonstruisati. Ali ništa nije definitivno."
Kad je ta biblioteka srušena?
"I ja se pitam."
Kad ste videli da biblioteke nema?
"Kad sam video da je zid zazidan, odnosno zid između biblioteke i paviljona ide do rezidencije i to je oko pedeset i više metara. Visok zid, tri-četiri metra, a kada se kasnije Milošević uselio, zid je nastavljen i završen u vili "Mir", i danas postoji. Zašto niko nije ušao? Sad su mrtvi oni vinovnici. Niko nije ušao u tu temu. Da kaže šta se ovo desilo. Gde su knjige iz biblioteke i eksponati, gde je kolekcija sa sprata. Etnografski rariteti koji su čuvani u svetu, u muzejima. Pa su poklanjani."
Povezane vesti - POSLEDNJI BROZOV AMBASADOR U LONDONU: Crveni četnici su uništili SFRJ
Gde su nestale knjige iz te biblioteke?
" Čuo sam čuo da su se te knjige nalazile po gradu. Bilo je u novinama da su knjige iz dvora nađene i na buvljacima... To treba da znaju ljudi iz biblioteke."
Da država hoće da napravi popis onoga što je nestalo, mogla bi da krene u potragu za tim?
"Ne možete krenuti u poteru u ime države dok ne isterate čoveka iz države koji drži ključeve vile "Mir". Svi se tamo izređali osim Koštunice."
Vaša je procena da je nestalo između 4.000 i 6.000 eksponata?
"Od 4.500 do 5.500. Pomenuti kustos tvrdi da su tu negde, ali ih nema. To je otprilike ta količina, a da li su sada tu, to niko ne zna."
Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...
Komentari
