Izbori za produžetak krize

Nedelju pred parlamentarne izbore koji su zakazani za 7. jun obeležili su mirni protesti zaposlenih u prosveti i zdravstvu na Kosovu i Metohiji nakon hapšenja nekoliko  direktora srpskih institucija. Prethodno su kosovske vlasti preuzele i objekte „Železnica Srbije“ na Severu Kosova i Metohije.

Poslednji provokativni potez je menjanje tabli sa imenima ulica u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Izbori su treći u nešto više od godinu dana, nakon što ni posle februarskih ni posle decembarskih izbora 2025. godine nije formirana vlast u Prištini, a od ukupno 120 poslaničkih mesta predstavnicima Srba pripada deset zagarantovanih mandata.

Sa jedne strane, Albin Kurti ostaje dominantan politički lider, ali sa ograničenim kapacitetom za dugoročnu institucionalnu stabilizaciju. Srpska lista zadržava status ključnog političkog faktora, uz dodatnu težinu koja proizlazi iz veza sa Beogradom i regionalnog konteksta. Međunarodni akteri i dalje upravljaju krizom, ali bez vidljivog kapaciteta za održivo rešenje.

Bez sveobuhvatnog političkog dogovora između albanskih i srpskih aktera, Kosovo ostaje u ciklusu izbornih ponavljanja, institucionalnih blokada i nestabilnih vladajućih konfiguracija. Izbori 7. juna 2026. stoga predstavljaju test sposobnosti sistema da pređe iz trajne tranzicije u institucionalnu konsolidaciju.

U odsustvu kompromisa i redefinisanja odnosa domaćih i međunarodnih aktera, zemlja ostaje u stanju trajne političke polukrize u kojoj se stabilnost održava, ali ne institucionalizuje.

Potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevtić kaže da je 7. jun referendum na kom se bira između politike progona Srba sa Kosova i Metohije – koju zastupa Aljbin Kurti – i politike opstanka pod vođstvom Srpske liste, uz podršku zvaničnog Beograda.

„I unutar srpske zajednice imamo dve opcije. Jedna je Srpska lista, a druga je strana Nenada Rašića, koji zastupa Kurtijevu politiku. Verujem da će 7. juna biti poslata jasna i snažna poruka da neće proći teror koji se vrši nad srpskim narodom“, ističe Jevtić za RTS.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić smatra da karakter izbora nije sudbinski.

„Ali, Kurtijeva politika pritiska na Srbe u pokrajini jeste kontinuirana. Dakle, ona se sprovodi godinama, nevezano za izborne cikluse“, dodaje Surlić za RTS.

Politikolog Ognjen Gogić saglasan je da je atmosfera referendumska, ali da se formulacija više odnosi na situaciju između proalbanskih stranaka, odnosno albanske vlasti i opozicije.

„Dakle, ovde je reč o ’za’ i ’protiv’ Kurtija. On nastupa sa svojom strankom, na drugoj strani je kompletna opozicija i između dva pola nema prostora za dijalog. Kurti unosi polarizaciju gde god da se pojavi“, ukazuje Gogić za RTS.

Surlić hapšenje direktora vidi kao zastrašivanje, pogotovo u svetlu plana Prištine da „integriše zdravstvo i obrazovanje“.

„Niko ne zna šta znači ta integracija, ali sve što je do sada radila Kurtijeva vlada, ona je integrisala tako što je gasila institucije i stavljala katanac. Ovo nije način, pogotovo ne pred izbore, jer ono što su pokazali raniji izbori je da se srpska zajednica homogenizovala upravo kroz ove ekscese. Liči na trajnu privremenost“, naglašava profesor Fakulteta političkih nauka.

Gogić napominje da je politika pritiska na srpske institucije kontinuirana, ali da je posebno izražena u vreme predizborne kampanje.

„Na primer, ideja da se uđe u prazne stanične zgrade i zamene se srpska zastava i ćirilična tabla. To su rituali i performansi sačuvani za početak kampanje. Međutim, žalosno je da je sukob među Srbima omogućio Prištini da se umeša i instrumentalizuje situaciju. Takođe, ono što posebno brine jeste budućnost i sudbina zdravstvenih i obrazovnih institucija na koje su i oslonjeni i upućeni svi Srbi“, upozorava Gogić.

Surlić objašnjava da je nekoliko indikatora koji govore o tome da vlast neće moći da se formira ni posle ovih izbora.

„Kurti je naveo da mu je potrebno 80 mesta u parlamentu, a uveren sam da mu je taj broj u ovom trenutku nedostižan. Ta većina je praktično dvotrećinska. Očekujem veto poziciju u kojoj nijedna opoziciona stranka neće imati snagu da samostalno formira vlast, ali isto tako nijedna od njih neće hteti dogovor sa Kurtijem, osim ako ne dođe do međunarodne reakcije, što takođe nije isključeno“, procenjuje Surlić.

Gogić ne vidi mogućnost lakog formiranja vlade za Kurtija jer dijaspora, koja je u decembru bila na teritoriji Kosova i Metohije zbog praznika, i podržala ga u velikom broju, sada neće glasati u tom obimu.

„Takođe, došlo je do raskola između Kurtija i bivše predsednice Vjose Osmani. Ona se vratila u matičnu stranku, Demokratski savez Kosova. Očekujem preraspodelu glasova od Samoopredeljenja ka Demokratskom savezu Kosova“, zaključuje Gogić.

Izbori će, dakle, biti širi test političke zrelosti sistema, gde parcijalni institucionalni problemi nadilaze pitanje izbora predsednika ili funkcionisanja parlamenta. U takvim okolnostima presudna je institucionalna razboritost jer politički motivisane odluke dodatno erodiraju poverenje u institucije, ističe se u analizi Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES).

„Izbori mogu biti privremeni ventil političkog pritiska, ali ne i trajno rešenje bez promene političke kulture i minimalnog konsenzusa o ključnim državnim pitanjima.

Odgovornost za stabilizaciju leži na domaćim akterima, ali i na međunarodnoj zajednici kroz dosledan i uravnotežen angažman. U suprotnom, Kosovo rizikuje ulazak u dugotrajan ciklus političkih kriza sa sve izraženijim unutrašnjim i spoljnopolitičkim posledicama“, zaključuju u IFIMES-u.

Na izbore izlazi 22 političke stranke, među kojima tri srpske, kao i tri koalicije. Ukupan broj registrovanih birača iznosi 2.092.174, uključujući 131.800 prijavljenih u inostranstvu.

Prema popisu stanovništva iz 2024. godine, Kosovo ima 1.586.659 stanovnika, a razlika između broja birača i ukupne populacije reflektuje specifičnu demografsku strukturu, uključujući visok udeo mladih bez biračkog prava. U tom kontekstu otvara se i rasprava o mogućem snižavanju starosne granice za glasanje na 16 godina.

Prema odluci Centralne izborne komisije (CIK), izbori će se održati u 38 opština na Kosovu i u 36 država širom sveta, uz procenjene troškove od oko 12 miliona evra.

Skupština Kosova ima 120 poslanika, od čega je 20 mandata rezervisano za manjinske zajednice: 10 za srpsku, tri za bošnjačku, dva za tursku, četiri za RAE zajednice i jedno za Gorance. Izborni prag za albanske stranke iznosi pet odsto dok se ne primenjuje na manjinske liste, a za formiranje većine potrebno je 61 poslaničko mesto.