Kad i kako se vratiti u Srbiju

Koliko smo samo puta do sada natopljeni patriotizmom komentarisali kako nam na hiljade mladih napušta državu. Napamet smo naučili podatak da Srbija godišnje ostaje bez grada veličine Užica, ali i sve one, više puta, prepričane scene sa aerodroma u kojima tek diplomirani studenti sa kartom u ruci i koferima pored sebe stoje okruženi najbližima. Dok slušamo ove priče, refleksno, krivce za njihov odlazak pronalazimo u političarima, sistemu, društvu.

Međutim, koliko često smo bili iskreni i krenuli od nas samih. Da li smo se ikada zapitali koliko te mlade ljude poznajemo, njihove priče od početka do kraja, sa sve zapletom. Znamo li im makar imena i razloge za odlazak? Uglavnom ne. Istina je da o njima počinjemo da pričamo tek kada su im koferi spakovani, a karte, u jednom pravcu, rezervisane. A tada je obično kasno. Možda je vreme za promenu pristupa. Da o njima prestanemo da govorimo kao o ciframa koje napuštaju ovu državu, već da ih navodimo pod imenom i prezimenom, spominjući njihove završene fakultete, osvojene nagrade i medalje. Možda prvi korak ka njihovom zadržavanju leži upravo u upoznavanju sa njima.

Povezane vesti - MLADI SRPSKI NAUČNIK SA HARVARDA: Svi smo bar jednom oboleli od kancera

Jedan od mnogobrojnih koji zavređuje više naše pažnje jeste Miloš Grubor, momak koji bi po svim pravilima trebalo da predstavlja intelektualni stub i budućnost ove zemlje. Iako nam je on na to skromno odgovorio da bi takav stav bio uobražen i da ne želi da gaji mišljenje da je bolji od drugih. Ima samo 24 godine, a u biografiji mu piše da je diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na smeru elektronike, da je osvojio drugo mesto na republičkom takmičenju iz fizike, srebrnu medalju na internacionalnoj hemijskoj olimpijadi, ali i zlatnu medalju na 13. internacionalnoj olimpijadi iz mikroelektronike. Pored toga, govori engleski, španski i kineski jezik.

Petnica

Sa Milošem razgovor započinjemo o periodu od pre skoro deceniju, kada ga je ljubav prema prirodnim naukama, pre svega prema matematici, usmerila ka Matematičkoj gimnaziji. U istom periodu dok je završavao Matematičku gimnaziju, bio je u Centru za talente, a prve naučne korake napravio je u Petnici.

„Za Petnicu sam se prijavio u drugoj godini srednje, a primljen sam u trećoj godini srednje škole. U tom periodu života me je dosta zanimao rad u laboratoriji pa sam se prijavio za hemiju, međutim primljen sam na biomedicinu. Oblast mi je na početku bila apsolutna nepoznanica, ali mi se na kraju jako svidela. Doživeo sam da radim na uzgajanju ćelija raka, što mi je do tog momenta delovalo nezamislivo da kao srednjoškolac mogu da radim na tome. U Petnici smo prošli kroz čitav proces formiranja hipoteze, stvaranja naučnog rada, upoznao sam dosta ljudi. Mnogo toga sam naučio i dobio inspiraciju kako da tragam za novim stvarima. Petnica je bila sjajno iskustvo i zaista nezamenljiv period mog života“, priča Grubor za „Ekspres“.

Povezane vesti - INTERVJU PROF. MARKO TODOROVIĆ: Po Nobela iz Šabačke laboratorije

Četvorogodišnji period proveden u srednjoj školi krunisao je na leto pre odlaska na fakultet, kada je na međunarodnoj olimpijadi iz hemije održanoj u Azerbejdžanu, u konkurenciji od oko 300 takmičara, osvojio srebrnu medalju. Vremenom je shvatio da ne želi da studira matematiku već se opredelio za elektrotehniku koja mu je u isto vreme nudila mogućnost primene i fizike i matematike, da bi se nakon završene prve godine osnovnih studija opredelio za elektroniku koja mu je, kako kaže, dala širok spektar oblasti kojima može da se bavi. Potvrda za to da je napravio pravi izbor stigla je 2018. godine kada je osvojio zlatnu medalju na 13. međunarodnoj olimpijadi iz mikroelektronike. Kako i sam kaže, pobedi se nije nadao.

„Postoji fotografija koja je nastala baš u trenutku kada su proglasili pobednika i na kojoj se jasno vidi u kakvom sam bio šoku. I dalje nisam svestan šta sam uspeo da uradim. Pobedu nisam očekivao jer me i profesor pripremio da na takmičenje dolaze studenti koji su na master i doktorskim studijama. Razlika između mene i drugoplasiranog takmičara iz Nemačke, za kog se očekivalo da će pobediti, jer su pre toga četiri godine zaredom pobednici dolazili iz te zemlje, bila je svega dva poena. Dragoceno iskustvo, bio sam okružen kolegama i stručnjacima iz celog sveta. Uostalom, i sam put do Jermenije je bio sjajan“, ističe Grubor za naš list.

Milošev uspeh dodatno dobija na težini kada se uzme u obzir da je u prvom krugu takmičenja učestvovalo više od 400 studenata iz 22 države, dok je na olimpijadi Grubor odmerio znanje sa 38 takmičara iz 18 zemalja.

„U pojedinim državama je postojalo i predtakmičenje jer, na primer, u Južnoj Americi se prijavio jako veliki broj, a mogli su da ih pošalju samo troje. Bilo je zemalja u kojima je bila jaka konkurencija i gde se prolaze ozbiljne pripreme, zbog toga je morala da se vrši selekcija na kontinentalnom nivou. Kada su me pitali kakvo je kod nas bilo polufinale i kada sam im rekao da sam bio jedini, gledali su me čudno“, kroz osmeh prepričava Grubor, a potom objašnjava kako je izgledao takmičarski deo:

„Imali smo 30 problemskih zadataka za čije rešavanje smo imali tri ili četiri sata. Zadaci nisu bili iz jedne oblasti, već je bilo obuhvaćeno celokupno studiranje. Bilo je i delova koje radim sad na masteru.“

Miloš se trenutno nalazi u Holandiji na master studijama na Univerzitetu u Delftu. Kako nam je objasnio, radi na projektu koji se bavi digitalnim razvojem čipa za njegov temperaturni senzor. Plan za master studije mu je u prvobitno bio drugačiji, ali je zbog korone postao neizvodljiv.

„Master sam upisao kao dvojni program, kako bih na kraju imao dve diplome. Ideja je bila da prvu godinu odradim u Delftu, a da master tezu radim u Kini, na Đinhua univerzitetu, koji je najbolji kineski univerzitet i mislim da je u najboljih 10 iz elektronike. Međutim, u maju je plan propao zbog koronavirusa i ostao sam u Holandiji.“

Kao neko ko je završio ozbiljne škole u Srbiji, upoznao i takmičio se sa svojim kolegama iz raznih krajeva sveta i kao neko ko je sada na studijama u Holandiji, zanimalo nas je šta mu govori iskustvo, koliko je naš obrazovni sistem kompatibilan sa modernim obrazovanjem. Po tom pitanju Grubor ima jasan stav.

„Kada je reč o Matematičkoj gimnaziji, nju zaista ne bih menjao ni za šta. Ponosan sam na to kako funkcioniše. Govorim o osnovi koju sam dobio za fakultet, matematičkom razmišljanju, načinu učenja koji se ne svodi na napamet učenje već na razmišljanju, sve mi je to jako koristilo.

Kada je reč o osnovnim studijama, ovde u Holandiji imam cimerku koja je prošle godine završavala osnovne studije i imala je isti predmet kao i mi na ETF-u pa sam mogao da uporedim. Njihov sistem za osnovne studije mi se ne sviđa jer su ovde kvartali, odnosno ne radi se o semestrima već predmete gledaju da smeste u što kraći period. Zapravo studenti uče da rešavaju šablonske zadatke, ali im ne ostaju glavni zaključci. Ne kažem da se na ETF-u uvek radi sa najnovijom tehnologijom, ali naučili smo jako dobru osnovu i jako dobre principe koje možemo da primenjujemo i mislim da smo adaptirani na nove stvari. Sa druge strane, kada govorimo o masteru, mislim da su kvartali bolji jer smo gledali da pokrijemo što veće znanje, a sa dobrom osnovom i teorijskim znanjem sam se lako uklopio.“

Povezane vesti - INTERVJU DR MIROSLAV KOČIĆ: Vinča je civilizacija koja inspiriše

Miloševa dostignuća samo su jedan kamenčić u mozaiku uspeha naši srednjoškolaca i studenata. Gotovo da ne prođe ni mesec dana a da se pojedinci sa svetskih ili evropskih takmičenja ne vrate sa nekom od medalja ili nagrada. I koliko god to zvučalo kao kliše, oni zaista jesu najbolje što ova zemlja ima i bez obzira na godine, naši su najbolji ambasadori. Činjenica je, takođe, da ih ne spominjemo dovoljno, ne pričamo o njihovim uspesima, verovatno im ne pružamo ni dovoljno prostora. Međutim, njihova pamet i uspesi prepoznati su u svetu, a tome u prilog ide i priča koju nam je Grubor ispričao. Naime, Miloš nije jedini Srbin u Delftu, a pojedini su na visokim pozicijama.

„Prošle godine, profesor godine na elektrotehničkom fakultetu ovde u Delftu bio je Miloš Cvetković, bivši student ETF-a. Takođe, ovde na fakultetu imamo cleanroom, odnosno prostoriju u kojoj proizvodimo čipove. To je jako skupa investicija i jako je skupo održavati je jer vazduh mora da bude izuzetno pročišćen da ne bi došlo do kontaminacije čipova koji su u mikrometrima i nanometrima, a opet ona je dostupna studentima. To je stvarno luksuz priuštiti, što samo govori kakvim sredstvima fakultet raspolaže. Cleanroom sam spomenuo jer smo u njemu moj kolega Hrvat i ja imali čitavu sesiju na srpskom jer je asistentkinja koja nas je vodila takođe Srpkinja koja je završila ETF i došla je u Delft na doktorske. Vođa laboratorije je takođe Srpkinja, tako da imamo dosta naših ljudi na fakultetu koji su na dobrim pozicijama“, ističe Grubor.

Ima posla

Kako kaže, u planu su mu i doktorske studije, ali ne odmah nakon završenog mastera. Ideja mu je da godinu, nakon što završi master u Holandiji, iskoristi da radi jer želi da vidi kako industrija funkcioniše i kakvi su uslovi. Zanimalo nas je da li u njegovim planovima za budućnost ima mesta za povratak u Srbiju.

„Ima u Srbiji posla i dobre su plate, ali bih zbog iskustva gledao da posao dobijem u Holandiji i u tom slučaju bih ostao jer bih voleo da vidim kako je živeti negde drugo. Nije da nema ljudi koji se vraćaju, samo je pitanje kad i kako. Hteo bih da se profilišem kao osoba, da probam nove stvari, da vidim šta hoću. Naravno, dosta toga volim u Srbiji, ali ima i onih stvari koje mi ne odgovaraju. Ali tako je svuda. Zbog toga želim da vidim šta su mi prioriteti, a oni se s godinama menjaju. Nisam za to da moram da se vratim jer ne mogu da ostavim ljude, ali nije mi ni na umu da bežim iz Srbije samo da bih pobegao. Zavisi od ličnih referenci.“

Cilj je boljitak

„Imam osećaj da treba da radim za čovečanstvo, ali nije mi to glavni motiv za nauku. Volim da istražujem i da dolazim do novih zaključaka i saznanja. Nauku vidim kao istraživački proces koji dovodi do sveobuhvatnog boljitka čovečanstva kroz dokaze.“