Koliko je opasan vazduh u Srbiji?

Lekari pričaju jedno, resorno Ministarstvo drugo. Danima pojedini pulmolozi upozoravaju na to da se povećava broj pacijenata s respiratornim tegobama.

Njihova je ocena da tome, uz vremenske uslove, doprinosi i zagađenje vazduha.

S druge strane, Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje, pozivajući se na podatke zdravstvenih ustanova, ističu da nije povećan broj dece, koja su primljena na lečenje, u odnosu na isti period prethodnih godina.

Prof.dr Branimir Nestorović, dečiji pulmolog i alergolog, načelnik pulmologije na Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj, kaže za TV Prvu da maske nemaju nikakvu svrhu, a pogotovo one hirurške koje ljudi nose po ulici jer su one namenjene da zaštite hirurga u sali, a ne ljude od aerozagađenja.

Osim toga, napominje ovaj stručnjak, ni one druge maske napravljene za aerozagađenje, osim što su nepraktične i što u njima ne može da se diše, takođe uopšte ne štite. Naime, kako objašnjava dr Nestorović, u svetu je urađeno ozbiljno istraživanje o efikasnosti tih maski, a rezultati su bili, kako kaže, smešni.

Ispostavilo se da te maske štite svega 20 odsto.

Postavlja se onda pitanje i ima li svrhe ostajati u kući, kao što glase mnoga obaveštenja i preporuke vezane za aerozagađenje - jer i u toj kući vazduh je isti onaj koji je napolju? Dr Nestorović se slaže s tom ocenom i dodaje da doduše postoje određeni prečišćivači vazduha za kućne uslove, koji uspevaju da apsorbuju određenu količinu štetnih materija iz vazduha.

Najzagađenije je ujutro, kaže on, a na pitanje da li bi svoje dete jutros pustio napolje, odgovorio je da ne bi.

S druge strane, čuveni doktor napominje i da niko ne govori o onome što je najvažnije, a to je sumpor-dioksid koji je pravi ubica. Tu su i čestice dizela koje "kače" sve za sebe. Takođe, kada se govori o aerozagađenju treba napomenuti, kaže on, da nisu ugroženi samo disajni putevi već i oči, koje su same po sebi osetljive.

Problem o kom ovde govorimo je veliki i on zahteva široku društvenu konsenzus i velike napore države, objašnjava doktor i ističe da je ekologija skupa u početku, a jeftina posle.

Razboljevaće se deca, a za 20 godina će se plaćati lećenje astme, bronhitisa...

S druge strane, ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da zagađenja vazduha ima, ali da nema razloga za paniku, jer, kako navodi, to ne može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica.

On je za TV Pink rekao da zagađenja ima svake godine, ali da je prethodnih godina javnost bila okupirana nekim drugim problemima kao što su posao, plate.

"Ovako će biti do subote, jer nema vetra. Još niko nije izmislio da stvori vetar i da rastera zagađenje", rekao je Lončar.

Ministar je apelovao da deca, stari i hronični bolesnici nemaju fizičke aktivnosti napolju u danima kada je povećano zagađenje vazduha.

Ukoliko su napolju treba da stave šal preko usta, kako bi zagrejali vazduh.

"Provodite manje vremena napolju. Vrtići i škole ne moraju decu da izvode napolje, mogu da osmisle nešto drugo dok se ne promeni vreme. Ovo stanje ne može da dovede do ozbiljnih akutnih ili bilo kojih drugih posledica", naveo je on.

Lončar kaže da nije povećan broj dece koji ostaju u bolnici zbog zagađenja vazduha i da te podatke proveravaju na svakih nekoliko sati.

"Mi smo možda pogrešili što nismo na vreme izašli da to ljudima saopštimo, jer nije bilo ništa alarmantno", naveo je on. Dodaje da je napravljen tim koji će se baviti pitanjem zagađenja vazduha.

Ministar je ukazao da su veliki zagađivači vazduha automobili i individualna ložišta. U Beogradu je, kaže on, za poslednjih nekoliko godina broj automobila povećan za 400.000.

Kako kaže, pitanje zagađenja vazduha ne treba da se politizuje jer time treba da se bave stručnjaci.

"Nećemo reći nema zagađenja. Ima, ali to nije takvog opsega da može da dovede do ozbiljnih posledica i da izaziva paniku. To je nešto što se dešava i što će se dešavati", zaključio je on.