Vesti
27.01.2024. 12:50
Vesti
17.12.2024. 21:04
Mihailo Paunović
Korupcija u Srbiji
Načistac da, ukoštac donekle
Srbija je nedavno pod parolom “Ukoštac, načistac“ obeležila još jedan Međunarodni dan borbe protiv korupcije.
Korupcija je mnogo više od skupe reči i običnog problema, sa kojim se naše društvo suočava već decenijama. Ona ga jede iznutra, sprečava da ide brže napred i još uvek se kao pojam povezuje sa skoro svim njegovim sferama.
Godinama poput papagaja ponavljamo da je za suzbijanje korupcije potrebna politička volja, ali i neumorno učestvovanje građana. Međutim, uprkos konstantnom ponavljanju, čini se da bi borba protiv korupcije trebalo da se sprovodi brže od onoga što se trenutno čini.
Ovaj Međunarodni dan borbe protiv korupcije poslužio je da se osvrnemo na postignute rezultate, da vidimo šta je sve isterano načistac, ali i da još jednom rezimiramo šta je potrebno da uradimo da bi se ovaj problem brže rešavao, a potom i iskorenio.
Da smo ovog problema kao društvo više nego svesni, pokazalo je nedavno istraživanje IPSOS-a objavljeno 3. decembra ove godine.
Kao što je poznato IPSOS svakog meseca ispituje javnost o tome šta su najveći problemi u društvu, a poslednje istraživanje, sprovedeno krajem novembra, pokazalo je da se na vrhu sa 14 odsto nalazi upravo korupcija.
Srđan Bogosavljević iz IPSOS-a je za RTS nedavno istakao da je ovo istraživanje javnog mnjenja sprovedeno na terenu od 22. do 24. novembra, u mesecu koji je obeležila tragedija u Novom Sadu i protesti koji su se javili kao reakcija na nju.
“To je bilo u mesecu u kojem su se desila hapšenja, neposredno pred naše istraživanje. Rezultati govore da je 14 odsto građana reklo da je najveći problem u društvu to što imamo korupciju. Reč je uglavnom o opozicionom biračkom telu. Posle korupcije, 10 odsto ispitanika navelo je proteste kao najveći problem i to su ljudi koji su prorežimski orijentisani“, rekao je Bogosavljević.
Da je korupcija veliki problem našeg društva ne misle samo građani, već to pokazuje i izveštaj Transparency international za 2023. godinu. Prema njemu Srbija je 2023. godine zadržala indeks 36 i među 180 rangiranih država nalazi se na 104. poziciji. Indeks Srbije je za sedam poena manji od svetskog proseka, i čak 28 poena lošiji od proseka EU. Prosek zemalja Evropske unije je 64 od maksimalnih 100 poena.
Više je nego očigledno da je stanje daleko od idealnog i da je pred Srbijom mnogo, mnogo posla ukoliko želi da se izleči od ovog kancera. Stanje nije dobro, ali se ne stoji u mestu, odnosno napravljen je određeni iskorak. Tako bar tvrdi Evropska komisija koja je u svom izveštaju iz ove godine navela da je napravljen određeni, ograničeni pomak.
“Potrebna je jaka politička volja za delotvorno rešavanje problema korupcije, kao i snažan odgovor krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou“, piše u izveštaju EK.
Komentarišući korupciju u Srbiji Evropska komisija je pod pozitivne korake navela usvajanje nove Strategije za borbu protiv korupcije (2024 – 2028) u julu ove godine.
Kada je Vlada Srbije usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije za period od 2024-2028 godine u saopštenju je navedena “potreba da se procesi usmereni na sprečavanje i borbu protiv korupcije planiraju i urede na sveobuhvatan i sistemski način“.
“Usvajanje Nacionalne strategije pokazuje da se Srbija nalazi na putu jasnog cilja i čvrstog opredeljenja sprečavanja i eliminisanja korupcije u najvećoj mogućoj meri“, kaže vlada.
Ovim dokumentom su, kao rizične, obuhvaćene oblasti policije, zdravstva, obrazovanja, lokalne samouprave, građevinarstva, finansiranja političkih aktivnosti, poreza i carina, javnih nabavki, privatizacije i javnih preduzeća.
“Sprovođenje Nacionalne strategije doprineće ispunjavanju 14 prelaznih merila za Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava, a kada je reč o represivnim merama, ova strategija upućuje na izradu analize potreba za izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, kao i unapređenju rezultata istraga, procesuiranja krivičnih dela korupcije, povećanju broja osuđujućih presuda i oduzete imovine proistekle izvršenjem koruptivnih krivičnih dela“, navodi vlada.
Usvajanje strategije za borbu protiv korupcije svakako je dobar znak, ali ono što donekle brine jeste pitanje da li je cilj za 2028. dovoljno ambiciozan. Naime u Strategiji je planirano da se do 2028. godine indeks percepcije korupcije poboljša za sedam poena, što bi Srbiju svrstalo u svetski prosek koji je 43, a to bi ponovo bilo daleko od proseka Evropske unije. Pravo je pitanje da li je plan neambiciozan ili zapravo realan i govori o našoj realnosti, težini problema, odnosno da je za krupne promene potrebno vreme.
U izveštaju Evropske komisije takođe se navodi da je korupcija rasprostranjena u mnogim oblastima i da su naročito osetljive oblasti javne nabavke u Srbiji. Iako konstatuje da su usvojene izmene i dopune poboljšale Zakon o javnim nabavkama, ukazuje i na to da je došlo do povećanog dodeljivanja velikih infrastrukturnih ugovora bez transparentnosti, često prema međunarodnim sporazumima ili kroz posebne zakone.
Kao problem navodi se i činjenica da nema dovoljno zaposlenih.
“U specijalizovanoj jedinici za organizovani kriminal u policiji koja istražuje teška krivična dela korupcije nije raspoređen dovoljan broj zaposlenih. Posebna odeljenja u višim javnim tužilaštvima treba da imaju po jednog finansijskog forenzičara, ali su ta mesta i dalje nepopunjena“, piše u izveštaju.
Sport
26.03.2024. 15:41
Kako se Kina bori protiv korupcije u fudbalu? Pa, doživotnom kaznom zatvora
Koliko je Srbija daleko otišla kada je reč o borbi protiv korupcije i kojim se sve “oružjem“ služi komentarisao je nedavno za RTS Dejan Damjanović direktor Agencije za sprečavanje korupcije.
On je tom prilikom istakao da su u toku izmene zakona na osnovu preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GREKO). Damnjanović je istakao da se tri zakona sprovode na osnovu preporuka, a da je najvažniji Zakon o sprečavanju korupcije, i dodaje da su sve preporuke sproveli i da se on nalazi u Ministarstvu pravde, gde čeka dalju proceduru. On je kao jedan od najznačajnijih projekata između ostalog, izdvojio otvaranje područnih jedinica Agencije van Beograda, odnosno tri kancelarije u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
“Obećao sam da će se otvoriti ove kancelarije, i to se dogodilo. One rade sjajno. Ljudi mogu da dođu u naše kancelarije da se požale, bolja je komunikacija, želimo da funkcionišemo u celoj Srbiji. U malim sredinama veliko je interesovanje, ljudi su zadovoljni“, naveo je Damjanović i istakao da su želeli da uđu u sve pore društva.
“Građani misle da je sve korupcija, nekada daju neku informaciju, pa neko drugi da drugu informaciju i tako se slažu kockice“, rekao je direktor Agencije za sprečavanje korupcije.
U Srbiji očigledno, na papiru, postoji pravni okvir i jasan plan za borbu protiv korupcije, sa svim svojim vrlinama i manama. Međutim, da bi se ovaj decenijski problem brže rešavao na primeni je potrebno raditi daleko odlučnije.
Svet
11.09.2024. 20:06
Salji Beriša i formalno optužen za korupciju
Komentari
