Lobista na turneji

Eliot Engel, kongresmen i predsednik Odbora za spoljne poslove američkog Kongresa, posetio je ove nedelje Srbiju. U domaćim medijima najavljen kao najveći albanski lobista u Vašingtonu i čovek koji bespogovorno zagovara nezavisnost Kosova, potpomognut albanskim novcem. Bio je jedan od prvih zagovornika secesije Kosova još od 1995. Albanci su mu se svakako odužili. Kako i na koje sve načine, diskutabilno je, ali ulica u Peći koja nosi njegovo ime je svakako jedan ozbiljan omaž liku i delu američkog kongresmena iz Bronksa.

Albansko pitanje na Kosovu u njegovoj interpretaciji je bilo postavljeno kao pitanje ljudskih prava i prava jednog naroda na samoopredeljenje i kao takvo ga je zastupao javno, ali i po kuloarima na Kapitol Hilu, koji često znaju biti bitniji od govornice u predstavničkom domu. Njegova zainteresovanost za pitanje kosovskih Albanaca potiče i iz činjenice da je veliki broj Albanaca nastanjen u njegovoj izbornoj jedinici u njujorškoj četvrti Bronks. Ova zajednica bila je i sada jeste ekonomski najmoćnija u pomenutoj četvrti i bez njihove, odnosno podrške najuticajnijih porodica u tamošnjoj albanskoj zajednici nema ni glasova za izbore. Između ostalih, tu je i porodica Bitići, pa zato ne čudi što je na razgovoru sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem ubistvo braće bila jedna od tema.

Povezane vesti - Vučić: Engel je rekao jednu dobru rečenicu...

Kao što je tema bila i nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i postizanje trajnog rešenja. Predsednik Vučić je nakon sastanka izjavio da je razgovor bio "civilizovan ali i da je svako govorio iz svog ugla". Prevedeno, Engel je, pretpostavljamo, insistirao na tome da Srbija prizna Kosovo, dok srpska strana nije ostavljala takvu mogućnost.

Ali po svemu sudeći, susret nije završen tako što su obe strane ostale čvrsto zakopane svaka u svom rovu, konstatovano je da je neophodno nastaviti dijalog, ali o ukidanju taksa na robu iz Srbije kao uslovu koji je neophodno ispuniti da bi se selo za pregovarački sto, američki kongresmen nije javno govorio, a još manje se obavezao da upotrebi svoj uticaj u Prištini da ih ubedi da promene stav.

Povezane vesti - Amerika pustila niz vodu Haradinaja?

Beograd je jasno stavio do znanja da su takse crvena linija preko koje nema prelaska i da neće biti nastavka razgovora sve dok se ne ukinu. Pokušaji približavanja stavova Beograda i Prištine u režiji Evropske unije, odnosno dve vodeće zemlje Nemačke i Francuske nisu bili uspešni. Čak, moglo bi se reći da su diplomatije ove dve zemlje preživele jedan ozbiljan fijasko ne uspevši u naporima da organizuju jedan samit u Parizu 1. jula sa idejom da se bar postigne dogovor o nekakvom okviru za razgovor.

Posle ovakvog razvoja događaja jasno je bilo da je sudbina dijaloga Beograda i Prištine sada uglavnom u rukama Vašingtona, te stoga ne čudi pojačano interesovanje zvaničnika svih nivoa i provinijencija iz SAD za ovaj region.