Mala velika Srbija

Vidite li neku sličnost između Božidara Vučurevića i Danijela Servera? Za one sa slabijim pamćenjem, Vučurević je bio gradonačelnik Trebinja za vreme rata u Bosni, nekadašnji kamiondžija, a Danijel Server profesor na američkom univerzitetu „Džon Hopkins“, ekspert za Balkan, ali i albanski lobista.

Na prvi pogled, njih dvojica nemaju nikakve zajedničke tačke. I to jeste istina. Moglo bi se, međutim, reći da ima nekakvih podudaranja u njihovim rezonovanjima.

Teško je, naime, zaboraviti Vučurevićeve reči kako će „napraviti stariji, novi Dubrovnik“, grad koji je godinama bio na nišanu artiljerije Vojske Republike Srpske raspoređene po hercegovačkim brdima, kojom je, de fakto, komandovao gradonačelnik Trebinja.

Pravdao se potom Vučurević pred Haškim tribunalom, gde je svedočio u procesu Radovanu Karadžiću, kako je to rekao u šali, parafrazirajući odgovor mostarskih Hrvata koji su na pitanje zbog čega su srušili Stari most odgovorili da će napraviti stariji, novi most.

Sličnom logikom, moglo bi se reći, vodi se i Danijel Server kada govori o tome kako Aleksandar Vučić pokušava da izgradi de fakto veliku Srbiju, „koju su Milošević i Dobrica Ćosić želeli“.

„Ja sam najviše zabrinut zbog uloge Srbije i Rusije, a naročito ambicija predsednika Vučića da preuzme određeni stepen kontrole nad Srbima na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori. Vučić pokušava da izgradi de fakto veliku Srbiju, koju su Milošević i Dobrica Ćosić želeli. To je srpski program, modernizovan za današnji Balkan“, rekao je Server za „Glas Amerike“ odgovarajući na pitanje „da li će rezultat izbora u Nikšiću ohrabriti predsednika Srbije da i dalje bude uključen u dešavanja u Crnoj Gori“.

Povezane vesti - SERVER: SAD da ubede Rusiju za članstvo Kosova u UN

Moglo bi se reći da je ovakav pristup vrlo inovativan. A zabrinjava to što ipak nije, poput Vučurevića, rekao kako je to izjavio u šali. A na šalu zaista i liči kada se pogleda situacija na terenu, gde se pre može govoriti o stvaranju „male Srbije“. Ili, da parafraziramo Vučurevića, stvorićemo manju, veliku Srbiju.

Može se, naravno, uvek postaviti legitimno pitanje mešanja u unutrašnje stvari neke države. Isto tako, međutim, mora se jasno definisati šta je to mešanje u nečije unutrašnju stvari.

Da li je briga za pripadnike sopstvenog naroda i njihov položaj u nekoj od susednih država mešanje u nečiju unutrašnju politiku? U tom slučaju, teško bismo našli državu koja, po Serverovim standardima, ne teži stvaranju „velike sebe“.

Čak i da je tako, Srbija bi tu, nažalost, bila među onima koje gotovo najmanje rade po tom pitanju, naročito ako se poredi sa, recimo, Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom, susednim državama koje i te kako drže do položaja svojih nacionalnih manjina u Srbiji.

Zagreb je, na primer, dao praktično svim Hrvatima iz Hercegovine pravo glasa na izborima u Hrvatskoj, što je ponekad i te kako znalo da utiče na konačne rezultate, a sve u korist HDZ-a. A to dalje daje mogućnosti Zagrebu da i te kako utiče na svoje sunarodnike u Federaciji BiH. Server to, međutim, ne vidi kao problem.