Ministarstvo

S vremena na vreme nije loše podsetiti se nekih narodnih poslovica i umotvorina. Neka ovog puta prva bude: „Što na um, to na drum“. Koristimo je u prilikama kada neko kaže nešto a da prethodno nije baš dobro razmislio o tome što namerava da nam saopšti. Kolokvijalno rečeno – kada neko nešto lupi.

Na iste okolnosti, ali iz, da tako kažemo, savetodavnog, preventivnog ugla, odnosi se i sledeća poslovica: „Ispeci pa reci“. Ona nam, dakle, ukazuje na to da je pre nego što nešto izustimo potrebno dobro „ispeći“ u glavi to što želimo da obnarodujemo, kako, najblaže rečeno, ne bismo „lupili i ostali živi“.

Ove bi poslovice trebalo da imamo na umu kako u privatnom, a ono još više u javnom životu. A to naročito važi za političare, bez obzira na to da li dolaze iz redova vlasti ili opozicionih stranaka. Često, nažalost, to nije slučaj.

U red onih ideja pri čijem saopštavanju nisu ispoštovane poruke narodnih mudrosti mogla bi da se svrsta i ona koja je nedavno došla od predstavnika tri opozicione partije – Stranke slobode i pravde, Demoktratske stranke i Pokreta slobodnih građana. A reč je o idejama i predlozima da se formiraju ministarstvo za izbore, ali i paralelni uređivački timovi u javnim servisima – RTS-u i RTV-u.

Ovi predlozi stižu pred očekivani drugi krug razgovora vlasti i opozicije o izbornim uslovima, koji će se opet voditi pod okriljem Evropskog parlamenta. Predlog o osnivanju ministarstva za izbore je, čini se, najneobičniji. To ministarstvo bi činile, prema ideji dela opozicije, nestranačke ličnosti, odnosno ljudi iz nevladinog sektora.

Povezane vesti - NOVI BROJ EKSPRESA: Pozdrav iz Crne Gore

Paralelni uređivački timovi u javnim servisima bi se pak smenjivali s aktuelnim urednicima informativnog programa sa, kako kažu, „ciljem da na javne servise vrate istinu“. Taj uređivački tim bi, prema predlogu, birali novinari. No, počnimo od ideje o ministarstvu za izbore. Bilo bi maliciozno upoređivati je sa „ministarstvom za istraživanje ruda i gubljenje vremena“ iz popularnog stripa „Alan Ford“, jer izbori i izborna pravila su zaista ozbiljna stvar. Ali legitimno je upitati se da li bi novo ministarstvo rešilo sve probleme koji u ovoj oblasti postoje?

Drugo, takva praksa nije poznata nigde u svetu. Čak i ako je negde formacijski organ zadužen za sprovođenje izbora u sistemu izvršne vlasti, reč je uglavnom o telu unutar nekog ministarstva. U Slovačkoj je, na primer, ono u okviru MUP-a, na Islandu i u Finskoj taj je posao u delokrugu ministarstva pravde, u Norveškoj se time bavi ministarstvo lokalne uprave i modernizacije, izborna komisija Singapura vezana je za kabinet premijera, dok je, na primer u Ugandi vladin organ koji je ustanovljen Ustavom ove države.

Treće, ko bi odlučivao o tome koje bi NVO dale svoje predstavnike u to ministarstvo? Da li je ideja da to budu ljudi koje predlažu opozicione stranke? Da li bi oni tako, na mala vrata, iz opozicije prešli u poziciju? Za to, ipak, služe izbori.

Niko, verovatno, ne može da tvrdi kako je srpski izborni sistem savršen, da se predizborne kampanje odvijaju u skladu sa svim demokratskim pravilima... I to, nažalost, nije nikakav novitet, niti je specifičnost aktuelne vlasti. Funkcionerskih kampanja je uvek bilo, netransparentnih izvora finansiranja takođe, medijskih manipulacija i spinova napretek...

Ovakav predlog dela opozicije ne čini se nerealnim samo predstavnicima vlasti, koji bi, ako bi i hteli da ga ispune, time praktično prevarili svoje birače. Sličnog su mišljenja i u delu NVO koji su specijalizovani za praćenje izbornih procesa. Tako je nedavno i Bojan Klačar, programski direktor Cesida, uz ocenu da su svi zahtevi legitimni, dodao i kako mu se čini da je predlog o formiranju ministarstva za izbore „nerealniji od ostalih zahteva, jer bi zahtevao reorganizaciju Vlade i velike ustupke SNS, za koje nisam siguran da su spremni”. Podsetio je, takođe, da je kontrolu izbornog procesa bolje obaviti kroz profesionalizaciju Republičke izborne komisije, što je Cesid predložio još 2008. godine.