Hod po ivici
Može jedan rat i bez nas
Srbija apsolutno nije "zainteresovana strana“ u ratu između Rusije i Ukrajine, odnosno NATO-a. Nažalost, i jedni i drugi bi da je u njega uvuku, kako bi se odredila koju stranu podržava. Osnovno pitanje jeste kako se u toj situaciji postaviti i da li, zapravo, ta pozicija pruža šanse za dobru političku trgovinu.
Situacija teška i, na neki način, paradoksalna. Paradoksalna jer se Srbija, iako realno gledano nema nikakve veze sa konfliktom između Moskve i Kijeva, nalazi u situaciji da joj se postavljaju uslovi o tome da bi trebalo da "odabere stranu“.
Teška zbog toga što su, recimo, i Ukrajina i Rusija na istoj liniji kada je u pitanju nepriznavanje kosovske nezavisnosti, a pritom Rusija uživa i status "moćnog patrona“ ili zaštitnika srpskih interesa u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Nažalost, Srbija se našla na vatrenoj liniji i međunarodne diplomatije, a i domaćih političkih poslenika, novinara i NVO-a. Oni kažu Srbija se mora izjasniti, mora se prikloniti sankcijama protiv Rusije, "jer to podrazumeva njen put ka demokratskim društvima i EU“...
Nećemo o tome da su sve pomenute "demokratije“ pre 23 godine, uskoro će godišnjica, bombardovale Srbiju, urnisale zemlju, bombardovale RTS i ubile gotovo dve hiljade ljudi. Sad sve te zemlje iz "demokratskog“ teftera diktiraju Srbiji šta na svom demokratskom putu mora da uradi... Zbog toga se, verujemo, ovih dana u Beogradu može očekivati i ministarka spoljnih poslova iz Berlina Analena Berbok.
Osnovno pitanje u takvoj situaciji je, dakle, kako se postaviti. Tačnije, kako naći svoj put koji će na najbolji način zaštititi interese Srbije.
"Naši će stavovi biti zasnovani na poštovanju međunarodnog javnog prava i apsolutno principijelni i neće se razlikovati u odnosu na ono što smo govorili 2000. i 2015. godine i danas“, naglasio je Vučić dan pre sastanka sa predstavnicima pet najrazvijenijih zemalja sveta – Amerike, Engleske, Francuske, Nemačke, Italije i Evropske unije.
Vučić, koji je bio u poseti Španiji, rekao je i da će Srbija nastojati da sačuva svoje interese, iako se "to mnogima ne dopada“, kao i da je za Srbiju važno da sačuva mir i ekonomsku stabilnost i da nam "ne pada na pamet da budemo deo nekih širih ratova“.
Situaciju bi za Srbiju malo podnošljivijom mogli da učine i stavovi nekih drugih zemalja po istom pitanju. Najbolji primer je možda Turska. Iako je ova država članica NATO-a, pa bi se negde moglo očekivati da "uskladi svoju politiku“ sa politikom Zapada, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poručio je da oni ne mogu da odustanu ni od Rusije ni od Ukrajine.
Kako je prenela Turska radio-televizija (TRT), Erdogan je po povratku sa afričke turneje rekao da se protive bilo kakvoj inicijativi koja krši sporazume iz Minska, ali je potom naglasio: „Imamo političke, vojne i ekonomske veze i s Ukrajinom. Tako da ne možemo odustati ni od njih. S druge strane, ne možemo odustati ni od Rusije jer imamo uznapredovale odnose u ovom trenutku. Cilj nam je da učinimo takve korake kojima ćemo rešiti ovo pitanje, a da ne odustanemo ni od jedne od njih.“
U skladu sa ovim Erdoganovim pristupom i Beograd bi, recimo, mogao da se vodi onom narodnom – kud svi Turci, tu i...
Poznavaoci međunarodnih odnosa procenjuju i da Aleksandar Vučić u ovom trenutku ima prilično veliki manevarski prostor, pogotovo imajući u vidu da je on u ovom trenutku igrač i EU, i Vašingtona, i Moskve, i Pekinga.
To je koja, na primer, u odnosu prema EU nudi relativno jednostavno rešenje. Ako Brisel želi ovaj prostor u Evropskoj uniji, neka pokaže da ima jasnu evropsku perspektivu. Sada, međutim, čine potpuno suprotno.
Sa te strane, onda, logično je postaviti se i tako da Srbija ne mora da izlazi u susret zahtevima EU da uvodi sankcije Rusiji jer je to suprotno njenim interesima, s obzirom na energetsku zavisnost od Moskve, ali i zaštitnički stav Rusije po pitanju Kosova.
Istovremeno pak moguće je i pred Ruse istupiti sa stavom da bi njihova pomoć u, recimo, političkom smislu kada je reč o Kosovu mogla da bude još malo veća i značajnija, ukoliko ne žele da se Beograd okrene više Zapadu.
Prostora za manevar, dakle, ima. Samo je stvar kako ga je moguće iskoristiti na najbolji mogući način.
Zapadne sankcije ionako su, bar u ovom trenutku, usmerene više na pojedince bliske ruskom predsedniku Vladimiru Putinu koji imaju poslovne veze sa Zapadom, a sa kojima Srbija, opet, nema nikakve veze.
Zapad, naime, verovatno računa na to da će se oligarsi u jednom trenutku sami pobuniti protiv Putina, kada se budu suočili sa nemogućnošću putovanja, kako privatnih tako i poslovnih u EU, SAD i Veliku Britaniju.
To je istovremeno i davanje prilike Putinu da odstupi jer bi u suprotnom, prema shvatanjima zapadnih analitičara, stvari mogle da postanu vrlo loše po sve.
Doktor Slobodan Zečević iz Instituta za Evropske studije u Beogradu objašnjava da veruje da će Beograd pokušati što više da odlaže da se izjašnjava po zahtevu EU da se usklađuje sa njihovom spoljnom politikom, uz objašnjenje da želimo diplomatsko rešenje, sporazum između Rusije i Zapada...
"Ima još jedna varijanta. Šta ako nam se prekine dotok gasa. Nama nafta i gas ne dolaze direktno iz Rusije. Nama gas dolazi preko Mađarske i Bugarske, koje su članice i EU i NATO-a, i Turske koja je u NATO-u. To isto može nama da zakomplikuje život. Međutim, realno sankcije Rusiji su crvena linija preko koje mi ne bismo smeli preći, s obzirom da to nije obaveza Srbije. Usklađivanje spoljne politike jedna je od faza koju mi treba tek da ispunimo kao kandidati za pristup EU. Mi ispunjavamo otprilike negde oko 63 te spoljne deklaracije Evropske unije. Recimo, pridružili smo se osudi Belorusiji itd. To je nešto što bi moglo da bude pritisak na Srbiju. A, naravno, ova situacija je sada takva da ako uvedemo sankcije Rusiji, nama to ne odgovara jer nas Rusija podržava u Savetu bezbednosti, snabdevaju nas naoružanjem od njih“, ocenjuje Zečević.
S druge strane, kako kaže, treba očekivati da bismo, ako dođe do određenih pregovora na liniji Zapad–Rusija o nekoj novoj geostrateškoj arhitekturi u Evropi, trebalo da sačekamo da se ti pregovori završe, da se vidi da li će biti uspostavljen neki novi model, režim suživota u Evropi između Zapada i Rusije.
"Iskreno, mislim da je ovaj konflikt između Rusije i Zapada dosta dubok. Nisam siguran da će tu na kraju doći do nekakvog formalnog sporazuma, mada bi to za nas bila najbolja varijanta. Onda na neki način ne moramo više da strepimo od pritiska. Ali ako dođe do dugog rvanja, što je verovatni ishod cele priče, bićemo u teškoj situaciji jer će onda biti još više razloga za pritiske na nas“, objašnjava dr Zečević.
Srđa Trifković, univerzitetski profesor i dobar znalac svetskih geopolitičkih kretanja, preporučuje Vladi Srbije da se u svakom slučaju "kloni bilo osuda ili pohvala, bilo ovih ili onih izjava, šta će Srbija, šta neće Srbija, da ovo prođe bez Srbije koliko god je to moguće“.
"Naravno, nikakvo priključivanje sankcijama protiv Rusije ne dolazi u obzir. Jer u krajnjoj liniji neće biti kolektivnih sankcija ni Evropske unije. Prema tome, zašto bi se Srbija priklanjala sankcijama koje nema na EU nivou. Glavna preporuka je biti što manje vidljiv i što manje se isturati i deklarisati na ovaj ili onaj način“, zaključuje profesor Trifković.