Mustafinih pet minuta

"DSK, njeni poslanici i članovi vlade podržaće momentalno ukidanje taksa bez rezervi. Ne samo zato što to traže naši strateški partneri, SAD, već i zbog toga što je to u interesu države Kosova", glasi poruka koju je nedavno na svom Tviter profilu objavio lider Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa.

Ova izjava Ise Mustafe dolazi u priličnoj nategnutoj političkoj atmosferi na Kosovu. Dolazi u trenutku najava Aljbina Kurtija da će od 15. marta početi postepeno ukidanje taksa na proizvode koji se uvoze iz Srbije i BiH, ali da Srbija istovremeno mora da se obaveže da će obustaviti kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, kao i ukidanje trgovinskih barijera. Kako je naveo, ukoliko Srbija to ne ispoštuje, Kosovo će od prvog aprila početi sa primenom mera reciprociteta... Najvažniji deo u celoj priči jeste da se Amerika sa stavom Kurtija ne slaže, već zahteva apsolutno ukidanje taksa.

"Gospodin Kurti pravi veliku grešku i to je jasno rečeno predsedniku Tačiju u Beloj kući", naveo je Ričard Grenel na Tviteru.

I dok Kurti greši, Isa Mustafa odlučuje da svima stavi do znanja da deli stav Bele kuće po pitanju taksa, odnosno da se ograđuje od odluke svog koalicionog partnera. Imajući u vidu Mustafin ucenjivački potencijal, zalaganje za ukidanje taksa najveće opozicione stranke Kadrija Veseljija, kao i tvrdoglavu prirodu Aljbina Kurtija koji retko menja svoj politički stav, postavlja se pitanje da li lider DSK želi da izbije u prvi plan kao čovek čija će reč imati najveću težinu.

Fatmir Šeholi, prištinski politički analitičar, u razgovoru za "Ekspres" ističe da Mustafa sigurno neće menjati svoj stav i da će do kraja insistirati na ukidanju taksa bez reciprociteta.

"Institut za afirmaciju međuetničkih odnosa, čiji sam direktor, došao je do saznanja da je Mustafa imao više razgovora sa Grenelom i visokim zvaničnicima Bele kuće prilikom kojih je dao reč da će njegova stranka ispoštovati stav Amerike da se takse ukinu bez reciprociteta. Takođe, prvi zamenik premijera Abdul Hoti izjavio da Demokratski savez Kosova ne želi da u narodu bude okarakterisan kao antiamerička stranka. Stranka Ise Mustafe je poslala poruku Kurtiju da će, ukoliko donese odluku da delimično ukine takse, Demokratski savez Kosova odlučiti da ne podrži takav stav. Ukoliko dođe do toga, onda su moguća dva scenarija. Prvi je da se formira prelazna vlada, koja bi trajala narednih godinu dana dok se ne reši dijalog sa Srbijom. U toj vladi ne bi bilo Samoopredeljenja, zbog čega bi premijer dolazio iz Demokratskog saveza Kosova. Tu eventualnu vladu bi činile partije Kadrija Veseljija, Fatmira Ljimaja, Srpska lista i eventualno Pacolijeva stranka. Drugi scenario su izbori, treći ne postoji. Poenta je da vremena nema, Grenel je više puta istakao svoj stav. Dešavaju se jako bitne stvari", navodi Šeholi, dodajući da Zapad nije marginalizovao Kurtija, već je on sam stavio na kocku odnos Amerike i Kosova, kao i svoju političku karijeru.

Povezane vesti - "DELOVAĆEMO KAO NEZAVISNA DRŽAVA" Kurti: Uvešćemo mere reciprociteta Srbiji

"Nisam siguran da Zapad ne želi Kurtija. Robert O'Brajen ga je nedavno zvao u 11 sati uveče i on mu se nije javio. Pozvao ga je tek sutradan. Amerikanci to ne tolerišu. Povredio je odnose sa SAD. Videćemo da li će mu to oprostiti pred naredne izbore. Međutim, ne treba zaboraviti da ko god je od Albanaca bio protiv Amerike, taj je danas politički mrtav. Postoji još jedan jako bitan momenat. Albanci su jako vezani za Amerikance. Ko god je pokušao da naruši njihove odnose sa Amerikancima, dobio je epitet izdajnika. Aljbin Kurti je poznat kao veoma tvrdoglav političar koji teško menja svoj stav. Njegovu ideju o delimičnom ukidanju taksa jeste podržala EU i Kosovo teži ulasku u Evropu, ali narod nije navikao da Amerikancima kaže ne. Razlog za to je jednostavan, kad god smo ih poslušali, izašli smo kao pobednici. Tako je bilo i u slučaju Rambujea, nakon čega je bombardovana Srbija, ali i kada se u Beču odlučivalo o proglašenju kosovske nezavisnosti, kada su Amerikanci igrali ključnu ulogu. S druge strane, Kurti ima drugačiji pristup i smatra da Kosovo ima nezavisnu politiku, pa i kada je reč o Amerikancima.

Takođe, ne treba zaboraviti da su Amerikanci spomenuli kakve će posledice Kosovo snositi ukoliko se ne ukinu takse. Direktno je poručeno da investicija više neće biti, kao i da će se američke trupe povući. To bi podrazumevalo velike posledice. Da li smo kao društvo spremni da se suočimo sa tim? ... Mislim da je Kurti u apsolutnoj manjini. Albanci nemaju drugog saveznika osim SAD. Mi ne možemo sa Rusima, nismo takvi i nećemo nikada. Mislim da je Kurti u ozbiljnom problemu. Zato, ukoliko ne popusti, bliži smo formiranju prelazne vlade koja će trajati godinu dana, a posle će se ići na izbore."

Svoje viđenje političke krize u Prištini ima i Nedžmedin Spahiu, analitičar i profesor političkih nauka u Prištini.

"U trenutku kada je formirana Kurtijeva vlada, ona je smišljena tako da DSK na čelu sa Mustafom bude neko ko će kontrolisati Kurtija. Odnosno, da reaguje kada god Kurti ne bude postupao onako kako Zapad želi. Ne verujem da je Mustafa spreman na rasformiranje vlade. To bi značilo da bi moralo da dođe do novih izbora. Njegovo insistiranje na ukidanju taksa je zapravo dodvoravanje Amerikancima i srpskoj listi. Mustafina ambicija je da postane predsednik Kosova, za šta mu je neophodna podrška Srpske liste. Uostalom, Kurti je i pristao da Srpskoj listi da dva ministarstva umesto jednog, na nagovor Mustafe", smatra Spahiu.