"Nije utvrđeno da je neko dete u Srbiji imalo koronu i Kavasaki"

Imunolog sa Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj Srđa Janković kaže da u Srbiji, do sada, nije utvrđeno da je neko dete imalo korona virus i "Kavasakijev sindrom".

Upitan za pojavu "Kavasakijevog sindroma" kod oko 200 dece u Evropi, a koji se dovodi u vezu sa oboljenjem Covid-19, Janković je rekao da ta uzročno-posledična veza nije sa sigurnošću utvrđena.

"Široka lepeza virusa može da bude okidač za tu reakciju, to je gotovo uvek neki virus. Da li može i SARS-Cov-2 da bude okidač, nema čvrstih dokaza. U Srbiji nismo imali nijedan slučaj da je bilo povezano, ni vremenski, da neko dete ima Kovid-19 i Kavasakijev sindrom", rekao je Janković.

On je istakao da srpski pedijatri znaju za taj sindrom i da su imali takve pacijente, ali ne vezano za kovid-19.

Janković je objasnio da je posredi veoma redak sindrom, koji prati snažna zapaljenska reakcija, koja se ispoljava kod deteta koje ima određenu genetsku predispoziciju.

"U svakom slučaju je veoma redak sindrom. Simptomi su visoka temperatura i drugi slični kod zapaljenskih reakcija i ako se ne leči, postoji opasnost da dođe do oštećenja srca. To naravno može da se spreči terapijom", istakao je Janković.

Povodom porasta broja novoobolelih poslednjih dana, on je kazao da ne sme biti opuštanja, i da se moraju slediti sve preporuke nadležnih.

"Rast jeste zabrinjavajući ali je olakšavajuće za opštu sliku da se radi o zatvorenim kolektivima i da su na vreme otkrivena potencijalna žarišta. Nadamo se da to neće uticati na opšti tok epidemije", zaključio je Janković.

Prema rečima načelnika pulmologije Instituta za majku i dete Predraga Minića, pojava kavasaki sindroma je sa epidemijom koronavirusa postala atipična. Češće se javljaju pacijenti stariji od 5 godina koji imaju samo neke od simptoma, rekao je Minić za Sputnjik.

"Kavasakijeva bolest, kao što vidite po nazivu da ju je Japanac opisao, naročito je bila zastupljena u Japanu i zemljama Dalekog istoka, ali je naravno ima i kod nas. To je sindrom, odnosno vaskulitis koji obično pokreću virusi. Ovog puta je to po svoj prilici ovaj kovid virus, iako je kod jednog broja dece nemoguće dokazati njegovo prisustvo. Ali je očigledna njegova atipičnost. A tipično za kavasaki je da ga dobije dete ispod pet godina sa visokom temperaturom koja traje duže od pet dana koja ne pada ni na kakve antibiotike. Pored temperature to je vaskulitis srednjih krvnih sudova, a taj srednji krvni sud je koronarna arterija. Ona se proširi, dođe do diletacije aneurizme koronarne arterije i malo dete može da dobije infarkt", objašnjava Minić.

Na Institutu za majku i dete trenutno se nalaze dva pacijenta sa kavasaki sindromom koja se uspešno leče. Kako ističe Minić, oba pacijenta imala su koronavirus, odnosno kod jednog je test bio pozitivan, a kod drugog lažno negativan, jer je ustanovljeno prisustvo antitela. Oba pacijenta su starija od pet godina i imala su samo neke od simptoma.