NOVI BROJ EKSPRESA: Da li je spreman državni udar?

U novom broju Ekspresa, koji je od petka 4.3.2021. na kioscima, pročitajte:

INTERVJU DR DUŠAN POPADIĆ: Daleko je opušteni život

"Nama treba skoro 10 miliona samo za teritoriju centralne Srbije i Vojvodine. Ali čak i kad se to desi, opet nismo u potpunosti bezbedni, jer i ljudi koji prolaze kroz našu zemlju i ljudi iz zemalja u okruženju, stanovništvo sa Kosova i Metohije trebalo bi da bude vakcinisano da bismo i mi bili bezbedni. Tako da je suštinski veoma nepovoljna situacija", smatra Popadić.

*

"Prošle godine je umrlo 112.000 ljudi. Dakle, imamo 12.000 više umrlih nego što je višegodišnji prosek. Neki od tih ljudi su umrli od korone, a mnogi, verovatno mnogo više njih je umrlo zbog korone, zato što neki nisu stigli do lekara da uzmu svoje lekove za srce ili tako nešto", ističe imunolog.

Njena godina 

Bez identifi kacije nema empatije. U suprotnom to su drugi ljudi, tuđi problemi. Daleka budućnost. Tako je bilo i sa Kinom i koronavirusom. Kada se krajem 2019. godine virus pojavio u najmnogoljudnijoj državi sveta, bio je to problem hiljadama kilometara daleko od naših domova, tuđa briga, nešto s čim ostatak sveta nema veze. Priroda se poigrala, globalizacija je učinila svoje i seme virusa zasađeno u dalekoj Kini proklijalo je i u našem dvorištu. Virus je okupirao svu našu pažnju i menjao nam živote sve dok nas konačno nije okrenuo naopačke. Godinu dana kasnije od trenutka kada se prvi put pojavio u Evropi, od Covid-19 je obolelo više od 115 miliona ljudi, dok je od posledica istog preminulo više od dva miliona ljudi. Malo ko je ovim brojkama mogao da se nada. Međutim, specifi čnost ovog virusa leži u tome što ga ne možemo svesti na brojeve – obolele i preminule. Prodro je u sva- ku poru našeg života. Osakatio ekonomiju, zdravstvene sisteme izložio najsurovijem ispitu do sada, uneo značajne promene na globalnoj političkoj sceni. Otuđio nas je. Promenio. Teško je reći koliko. Na to intimno pitanje, ukoliko smo iskreni, samo sami sebi možemo da damo odgovor.

Kome manjak tom i višak

Zarada na svakom šleperu prošvercovanih cigareta bila je 220.000 evra - tačna razlika od kupovne cene od 80.000 evra do prodajne od 300.000 evra. Godišnje je prolazilo na stotine šlepera. Upućeni kažu - dva, tri šlepera dnevno, puta 365 dana godišnje, pa puta četiri godine, a pare su završile na računu banke u Rimu...

*

Danju, na konferencijama za novinare, zvaničnim sastancima sa kolegama i stranim delegacijama, čelnik MUP bio je Doktor Džekil, a noću, kako se sada ispostavlja, Mister Hajd. Razlika između policijske značke i kriminala.

HOĆE LI OSTATI PUSTO TURSKO?

Islam je dugo sve manje religija, a sve više državna doktrina, čija bezobzirnost unosi sve ozbiljnije izazove i pretnje za savremene svetske, ali prvenstveno evropske narode. Poslednji veliki islamski požar buknuo je sa radikalnim pokretom ISIS, koji je vođen američkim strateškim interesima zapalio Bliski istok, uništio svetsku kulturnu baštinu drevnog Vavilona, izazvao nezapamćenu migrantsku krizu muslimanskog sveta sa Bliskog istoka, koja je raspolutila svet – po etičkim i političkim meridijanima.

Posle svih civilizacijskih, ali prvenstveno političkih lomova koje je izazvao rat u Siriji, barjak novih islamskih ambicija preuzeo je Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske. Mada to javno ne pominje, kreator nove osmanlijske hegemonije drži se nepokolebljive filozofije ajatolaha Homeinija, koja je sažeta samo u jednoj rečenici:

"Ako islam nije politika, onda je islam ništa!"

Šta to hoće i šta može nova osmanlijska pretnja, kako se od kulturoloških, medijskih i političkih ambicija sprema povratak velike islamske imperije – ovim problemom se temeljno bavi akademik, naš najpoznatiji islamolog, diplomata, poliglota i univerzitetski profesor Darko Tanasković u nedavno objavljenoj studiji „Pusto tursko“. Izdavači ovog značajnog rukopisa su Institut za evrop- ske studije i „Informatika“ a.d. Beograd.

ZAUSTAVITE HUNTU

Poništavanje izbornih rezultata, svrgavanje civilnih vlasti i proglašenje vanrednog stanja u trajanju od godinu dana bili su očekivan uvod u nemire koji duže od mesec dana potresaju Mjanmar. Prvog dana februara vojska je preuzela vlast u zemlji uhapsivši predsed- nicu vlade, njene najbliže političke saradnike i stotine aktivista.

Prevrat je izvršen samo nekoliko sati uoči prvog redovnog zasedanja novoizabranog parlamenta posle izbora održanih u novembru prošle godine. Vlast u državi preuzeo je Min Aung Hlaing, vrhovni komandant oružanih snaga, obrazloživši prevrat izbornom prevarom u kojoj je zabeleženo čak 10,5 miliona problematičnih glasova. Državna izborna komisija je prethodno sve te primedbe odbacila kao potpuno neosnovane.

Od tog trenutka, uprkos zabrani održavanja skupova, ne prestaju protesti u zemlji sa više od 55 miliona stanovnika. Iako su komunikacije s Mjanmarom otežane, svetske agencije izveštavaju o sve većem broju stradalih demonstranata i više stotina uhapšenih o kojima vojska i policija ne saopštavaju nikakve informacije.