NOVI BROJ EKSPRESA: Dežurni krivac

U novom broju Ekspresa, koji je od petka 10.7.2020. na kioscima, pročitajte:

Intervju Čedomir Antić: Nije realno da Srbija izađe na Jadran

Tvrdnja Gregorija Koplina, direktora Instituta za strateške studije u Vašingtonu, da bi Srbija mogla dobiti izlaz na Jadransko more u severnom delu Albanije, u javni politički prostor vratila je vekovnu priču o svim srpskim pokušajima da dobije svoje more. Gospodin Koplin nije precizirao gde je to “buduće srpsko more”, spekuliše se da je to deo istočno od Ulcinja. On u intervjuu portalu Kosovo onlajn kaže da bi Srbi dobili severni deo Kosova i Albanije sa izlazom na more. Intervju je očigledno tempiran, objavljen je 26. januara ove godine, uoči planiranog samita Vučića i Tačija u Vašingtonu za kraj juna, koji je odgođen.

Koliko su ove političke priče iz Vašingtona samo dizanje tenzije i naglašavanje značaja planiranog samita i političkog povratka SAD na Balkan, ima li u njima realnosti… razgovaramo sa dr Čedomirom Antićem, našim uglednim istoričarem i univerzitetskim profesorom. Da li je to moguće?  

"Mislim da nije. Srpski političar koji bi danas zemlji omogućio izlaz na Jadran bio bi upamćen kao državnik veka. Dugoročno, Srbija u ovom odnosu snaga ne može da dobije izlaz na more zato što bi mnogo geopolitičkih projekata najmoćnijih sila sveta moralo da bude poništeno da bi se to dogodilo. Uostalom, ni mi to, kako se do sada čini, ne želimo. Da želimo, već bismo imali auto-put i prugu preko Istočne Hercegovine do Herceg Novog, umesto što se vezujemo sa Đukanovićevim projektima preko Sjenice. Da je to naš plan, na prostoru od Molunta do Petrovca na Moru sve bi bilo u vlasništvu srpske države, Srba iz Crne Gore i naših građana."

Ubijen zbog prezimena 

I van Stambolić i Slobodan Milošević bili su cimeri u stanu u Ulici Zdravka Če - lara, prijatelji... Miloše - vić je dolazio na funkcije sa kojih je Ivan odlazio... A on - da je Milošević učinio sve da smeni Ivana sa mesta predsed - nika Srbije. Nije uspeo u pr - vom glasanju. Ivan je ponovio glasanje i podigao ruku protiv sebe. Onda je po Miloševiće - vom naređenju ubijena Boja - na, Ivanova ćerka. Zato je Ka - tarina, Ivanova supruga, sa Bojanine sahrane oterala Milo - ševića iz kapele.

Rekla mu je: "Ti si je ubio“. I kad je Ivan ne - stao, 15 minuta kasnije i ona i mi, cela porodica smo znali da je mrtav. Katarina je pozvala Predsedništvo. Tamo su bili i Milošević i Mirjana Marković, ali se nisu javili na telefon. Se - kretarici je Katarina rekla: „Znam da je mrtav, znam da su ga ubili“. Proklela ih je. Dvadeset godina porodice braće Ivana Stambolića su ću - tale, noseći krstove svog prezi - mena, krstove svojih nesreća i tragedija. Ivanova smrt ih je ujedinila i razorila u bolu.

Sva - ko od njih tu bol poneo je i no - si je sam u sebi. Dvadeset go - dina trebalo im je da odluče da prvi put progovore javno. Iz jednog razloga:

"Da se takav zločin više nikad ne ponovi“. Za razgovor sa redakcijom „Ekspresa“ imali su samo je - dan uslov – da se njihova ime - na kao sagovornika ne pominju, zbog njihove deca i prezimena koje im je svima sa - mo donelo pretežak teret. Ali i da konačno otkriju sve tajne koje su pratile prijateljstvo i sukob Ivana i bračnog para Mi - lošević, Ivanov nestanak, istragu, razrešenje zločina... A tajni je i dalje više nego što se očekuje...

Strah da vreme ne proguta istinu 

Dan brže nego što je najavljeno, Apelacioni sud u Beogradu okončao je javni deo sednice na kojoj su razmatrane žalbe na presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika i urednika “Dnevnog telegrafa”, usmrćenog na Uskrs, usred NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Prema prvostepenoj presudi, donetoj u aprilu 2019. godine, četvorica nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti osuđena su ukupno na sto godina zatvora. Žalbu na presudu uložili su i tužilaštvo i odbrana optuženih, pa su pred Apelacionim sudom tokom dva dana obrazložili svoje primedbe.

Punu 21 godinu od kako je zločin počinjen, Ćuruvijine kolege, prijatelji, advokati, političari, znani i neznani izvori, u najvećoj meri se vrte u krug dokazujući da je država, oličena u službenicima tajne policije, organizovala i, samostalno ili uz pomoć kriminalaca, izvršila ubistvo. Umešanost optuženih u događaje koji su neposredno vodili ka zločinu se, u manjoj ili većoj meri, ne dovodi u pitanje, iako odbrana, po prirodi, sve optužujuće okolnosti osporava.