NOVI BROJ EKSPRESA: Ima li razlike

U novom broju Ekspresa, koji je od petka 19.2.2021. na kioscima, pročitajte:

INTERVJU SRĐA TRIFKOVIĆ: Nismo sami, imamo sebe 

Sa gospodinom Trifkovićem razgovaramo na temu novih odnosa SAD prema Srbiji i Republici Srpskoj posle pobede demokrata na američkim predsedničkim izborima. Šta nam donosi ta politika?

"Odgovor se nalazi, kao prvo, u kontinuitetu srbofobije vodećih kadrova Demokratske stranke, što datira iz 90-ih godina. Dakle, ovo nije nikakva moja paranoja, biće vrlo konkretno da je sadašnji državni sekretar za spoljne poslove Entoni Blinken bio mlađani funkcioner Stejt departmenta kada je došao na položaj spoljnopolitičkog savetnika tadašnjeg predsedavajućeg spoljnopolitičkim odborom tadašnjeg američkog Senata Džozefa Bajdena, i u tom svojstvu je bio sastavljač njegovih govora koji su bili prepuni rasističke mržnje i razularenog govora mržnje protiv Srba, kada je Blinken njemu sugerisao, a Bajden prihvatio da insistira, u slučaju rata u BiH, na ukidanju embarga na isporuke oružja muslimanima i na vazdušnim udarima na srpske pozicije.

To je takozvana strategija lifteng strajk, lifteng – ukinuti embargo, strajk – udariti na Srbe.

Bez šargarepe ni štap ne vredi 

Srbija će se, sasvim sigurno, naći pod "zajedničkim, koordinisanim udarom" SAD i Evropske unije po pitanju Kosova i Metohije, ali sagovornici "Ekspresa" veruju da Beograd neće biti izložen nekim težim sankcijama, bar ne u dogledno vreme. Zatezaće se, kako ocenjuje Darko Tanasković, i dalje sa valorizovanjem napretka Srbije na putu evrointegracije, "ali to nije nešto novo niti se doživljava kao neka posebna sankcija, jer joj šanse ne bi bile mnogo veće i da se pitanje Kosova skine sa dnevnog reda"...

Glasali za promene, dobili zamene 

Simptomatično, tek parlamentarna većina u Crnoj Gori podelila se tako da su na jednoj strani ostale stranke koje predstavljaju Srbe, okupljene u Demokratskom frontu, koji je bio i okosnica pobedničke koalicije „Za budućnost Crne Gore“, dok su sa druge strane ostale stranke tzv. građanske opcije. A Đukanović sve to posmatra...

Podgorički novinar Nikola Marković veruje da će doći do raslojavanjaunutar vladajuće koalicije, u kojem će se Zdravko Krivokapić distancirati od Demokratskog fronta, što, kako ocenjuje, ne mora da bude nužno i loše...

Priča o dve epidemije

Svetom već godinu dana hara epidemija koronavirusa koji izaziva bolest Covid-19. Mnogo duže, međutim, svetom vlada jedna druga epidemija kojoj se, nažalost, ne pridaje toliki značaj. Istina jeste da ona nije toliko smrtna, ali je činjenica da su njene posledice takođe veoma ozbiljne. Reč je o epidemiji alergijskih bolesti. Dve epidemije sada su se ukrstile, preko vakcina i straha od toga da li osobe sa alergijama smeju da se vakcinišu protiv korone...

U strahu od siromaštva 

Politički prioritet čitavog sveta postala je borba protiv pandemije korone. Iako je u postojećim okolnostima nezahvalno razmišljati o vremenu kada će virus postati pitanje prošlosti, ukoliko do tako nečega uopšte dođe, građani Evropske unije uveliko se fokusiraju i na druge nevolje koje ih tište.

Poslednje istraživanje javnog mnjenja sprovedeno za potrebe Evropskog parlamenta pokazalo je da su smanjenje siromaštva i sve većih društvenih nejednakosti za najveći broj građana ponovo na samom vrhu problema. Nešto manje od polovine učesnika ankete, odnosno 45 odsto građana evropske zajednice izjavilo je da su to osnove na kojima se mora graditi stabilnija i pravednija Evropa. Taj procenat je za čak 17 odsto viši nego u istraživanju od pre godinu dana. Na neposredan način ovakvi stavovi odraža- vaju uticaj koji je pandemija koronavirusa imala na javno mnjenje u EU.

I Svetska banka je prethodno u više navrata ocenila da će pandemija direktno uticati na porast siromaštva u svetu i da bi tokom pređašnje i 2021. godine, zbog usporavanja privrede i ograničenja mobilnosti zaposlenih, između 88 i 115 miliona ljudi širom sveta moglo da bude gurnuto u ekstremno siromaštvo.