NOVI BROJ EKSPRESA: Najveća tajna

U novom broju Ekspresa, koji je od petka 15.1.2020. na kioscima, pročitajte:

INTERVJU STEVO TODORČEVIĆ: Obrazovanje cveta u svakoj kulturi koja ga ceni 

Akademik Stevo Todorčević uživa ugled najboljeg srpskog matematičara, ali i jednog od najboljih i najcenjenijih u svetu. Kada god ga predstavljaju, često za njega govore da je "najznačajniji srpski matematičar još od Mike Alasa".

Karijera ga je vodila do Berklija i Prinstona, rukovodio je tematskim programima na matematičkim institutima u Stokholmu, Torontu, Barseloni. Bio je mentor desetinama doktoranada. Disertacije nekih od njih dobile su vrhunske svetske nagrade, poput Saksove nagrade Univerziteta MIT/Harvard ili Godelovu nagradu Bečkog univerziteta.

Todorčević je doktorirao jpod mentorstvom akademika Đure Kurepe, još 1979. godine, kod kojeg je godinu dana ranije radio i magistarsku tezu. Profesor Kurepa bio je tada mišljenja da je Stevin rad, koji je priložio kao magistarsku tezu, bio vredan doktorata, pa su mu predložili da odbranom magistarske teze i doktorira.

Todorčević nije prihvatio predlog pa je 1979. godine uradio doktorsku tezu, za čije čitanje i ocenu profesor Kurepa nije mogao da nađe nikoga u Jugoslaviji, pa se obratio dvojici profesora iz Engleske. Jedan od njih je bio Keit Devlin, koji je Stevi preporučio da ode na predavanja profesora Šelaha o forsingu u Jerusalim. Na početku odbrane doktorske teze, profesor Kurepa je istakao da je Stevo po talentu iznad svih  40 doktoranada kojima je on bio mentor tokom karijere.

Dopuna za portret Mirjane Marković

Otkrivamo kako je i zašto nastradala majka Mire Marković i kakvu je tu ulogu imao Petar Stambolić;

Jedina ambicija Markovićeve je bila da spere ljagu sa majčinog imena. Da li je odbijanje rehabilitacije koštalo Ivana Stambolića glave;

Najlakše je Srbin postati 

Činjenica je da i obični ljudi, čiji prijem u srpsko državljanstvo „nije od interesa“ za Srbiju, nemaju nikakvu obavezu da pre sticanja srpskih papira nauče i srpski jezik, niti da se upoznaju sa, recimo, srpskom istorijom i kulturom, ili da, na primer, makar ovlaš prouče srpski društveno-politički sistem...

Prema podacima koji su u medijima objavljeni tokom prošle i pretprošle godine, srpsko državljanstvo je od 2010. godine potražilo i dobilo između 170 i 2.200 stranaca...

Povratak iz pepela

Sve oko nas u izvesnom smislu je neistraženo, pa i sama činjenica da čovečanstvo ubrzano nadoknadi brojčane gubitke u ljudstvu posle svake velike nesreće. I ne samo da ih nadoknadi, nego nove generacije posle velikih stradanja u skoro svakoj državnoj zajednici postanu izuzetno kreativne i preduzimljive. Da li će se tako nešto ponoviti posle planetarne pandemije koronavirusa?

U istraživanju ovog fenomena "Ekspres" je razgovarao sa uglednim srpskim demografom dr Vladimirom Nikitovićem, istoričarem dr Čedomirom Antićem i psihologom dr Žarkom Trebješaninom. Ugledni srpski istoričar profesor Čedomir Antić, koji se naučno bavi i demografijom, ekskluzivno za "Ekspres" kaže da je pitanje nadoknađivanja populacije srazmerno istraženo.

INTERVJU FILIP ČOVIĆ: Nikada nisam mislio da je košarka opuštena priča 

"U regionu bismo mi najmanje izgubili ukoliko se sutra ABA liga ugasi kao takmičenje. Srbija ima talentovanu decu, ponovo oživljavaju neki klubovi i bilo bi sjajno kad bi košarka ponovo bila način života, strast i ljubav onih koji su u nju na ovaj ili onaj način uključeni", istakao je proslavljeni košarkaš za naš list.

"Protiv Mege smo imali pobedu, a onda mi se dogodilo da napravim petu ličnu grešku u trenutku kada to nije smelo da se dogodi. Znam da ne može jedan igrač da bude kriv za poraz, mi smo tim i svako je podjednako kriv, ali sam ja u tom trenutku mislio da sam najveći krivac."