Odlazak velikog Đeda

Mnogi su ovih dana govorili i pisali o upokojenom mitropolitu Amfilohiju Radoviću i uz sva ta kazivanja ostajao je nekako utisak da nisu ispričali sve. Taj utisak nije dopunjen ni onim rečima izgovorenim pored odra pokojnika ispred Sabornog hrama u Podgorici, u čijoj kripti je, po sopstvenom izboru, sahranjen čuveni vladika. Kad se sve sabere, njegov život ne može da stane u nekoliko vešto sročenih rečenica, ali mnogo objašnjava često korišćena poruka: “Bio je veliki čovek“.

Stoji i poređenje da su umrli mnogi u Crnoj Gori baš na taj dan, 30. oktobra, verujemo neki sa znanim imenom i delom, ali nijedan se nije poredio sa Svetim Petrom Cetnjskim, a tek sa Petrom II Petrovićem Njegošem, koji su se uzneli u nebo u „iste lučinjske dane“, kako reče pesnik. Niko ne spori da ta slava i čast pripadaju arhiepiskopu cetinjskom, mitropolitu crnogorsko-primorskom i egzarhu svetog trona pećkog gospodinu Amfilohiju. Jedan od govornika na sahrani reče da su to Sveta tri jerarha Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, svetkovaće se tri dana zaredom.

Mitropolit Amfilohije je zaslužio sve ukazane počasti ne samo od pravoslavnih vernika nego i od ateista i onih verujućih iz drugih bogomolja. Velika žalost i odavanje velikog poštovanja širom Crne Gore pa i među Srbima ma gde da su, govore o životu i delu mitropolita Amfilohija Radovića. Vernici su na kolenima satima klečali pored njegovog odra u Sabornom hramu, došli su značajni gosti da ga isprate na večni počinak, jer on se uz avu Justina Popovića Ćelijskog i upokojenog patrijarha Pavla (obojicu je Srpska pravoslavna crkva hirotonisala u svetitelje) svojim činjenjem vazdigao u nezaobilaznu figuru duhovnog i društvenog života Srba uopšte, ali i nekih tektonskih društvenih i političkih pomeranja poslednjih nekoliko decenija u Crnoj Gori.

Pun krug

Mitropolit Amfilohije je napustio ovozemaljski svet pošto je zatvorio pun krug. Iza sebe ostavio je toliko toga vrednog, velikih uvažavanja, koja se teško mogu sabrati na jedan postament. S tim u vezi stoji i ona teološka mudrost, čuo sam je više puta: “Bog je svakome dao dovoljno vremena da završi ono delo koje mu je dao kad ga je stvarao“. A Svevišnji je jereju iz Donje Morače dao toliko velikih i teških zadaća, koje je on tako svetački izvršio. Njegova biografija, koja beleži samo ono najvažnije, fascinantna je.

Povezane vesti - Sahranjen arhiepiskop cetinjski i mitropolit Amfilohije

Rođen kao Risto Radović 1938, osnovnu školu završio je u manastiru Morača, a Bogosloviju Svetog Save u Rakovici kod Beograda. Na Bogoslovski fakultet u Beogradu upisuje se 1962. Uporedo sa bogoslovijom studira klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle završetka dva fakulteta, nastavlja teološke postdiplomske studije u Bernu i Rimu, gde je magistrirao na Istočnom pontikalnom institutu 1965. godine. Tada je imao samo 27 godina. Odatle odlazi u Atinu u Pravoslavnu crkvu Grčke gde je primio sveštenički čin i gde je doktorirao. Sedam godina je obavljao svešteničku službu i pisao doktorski rad na grčkom jeziku o Svetom Grigoriju Palami.

Predavao u Rusiji

Potom provodi godinu dana na Svetoj Gori, a posle je pozvan da predaje na Ruskom pravoslavnom institutu „Sveti Sergije“ u Parizu od 1974. do 1976. godine, gde pored pet jezika koje govori, usavršava francuski. U ova lingvistička bogatstva svakako nisu upisani starogrčki i latinski sa kojih je preveo mnoga štiva... Po povratku u Beograd izabran je za dekana i vanrednog profesora na Bogoslovskom fakultetu, da bi krajem 1985. bio rukopoložen za episkopa banatskog sa sedištem u Vršcu. Krajem decembra 1990. ustoličen ja za mitropolita crnogorsko-primorskog na Cetinju, gde je ostao do kraja života.

Bio je doktor honoris causa Moskovske duhovne akademije 2003. godine, Instituta teologije Beloruskog fakulteta u Minsku 2008. Sanktpeterburške duhovne akademije 2014. Nacionalni komitet društvenih nagrada Ruske Federacije odlikovao ga je Ordenom Lomonosova, koji mu je uručen u Kremlju u prisustvu 4.000 zvanica...

Uprkos pomenutom, opet stoji pitanje – zbog čega se mitropolit crnogorsko-primorski izdvaja iz mnoštva jereja SPC, zašto ga najčešće po značaju postavljaju iza ave Justina Popovića i patrijarha Pavla?

„Blaženopočivši mitropolit Amfilohije je od samog čina monašenja skrenuo pažnju na sebe svojom harizmom, blistavim umom i srcem velikog borca. On ne govori tiho i sugestivno spokojno kao patrijarh Pavle, on govori gorštačkim tonom i  rečnikom, mada kad okolnosti to traže, mitropolit Amfilohije progovori blaženim rečima koje mu takođe pristaju“, objašnjava za „Ekspres“ teolog Jovan Blagojević.

Povezane vesti - Amfilohije: Ne glasajte za one koji podržavaju Zakon o slobodi veroispovesti

„To je pokazao i u svom doktoratu koji je pisao na grčkom, pa posle u svim službama koje je obavljao, to je postalo deo njegove harizmatične ličnosti, čoveka koji se retko rađa.

Možete zamisliti sa čime se mitropolit suočio 1990. kad je ustoličen na Cetinju? Ispred njega se uspravila bezbožna komunistička Crna Gora, koja je zatrla i oskrnavila bogomolje, streljali su više desetina pravoslavnih sveštenika koji su službovali u Crnoj Gori, a među njima mitropolita Joanikija. Ubili su ih bez suda i iz obesti. On je svojom upornošću, bistrinom, čvrstom verom prepodobio taj narod. Obnovio je i izgradio toliko crkava i manastira, a na litijama krajem prošle godine, širom Crne Gore, većina u tim veličanstvenim mirnim kolonama bili su mladi. Zar to nije ta velika pobeda koja dopunjava složen i kompleksan lik mitropolita Amfilohija“, objašnjava Blagojević.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .