Osmani kritikovala Vučićevu retoriku, oglasilo se Ministarstvo spoljnih poslova

Osmani je izjavila da nepromišljeni pozivi na rat predsednika Srbije pokazuju da on nije izabrao pomirenje, već politiku Slobodana Miloševića iz kraja devedesetih godina prošlog veka.

"Vučićevi nepromišljeni pozivi na rat opasno odjekuju najmračnijim poglavljima naše nedavne istorije. Rat nije sredstvo vođstva. To je poslednje utočište lidera koji su izgubili legitimitet, koji ne mogu da inspirišu vizijom i koji ne vide drugi put napred osim kroz razaranje. Kosovo je, s druge strane, izabralo mir. Mir koji ćemo braniti po svaku cenu", napisala je Osmani reagujući na jučerašnju izjavu Vučića.

Vučić je juče izneo niz ocena o, kako je rekao, veoma ozbiljnom međunarodno stanju - opisao je svet kao "na ivici velikog rata", pa čak i "u potpunom kolapsu i haosu". Po njegovim rečima, Srbija se, i pored želje građana da izbegnu sukobe, ne može potpuno izmaknuti rastućim tenzijama.

Predsednik Srbije potom se osvrnuo na Kosovo, navodeći da vlasti u Prištini pokušavaju da "iskoriste svoju priliku u ovo predratno vreme" kako bi pridobile podršku većine zemalja NATO i Evrope protiv Srbije. Ipak, poručio je da Srbija neće "pružiti tu priliku".

Vučić je takođe komentarisao česte optužbe kosovske predsednice Vjose Osmani, koje Srbiju prikazuju kao destabilizujući faktor. Po njegovim rečima, te tvrdnje "niko ne sluša", dok je istovremeno naglasio da je progon Srba na Kosovu stvaran.

"Umesto da okrene novi list, Vučić i njegov režim ponovo se poigravaju istim destruktivnim fantazijama koje su nekada uništile bezbroj nevinih života", odgovorila je Osmani na platformi Iks.

Osmani smatra da Vučić veruje da može oživeti istu, prema njenim rečima "otrovnu formulu", odnosno, kako je navela politiku Miloševića, ali, dodala je "istorija je jasna i neumoljiva. Milošević je propao i Vučić će propasti"

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije optužilo je predsednicu Kosova Vjosu Osmani da komentarišući njenog srpskog kolegu Aleksandra Vučića preusmerava pažnju "međunarodne javnosti sa sistematskog progona Srba na Kosovu, krvoprolića i etničkog čišćenja koje traje decenijama", na "navodne pozive na rat".

Srpsko ministarstvo je u saopštenju navelo da je ovakav pristup Osmani "očigledan pokušaj da se prikrije neuspeh politike režima u Prištini na međunarodnoj sceni, gde sve više država i institucija preispituje jednostrane mere, uključujući zabranu upotrebe srpskog jezika u okviru očiglednog aparthejda, napade na srpske opštine i kršenje odredaba Briselskog sporazuma".

"Umesto da se suoči sa sopstvenom retorikom koja podstiče tenzije i poziva na 'odbranu po svaku cenu', gospođa Osmani upućuje neosnovane optužbe prema drugima, čime se podrivaju napori za izgradnju stabilnosti i pomirenja u regionu", navodi se u saopštenju srpske strane.

Vučić, naveli su, jasno upozorava na provokacije iz Prištine i poziva na dijalog, a Osmani koristi militantni jezik, upoređujući predsednika Vučića sa prošlim figurama i govoreći o "odbrani mira po svaku cenu".

"Ovakav pristup je klasičan primer ratnohuškačke retorike: umesto omogućavanja normalnog života za srpski živalj, on se marginalizuje, što dovodi do sve većeg pritiska iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država zbog neuspeha u normalizaciji odnosa", dodaje se.

Nabrajajući zločine počinjene tokom rata 1999. godine, ministarstvo je navelo da je povratak Srba na Kosovo minimalan, sa manje od dva odsto raseljenih koji su se vratili, a kao razlog navode kontinuirane napade i diskriminaciju.

"Gospođa Osmani očigledno želi da prikrije ovaj neuspeh svoje politike, gde umesto pomirenja, svedočimo nastavku progona: od napada na srpske crkve, preko hapšenja lidera Srpske liste, do ekonomskog pritiska koji primorava Srbe da napuste Kosovo i Metohiju", navedeno je.

U saopštenju piše još i da međunarodna zajednica sve jasnije prepoznaje ovu propagandu, a da Srbija ostaje čvrsto posvećena dijalogu i poštovanju međunarodnog prava, ali "neće dozvoliti da se istorija ponovi". 

Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa u Briselu uz posredovanje Evropske unije od 2011. godine. Dve strane su potpisale niz sporazuma, ali mnogi od njih nisu sprovedeni.