Ove godine na 16 mesta nađeni posmrtni ostaci tela nestalih u ratu na Kosovu

Hoti je na konferenciji za novinare o izveštaju o tim aktivnostima tokom 2025. godine rekao da je i ove godine glavni izazov u rasvetljavanju sudbine nestalih osoba bio nedostatak saradnje Srbije, uključujući odbijanje da se dostave kredibilne informacije i da se otvore arhivi koji se odnose na masovne grobnice nastale tokom rata na Kosovu.

Kazao je da je Srbija, uprkos sporazumima postignutim u Briselu, povukla saglasnost, zahtevajući izmenu referentnih uslova.

"I dalje se suočavamo sa ozbiljnim izazovima u rasvetljavanju sudbine nestalih osoba. Glavni izazov ostaje nespremnost Srbije za saradnju, za pružanje kredibilnih informacija i otvaranje poverljivih arhiva, što stalno zahtevamo u Briselu, kao i na bilateralnim i multilateralnim sastancima", rekao je Hoti.

Podsetio je da su u Briselu postignuta dva sporazuma: Deklaracija o nestalim osobama iz 2023. godine i formiranje Zajedničke komisije krajem 2024. godine, koje su dogovorile obe strane, a Srbija je odbila učešće na tri sastanka koje je sazvala Evropska unija - u januaru, junu i septembru ove godine.

Po Hotiju, Srbija sada traži preformulisanje referentnih uslova, jer se ne slaže sa tačkom koja obavezuje rukovodioca procesa da obavesti 27 država članica EU u slučaju nepostupanja ili nedostavljanja informacija bilo koje strane.

Nestalim na Kosovu se i dalje smatra 1.571 osoba.