Vesti
11.11.2022. 17:10
Vesti
10.02.2026. 11:56
M.P.
Kriza na Kosovu
Politička matematika Prištine
Institucionalna kriza koja već skoro godinu dana potresa Kosovo ušla je u nimalo izvesnu fazu.
Nakon niza neuspelih pokušaja konstituisanja skupštine, vanrednih izbora, spornih odluka i otvorenih sukoba političkih aktera, Priština se danas suočava sa istovremenim pokušajem formiranja nove vlade i izbora predsednika države. U toj trci sa rokovima, Aljbin Kurti i Pokret Samoopredeljenje nastoje da zadrže političku inicijativu, dok opozicija pokušava da utiče na proces koji bi mogao da odredi politički pravac Kosova u narednih pet godina.
Skoro godinu dana od 9. februara 2025, kada su održani redovni parlamentarni izbori, Kosovo faktički živi u stanju produženog institucionalnog vakuuma. Iako je Samoopredeljenje tada odnelo pobedu sa oko 42 odsto glasova, nedostatak podrške onemogućio je formiranje vlade. Usledili su meseci političkog nadmudrivanja, više od 50 neuspelih sednica Skupštine u pokušaju njenog konstituisanja.
Kurti je u tom periodu vladao u tehničkom mandatu. Kritičari su tvrdili da se svesno išlo na odugovlačenje procesa kako bi se politički trenutak sačuvao za kraj godine, kada se ljudi iz dijaspore, koji su tradicionalno naklonjeni Samoopredeljenju, masovno vraćaju na Kosovo.
Ta računica se, barem delimično, pokazala tačnom. Na vanrednim izborima održanim 28. decembra 2025. godine, Kurti je osvojio znatno bolji rezultat – oko 51 odsto glasova, odnosno 57 poslaničkih mesta. Na drugom mestu je Demokratska partija Kosova sa 201,19 odsto ili 22 mandata, dok je na trećem Demokratski savez Kosova sa 13,24 odsto ili 15 mandata. Alijansa za budućnost Kosova je četvrta sa 5,5 odsto glasova ili šest mandata dok je Socijaldemokratska inicijativa osvojila 1,59 odsto glasova birača.
Ipak, ni taj rezultat nije dovoljan za samostalno formiranje vlade. Za formiranje vlade potreban je 61 glas, što znači da Samoopredeljenje mora da obezbedi podršku drugih političkih subjekata. Upravo tu otvara se novi krug političkih problema jer je odnos Kurtijeve vlasti prema manjinama, a posebno prema srpskoj zajednici i Srpskoj listi, već godinama jedno od najkontroverznijih pitanja kosovske politike.
Centralna izborna komisija objavila je konačne rezultate izbora, ali bez potvrđivanja rezultata Srpske liste, koja je prema preliminarnim podacima osvojila devet od deset mandata predviđenih za srpsku zajednicu. Odluka CIK-a, doneta nakon višestrukih glasanja i otvorenog protivljenja predstavnika Samoopredeljenja, dodatno je zakomplikovala situaciju i otvorila prostor za nove žalbe i institucionalne blokade.
Posebnu težinu celoj krizi daje presuda Ustavnog suda Kosova u predmetu žalbe Srpske liste povodom izbora Nenada Rašića za potpredsednika skupštine Kosova iz redova srpske zajednice. Naime, sud je većinom glasova ocenio da je odluka Skupštine od 10. oktobra 2025. godine doneta suprotno Ustavu i poslovniku parlamenta u Prištini. Prema presudi, pravo predlaganja kandidata pripada većini poslanika srpske zajednice i to nije poštovano.
"Sa pet glasova za i dva protiv, odlučeno je da Odluka br. 09-V071 Skupštine Republike Kosovo od 10. oktobra 2025. godine o izboru zamenika predsednika Skupštine iz reda poslanika srpske zajednice nije u skladu sa stavom 4 člana 67 (Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine Republike Kosovo) u vezi sa podstavom 1 stava 6 i stavom 7 člana 12 (Izbor zamenika predsednika Skupštine) Poslovnika Skupštine Republike Kosovo“, navodi se u presudi.
Time je praktično potvrđeno ono na šta su srpski predstavnici mesecima ukazivali – da je Kurti pokušao da politički marginalizuje Srpsku listu i nametne "podobne“ predstavnike bez realne podrške među Srbima. Ustavni sud u Prištini je napravio "solomonsko rešenje“, ali i doneo odluku da se presuda ne primenjuje retroaktivno, odnosno da nema posledice na prethodni saziv Skupštine.
Nije bilo potrebno da prođe mnogo vremena a iz redova Samoopredeljenja istakli su da je Ustavni sud "prekoračio svoju ulogu“.
Kako je navedeno u saopštenju te stranke, Sud u praksi stvara pravo veta za određenog subjekta, u ovom slučaju za Srpsku listu.
"Ustavni sud koji menja svoj stav o identičnim ustavnim pitanjima, bez ikakve normativne, činjenične ili sistemske promene, krši ne samo princip predvidljivosti prava, već i poverenje građana u koherentnost ustavnog poretka. Takva promena ne može se opravdati kao razvoj sudske prakse jer nedostaje njen suštinski element, evolucija normativnih ili društvenih okolnosti“, navodi se u saopštenju.
Ova presuda mogla bi da ima direktne posledice na konstituisanje novog saziva Skupštine. Upućeni objašnjavaju da ukoliko Samoopredeljenje ne bude glasalo u Skupštini za izbor potpredsednika iz redova Srpske liste, neće moći da formira vladu i time će na Kosovu nastupiti još dublja kriza. Analitičari upozoravaju da je Kurti upao u zamku sopstvene politike jer se javno izjasnio da njegovo Samoopredeljenje neće glasati za kandidata Srpske liste, ali istovremeno bez tog koraka ne može dalje.
Dok se politički čvor steže, vreme neumoljivo curi jer mandat Vjose Osmani ističe početkom aprila ove godine. Da bi Vjosa Osmani ostvarila svoju političku ambiciju i obezbedila sebi drugi predsednički mandat, potrebno joj je 80 glasova u Skupštini ili ukoliko dođe do trećeg kruga glasanja, u kom se ne zahtevaju dve trećine, ključ je i dalje u rukama 80 poslanika koji moraju da obezbede kvorum. Dakle, računica je jasna.
Ukoliko se predsednik ne izabere do isteka roka, Skupština se raspušta i Kosovo ide na nove izbore – scenario koji bi dodatno produbio političku i institucionalnu nestabilnost.
U takvoj atmosferi, pitanje novog predsednika postaje centralna politička tema. Vjosa Osmani želi reizbor, ali je njena pozicija daleko slabija nego pre pet godina. Iako je u javnosti pokušala da se profiliše kao "američki kandidat“, oslanjajući se na kontakte sa administracijom Donalda Trampa i simboličke gestove bliskosti sa porodicom Tramp, domaća politička podrška ozbiljno joj izmiče. Demokratska partija Kosova otvoreno je saopštila da neće glasati za njen novi mandat, optužujući je da je tokom prethodnih godina bila produžena ruka Kurtijeve vlade i da nije branila ustavnost i institucionalnu ravnotežu.
Ni unutar Samoopredeljenja ne postoji potpuna saglasnost oko podrške Osmanijevoj. Iako su Kurti i ona formalno bili saveznici, njihovi odnosi su poslednjih meseci zahladneli. Osmanijeva sve otvorenije gradi sopstveni politički profil, dok Kurti nastoji da zadrži potpunu kontrolu nad ključnim polugama vlasti. U tom kontekstu, podrška Osmanijevoj zavisiće od šireg političkog dogovora i spremnosti Kurtija da pravi kompromise sa opozicijom.
Osmanijeva računa na podršku Samoopredeljenja, stranke sa najvećim brojem poslanika, koja se, prema ocenama mnogih, može smatrati njenim "dužnikom“ zbog datuma parlamentarnih izbora. Međutim, postavlja se pitanje koliko je Samoopredeljenje zainteresovano za njen reizbor najviše zbog toga što su iz partije svesni da opozicija skoro sigurno neće podržati Osmanijevu.
U kosovskoj javnosti već se spekuliše o mogućim alternativnim kandidatima. Kao potencijalna imena pominju se Ljuljzim Jašari, sin Adema Jašarija, zatim lider Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku, kao i Ramuš Haradinaj, koji se u opozicionim krugovima vidi kao mogući konsenzusni kandidat. Međutim, nijedan od njih za sada nije zvanično potvrdio kandidaturu, što dodatno govori o složenosti trenutne političke situacije.
Politički analitičari ocenjuju da je izbor predsednika manje pitanje ličnosti, a više pitanje političke matematike i sposobnosti postizanja dogovora. Bez šireg konsenzusa Kosovo rizikuje da upadne u novi ciklus izbora i produžene krize, što bi imalo ozbiljne posledice po unutrašnju stabilnost, odnose sa manjinskim zajednicama i međunarodni položaj.
Pitanje izbora novog predsednika Kosova danas više liči na još jednu epizodu u dugotrajnoj političkoj farsi nego na ozbiljan državni proces. Iako rokovi neumoljivo teku i iako bi u narednih mesec dana institucije morale da budu konstituisane, vlada formirana, a predsednik izabran, pred političarima u Prištini je toliko otvorenih pitanja, sukoba i nerešenih sporova da je ishod potpuno neizvestan. U takvoj atmosferi izbor novog predsednika deluje podjednako realno kao i scenario novih izbora, koji bi krug krize samo produžili. Posle gotovo godinu dana institucionalnog zastoja, Kosovo ne stoji pred jasnim političkim raspletom, već pred nastavkom neizvesnosti u kojoj se pravila tumače po potrebi, rokovi razvlače, a ozbiljna politika sve više liči na improvizaciju bez kraja.
Vesti
01.02.2026. 21:56
Pritvor za 34 osumnjičena u regionu Mitrovice zbog manipulacije glasovima
Komentari
