Povratna ili u jednom pravcu

Srbiju je od 1990. do 2019. napustilo 1.154.000 uglavnom mladih i obrazovanih ljudi, tvrdi Evropski statistički zavod, uz napomenu da se ništa nije promenilo od petooktobarskih promena 2000. godine. Tu su naravno i oni polukvalifikovani i kvalifikovani radnici - od čistačica, tesara, građevinskih radnika do konobarica. Koliko je realno da se bar deo njih vrati u zemlju?

Ovo pitanje postalo je aktuelnije uz pandemiju korone koja je snažno produbila svetsku ekonomsku krizu, a koja je, tvrde pozvani, teža od Velike depresije iz 1929. godine. Jer koronavirus i ekonomska kriza ostavili su na planetarnom nivou više stotina miliona ljudi bez posla. Među njima je i značajan broj naših radnika koji su do juče tretirani kao odliv mozgova. Oni trenutno borave u Srbiji, a zapravo su u zasedi, čekajući bolja vremena da se vrate preko grane.

Nema tačnih podataka

Ova surova životna realnost nije uopšte ovdašnji specifikum. Prema podacima OECD-a, Balkan je u periodu od 1989. do 2019. napustilo 8,6 miliona ljudi. Taj broj se značajno uvećao pošto su zemlje Evropske unije početkom 2019. godine liberalizovale dobijanje radnih dozvola, ne samo za IT inženjere, lekare, mašinske inženjere, nego i za nekvalifikovane, polukvalifikovane i kvalifikovane radnike. Pre dve godine Srbiju je, prema nezvaničnim podacima, napustilo oko 51.000 ljudi, tvrde u Fondaciji „Fridrih Ebert“.

Vlada Srbije, prema rečima premijerke Ane Brnabić, nema pouzdanih podataka o tome koliko je ljudi napustilo Srbiju: „Nije nama problem odliv mozgova. To nije problem nijednoj zemlji ako u njoj sistem i privreda funkcionišu. To može da bude i dobro za jednu zemlju, dokle god vi uspete kao zemlja da taj odliv mozgova pređe u cirkulaciju mozgova“, kaže premijerka.

Premijerka Brnabić je u pravu, jer obrazovani stručnjaci odlaze i iz razvijenijih zemalja poput Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Engleske... Odlaze tamo gde im je bolje, gde mogu da rade i unapređuju svoje znanje. Poređenje je uslovno tačno.

Iz razvijenijih zemalja, međutim, ljudi odlaze u relativno malom broju, a te zemlje se hrane dolaskom jeftinije i relativno jednako obrazovane radne snage. Pa ipak, koliko su brojevi relativna stvar, pokazuje primer Velike Britanije. Od Bregzit referenduma, naime, u Britaniji se diže uzbuna zbog povećanog broja visokoobrazovanih, poreklom iz zemalja EU, ljudi koji su napustili poslove i Veliku Britaniju. Podaci sa 81 britanskog univerziteta pokazuju da je u poslednjih pet godina više od 15.000 ljudi napustilo zemlju. Samo 2018-2019. godine otišlo je više od 4.000 akademaca, što je gotovo dvostruko više nego 2014-2015. godine.

Taj broj je verovatno i veći, s obzirom na to da nisu obuhvaćeni podaci sa svih 136 britanskih univerziteta. U Britaniji se već uveliko vodi rasprava o tome kako nadomestiti te kadrove, naročito u okolnostima kada Britanci nisu baš preterano naklonjeni migrantima iz inostranstva.

Ti podaci iz Britanije izgledaju smešno kada ih poredimo sa odlivom mozgova iz malih, nerazvijenih i zemalja u razvoju, odakle mladi i obrazovani odlaze u ogromnim brojevima. Srbiju, recimo, napusti godišnje grad srednje veličine, odnosno veličine užeg jezgra Novog Sada.

Ali vratimo se temi. Nedeljnik „Ekspres“ istražuje da li je te mlade i obrazovane moguće vratiti u zemlju, uposliti ih, jer jedino mladi i obrazovani ljudi mogu nerazvijenu zemlju da podignu i unaprede. Dakle, kako zadržati mlade koji su se zbog korone i ekonomske krize vratili u zemlju, jer su ostali bez posla, kako im obezbediti posao u vremenima kad je još aktuelno otpuštanje radnika, ekonomsko presabiranje u kojem svako računa kako da sačuva biznis u pomenutim okolnostima?

Ovaj problem je opšte mesto ne samo malih i polurazvijenih ekonomija, nego i onih mnogo moćnijih od Srbije. Ilustracije radi, pomenućemo problem Italije, čemu je „Njujork tajms“ sredinom februara posvetio zanimljivo istraživanje pod naslovom „Odliv (italijanskih) mozgova u rikvercu“.

Priču počinju sa inženjerkom Elenom Parizi koja je napustila Italiju pre pet godina, preselila se u London i pridružila se ogromnom broju talentovanih Italijana koji su pobegli od internog tržišta i nedostatka prilika u svojoj zemlji.

Mlada Elena se, kada je prošle godine korona naterala zaposlene širom sveta da rade od kuće, vratila u Italiju. Elena Parizi, koja sada radi iz Rima, otkriva da je „kvalitet života hiljadama, hiljadama puta veći ovde...“

U Italiji, pod pritiskom javnog mnjenja ali i objektivnih okolnosti, otvorena je široka debata na temu kako ove ljude zadržati u zemlji. Italija je uz Rumuniju i Poljsku među zemljama EU koje izvoze najviše gastarbajtera, pokazuju podaci Evropske komisije. Procenjuje se da je broj visokoobrazovanih Italijana koji žive u inostranstvu veći nego u domovini.

„Ako se uzme u obzir novac koji se iz budžeta izdvaja za obrazovanje, odliv mozgova Italiju košta oko 14 milijardi evra svake godine“, procenjuje „Konfidustrija“, najveće udruženje poslodavaca u Italiji.

Italijanska vlada je već odavno napravila planove za povratak kvalifikovanih radnika iz inostranstva, kroz poreske olakšice. Ali siva slika na tržištu rada, visoka nezaposlenost, teška birokratija i uska staza za napredovanje - urotili su se protiv ovih ideja. Kompletno italijansko javno mnjenje traži odgovore na teška pitanja, tamošnji mediji zbog svega čereče vladu Italije i tamošnje političare...

Povezane vesti - INTERVJU STEVO TODORČEVIĆ: Obrazovanje cveta u svakoj kulturi koja ga ceni

Da Srbija nije usamljena priča pokazuju podaci iz komšiluka. U Hrvatskoj je Vlada predložila da se ukine porez na dohodak za mlade do 25 godina koji se bave privatnim biznisom, a za one između 25 i 30 godina starosti da se prepolovi. Poljska je kao konkretnu meru donela još 2013, a važila je do 2019. godine, da njeni državljani mlađi od 25 godina koji zarađuju godišnje do 20.000 evra ne plaćaju porez na dohodak.

Koje mere preduzima Vlada Srbije? Srbija je za sada, od konkretnih mera, donela Strategiju o ekonomskim migracijama za period 2021-2027. godine. U toku je izrada akcionog plana za primenu strategije koja bi trebalo da rezultira, makar usporavanjem odlaska onih koji to žele, a ako je moguće i povratkom bar dela onih koji su već otišli.

Predlog akcionog plana, kako za „Ekspres“ kažu u Ministarstvu za rad, „dostavljen je na mišljenje nadležnim institucijama i očekuje se njegovo usvajanje tokom marta“.

„Akcioni plan će definisati i odrediti konkretne mere i aktivnosti, sredstva, kao i institucije nadležne za sprovođenje. Očekuje se da sprovođenje i primena njegovih ciljeva dovede do usporavanja odlaska građana Republike Srbije u inostranstvo, uspostavljanja što efikasnije prevencije daljeg odlaska građana Republike Srbije u inostranstvo i podsticanja povratka stručnjaka iz dijaspore, kao i stvaranja poslovnog i privrednog ambijenta za dolazak stranih stručnjaka u Republiku Srbiju“, navodi se u odgovorima koje je Ministarstvo dostavilo „Ekspresu“.

Nema ni reči o tome koji su to konkretni koraci koji bi mogli da uspore odliv mozgova, ili da ga čak preokrenu u suprotnom smeru. Bez odgovora ostalo je i pitanje da li je bilo i nekakvih reakcija iz dijaspore na pomenutu strategiju i kakve su one bile.

Šta nudimo

Svemu je prethodilo i formiranje Koordinacionog tela za praćenje tokova ekonomskih migracija u Srbiji, još krajem 2019. godine. Među stručnjacima koji su uključeni u ove projekte čuo se i podatak da Srbija odlaskom mladih i obrazovanih gubi godišnje oko 1,2 milijarde evra.

Šta će biti sa ovim merama? Može li akcioni plan da menja logiku javnih preduzeća, partijskih kadrova, da kompletno reformiše ne samo privrednu nego i ukupne strukture zemlje?

Odgovor na ova i mnoga druga pitanja, uz sav trud nismo dobili. Vladin sajt „Tačka povratka“, dobro urađen, informativan i svakako koristan za one koji žele da se vrate u Srbiju, piše o izvesnim poreskim i kreditnim olakšicama, o lakšoj nostrifikaciji diploma, o e-Upravi... Nudi i svojevrsni vodič za povratnike.

Pitanje je, međutim, šta Vlada nudi mladima koji bi da ostanu u zemlji? Da li odgovor pruža aktuelna priča sa frilenserima i porezom koji bi trebalo da plate na svoje prihode, iako im godinama to niko nije tražio da plate, velikim delom i zbog toga što sami poreski službenici nisu znali da im objasne šta, koliko i da li uopšte treba da plaćaju.

Porez i druge dažbine državi svugde u svetu se plaćaju. Srbija ne bi trebalo da je izuzetak. Međutim, Vlada Srbije bi morala da ima viziju, da gleda unapred. IT sektor je najunosniji izvozni posao države Srbije, pretekao je poljoprivredu koja je godinama držala primat. Po mišljenju upućenih stručnjaka, IT sektor danas treba hraniti kao bebu, pa kad beba poraste, ona će po svemu sudeći postati plodonosno stablo, koje će Srbiji donositi višestruku korist, ne samo kroz poreze.

Povezane vesti - Da bismo znali koga da vratimo, moramo znati ko odlazi

Koliko je realno da Srbija u okolnostima pandemije i ekonomske krize zadrži mlade stručnjake koji su se trenutno vratili kući? Mogućnosti su male, jer ako italijanska ekonomija, neuporedivo jača od srpske, nema odgovor za identične probleme, kako će ih imati Srbija.

Jedan od osnovnih problem u toj priči je i to što država prvo nema jasnu sliku ko su ljudi koji su se možda vratili u zemlju tokom pandemije.

„Sigurno je da ima ljudi koji su se vratili, jer su tamo ostali bez posla. Ali mi nemamo podatke i informacije ni koji su to ljudi, ni kakve su im kvalifikacije, niti gde se nalaze. Kako onda da ih upotrebimo kada ne znamo ko su“, kaže za „Ekspres“ Andreja Brkić, predsednik Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije.

Stručnjaci upozoravaju da bi Vlada Srbije morala da gradi strategiju, da reformiše sistem, od uslova privređivanja, dugoročnih planova razvoja do smanjenja očigledne korupcije koji je jednako prisutna od dna do vrha piramide. Sve to je manje-više i navedeno u pomenutoj strategiji. Samo je pitanje kako sve to pretočiti iz reči u dela. Ovako, čini se da se Vlada Srbije bavi posledicama, a ne uzrocima problema.

„Svesni smo da se odlazak mladih ljudi ne može precizno novčano kvalifikovati, ali važno je bilo da pokažemo koliko zemlja i društvo gube odlaskom jednog mladog čoveka“, rekao je nedavno istraživač Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jeftović. „Mladi ljudi odlaskom ne ostvaruju dobit i napredak u svojoj nego u tuđoj zemlji... Mi očekujemo od mladih ljudi da budu oni koji će podići nivo društvenog proizvoda. Vi ne gubite zapravo samo aktuelni prosek, već zapravo onoga ko taj prosek može da unapredi“, dodaje Jeftović.

Teško je sabrati sve važne činjenice koje su vezane za odliv mozgova da bismo sagledali celinu. U svemu nikako ne možemo zaobići ocenu Fondacije „Fridrih Ebert“, koja u svom istraživanju navodi da mladi kao razlog odlaska iz zemlje navode ekonomske razloge, ali jedan od prisutnih je i „pesimizam viđenja budućnosti srpskog društva“.

A upravo su mladi stručnjaci između 20 i 30 godina grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu, pokazalo je nedavno istraživanje Srpske asocijacije menadžera.

Isto istraživanje pokazalo je da mladi iz Srbije odlaze delom i zbog socijalne sigurnosti, uslova rada, ali i mogućnosti karijernog napredovanja. Blizu 80 odsto ispitanih menadžera smatra da se na tržištu rada osećaju efekti odliva kvalitetnog kadra iz Srbije.

Povezane vesti - Nova srpska intelektualna elita

Andreja Brkić iz Unije poslodavaca Srbije pozdravlja donošenje Strategije, ali, kao i većina, očekuje da se nešto u skladu sa tom strategijom i preduzme.

„Ako želimo da zaustavimo odlazak ljudi, ili da vratimo one koji su već otišli, moramo nečim da ih stimulišemo. Mora da se napravi plan kako to da se uradi. Unija poslodavaca je spremna da se uključi u to, jer poslodavci znaju kakvi im ljudi trebaju“, kaže Brkić.

Država bi, kako ocenjuje, trebalo da iskoristi kapacitete Unije poslodavaca, baš kao i Privredne komore Srbije, za ostvarenje tih ciljeva.

„Onima koji bi da se vrate treba objasniti i koje im se mogućnosti ovde pružaju, ali i koji su najveći problemi sa kojima mogu da se suoče. Sigurno je da ne bi dolazili da rade u državnim firmama, već bi tražili dobre kompanije u kojima bi mogli da lepo zarade. A možda bi neki da budu i poslodavci. Zato im treba pružiti sve informacije koje su im za to potrebne“, kaže Brkić.

Pomoć prijatelja

Prema rezultatima popisa stanovništva 2011. godine, u inostranstvo je otišlo više od 150.000 građana Republike Srbije, prosečne starosti oko 29 godina. Skoro svaki peti, dakle njih oko 30.000, bio je sa diplomom više ili visoke škole.

Najviše visokoobrazovanih ljudi u ovom periodu iselilo se u Nemačku, SAD, Austriju, Švajcarsku i Kanadu. Magistri i doktori nauka, njih oko 5.625 su najviše emigrirali u SAD, Nemačku, Veliku Britaniju, Austriju, Kanadu. Prema izveštaju OECD-a, udeo visokoobrazovanih u ukupnom broju emigranata iz Srbije bio je najveći u Nemačkoj (9,3 odsto), a potom slede Austrija, Švajcarska, Francuska, Italija, Kanada i Australija. Prema podacima poslednjeg popisa na školovanju u inostranstvu je bilo 12.092 studenata, od čega na studijama prvog stepena 5.483 (45,3 odsto), na studijama drugog stepena 4.711 (39,0 odsto) i na doktorskim akademskim studijama 1.859 (15,4 odsto). Među studentima se SAD ističu kao najprivlačnije odredište za školovanje, jer skoro 16 odsto naših studenata pohađa neki fakultet ili je na doktorskim studijama u toj zemlji.

Poslednji podaci govore da se taj trend, po svemu sudeći, neće menjati. Istraživanje pod nazivom „Migracije studenata“ iz 2018. godine imalo je za cilj da ispita planove studenata u vezi sa budućim migracionim kretanjima. U istraživanju je učestvovalo ukupno 11.013 studenata.

Čak trećina ispitanika je odgovorila da planira da po završetku školovanja ode u inostranstvo. Među njima više od 90 odsto ima za to apsolutnu podršku roditelja, dok 70 odsto njih ima rođake i prijatelje u inostranstvu na čiju pomoć računaju.

Kao osnovne razloge za odlazak u inostranstvo studenti su naveli nemogućnost nalaženja posla u struci (27 odsto), slabo plaćen posao u struci (21 odsto) i nizak životni standard (20 odsto). Kada je reč o planiranoj dužini boravka u inostranstvu, 50 odsto onih studenata koji bi da odu iz Srbije ne planira da se vrati, 19 odsto bi da se vrati kada obezbede dovoljno novca za pokretanje sopstvenog posla, dok bi se 13,8 odsto vratilo kada ekonomska situacija u Srbiji bude bolja i stabilnija.

Među studentima koji planiraju da odu prednjače studenti informaciono-komunikacionih tehnologija, 36,5 odsto, i studenti iz oblasti medicinskih nauka, više od 30 odsto, dok je manji udeo studenata iz oblasti društvenih nauka. Najpoželjnija država među studentima je Nemačka, gde planira da se iseli svaki četvrti student, slede SAD (11 odsto), Švajcarska (10,7 odsto), Austrija (8,7 odsto) i Norveška (6,3 odsto). Najdrastičniji podatak iz celog istraživanja je taj što je četvrtina onih studenata koji bi da odu već rešena u odluci da to i učini, bez obzira na mere koje bi preduzela država u nameri da ih zadrži u Republici Srbiji.

Do danas nije precizno utvrđeno koliko država izdvaja za obrazovanje pojedinca u celokupnom obrazovnom ciklusu, ali se procene kreću oko 100.000 evra po jednom diplomiranom studentu. Samo za obrazovanje studenata država izdvaja 30.000-35.000 evra po osobi. Odlazak visokoobrazovanih u inostranstvo znači da je država ovih migranata dobila stručnjaka uz minimalne troškove.

Istraživanje „Troškovi emigracije mladih u Srbiji“ je pokazalo da usled nepostojanja adekvatne baze podataka o strukturnim karakteristikama spoljnih migranata, nije moguće izračunati ukupne gubitke usled iseljavanja stanovništva. Zato je urađeno šest mogućih scenarija, od najoptimističnijeg do najpesimističnijeg. Rezultati istraživanja su pokazali da ukupni troškovi koje država i porodica izdvajaju za završetak osnovnog obrazovanja iznose 13.572 evra po osobi, do kraja srednje škole taj iznos raste na 20.854 evra, osnovne studije povećavaju novčana davanja na 34.139 evra, dok je za celokupan obrazovni ciklus zaključno sa doktorskim studijama potrebno uložiti 54.576 evra.

Kada se to primeni na podatke iz mogućih scenarija migracija, u najpovoljnijem slučaju, ulaganje koje će koristiti neka druga zemlja vredno je ukupno oko 300 miliona evra, a u najpesimističnijoj varijanti čak 1,2 milijarde evra.

Vraćaju se stari

Poslednji popis stanovništva pokazuje da se sa rada u inostranstvu vratilo 234.932 lica. Najveći broj povratnika bio je iz Nemačke i Austrije, a potom slede Švajcarska, Italija, Francuska, Rusija, SAD, Švedska, Kanada... Najviše povratnika je bilo sa osnovnom (22,4 odsto) i srednjom školom (39,8 odsto). Sa višom i visokom školom bilo je 18,9 odsto od ukupnog broja.

Gledano po starosnim grupama, postoje značajne razlike između kontingenta onih koji odlaze i onih koji se vraćaju. Što se tiče dece od 0 do 14 godina, među onima koji odlaze njih je 16,2 odsto, a među povratnicima samo 2,2 odsto. Viši je udeo i radno sposobnog stanovništva (15-64 godine) u kontingentu spoljnih migranata nego među povratnicima (80,5 prema 67,7 odsto). U grupi najstarijih (65 i više) ogleda se najveća starosna razlika između spoljnih migranata i povratnika, jer je udeo najstarijih među povratnicima viši za blizu 27 odsto od istog udela među spoljnim migrantima. Od ukupnog broja povratnika, 62,9 odsto spada u neaktivno stanovništvo, među kojima dominiraju penzioneri, odnosno lica sa ličnim prihodima, koja čine dve trećine (66,2 odsto) povratnika.