Propast Zapada

Kada se negde u ovo vreme prošle godine pojavio virus korona, svi su čekali samo jednu stvar – vakcinu. S pažnjom smo pratili sve vesti koje su govorile o njenom razvoju, čak bili i pomalo razočarani zašto sve to ide tako sporo i zašto se njen razvoj nije mogao završiti pre jeseni prošle godine. Činilo nam se tada u martu da je u pitanju čitava večnost.

Vakcinu imamo već nekoliko meseci, a kako sada stvari stoje, kraj pandemije se ne nazire. Stvari zapravo stoje još gore. Prošle nedelje svet je zatekla vest da je po svoj prilici došlo do nove dvostruke mutacije virusa i da se sada već nazire ozbiljna tendencija da se patogen uskoro preobrazi u nešto na šta nijedna postojeća vakcina nema odgovor. Opet ćemo biti na početku, ali ovaj put sa znatno letalnijim virusom nego što je to bilo prošle godine. Svako normalan će se na ovom mestu zapitati – kako je sada to moguće, pa zar nemamo vakcinu? Imamo, ali je opet i nemamo.

Odnosno, nemamo ih u dovoljnim količinama. Rešenje je jednostavno, da smo od početka godine na globalnom nivou sproveli imunizaciju stanovništva u nivou od 50 odsto ugrožene populacije, danas verovatno ne bismo imali pandemiju. Tačnije, sigurno je ne bismo imali. Sve se vrlo lako može videti na primeru Izraela. Oni su masovnu imunizaciju započeli početkom godine. U februaru su imali na dnevnom nivou negde kao Srbija danas, oko 5000 zaraženih. Prošle nedelje, nakon što je vakcinisano više od 55 odsto stanovništva i nakon što je proteklo nešto više od mesec dana, imaju ispod 200 novozaraženih dnevno sa tendencijom pada i zemlja se umesto lokdauna nalazi pred otvaranjem. Slična je situacija i u Velikoj Britaniji.

Recept dakle postoji, pitanje je zašto nije primenjen. Odgovor je nažalost poražavajući. Naravno da farmaceutska industrija ima resurse da proizvede nekoliko milijardi doza vakcine na globalnom nivou i naravno da je moguće, uz ozbiljnu organizaciju, sprovesti imunizaciju stanovništva. Problem je nažalost u nama samima, u svetu koji smo izgradili i civilizaciji koju smo stvorili. Problem je u mutaciji principa na kojima je zasnovan naš svet.

Povezane vesti - KON: Ko odabere da se ne vakciniše, odabrao je virus

Problem je, nažalost, to što je potrošačko društvo stvorilo jednu masu ignoranata, koji nisu u stanju da promišljaju racionalno, ali su skloni da se priklone teorijama zavere i raznim antivakserskim pokretima, da tvrde da virus ne postoji i da se leče lekovima protiv stočne šuge. Problem je što je to isto potrošačko društvo pod maskom nekakvog „slobodnog tržišta“ omogućilo velikim farmaceutskim korporacijama da se ponašaju protivno istinskim principima slobodnog tržišta i formiraju kartele. Onda rukovođeni principom maksimizacije profita usporavaju proizvodnju, podmeću klipove u točkove konkurenciji i slično.

Nekakva zamišljena sloboda izbora i ljudskih prava ugrozila je osnovno načelo slobode i jednakosti ljudi. Po tom principu granica slobode jedinke ograničena je slobodom one druge. To što oni koji pod izgovorom slobode izbora ograničavaju i ugrožavaju slobodu i opstanak velikog broja ljudi postalo je nebitno. Principi utilitarnosti i individualizma koji su u temelju zapadne civilizacije danas su na pragu da tu istu civilizaciju izbrišu.

Kada je Osvald Špengler govorio o „Propasti Zapada“, nije ovakav scenario imao na umu, ali svejedno rezultat će biti isti. Svet u kakvom smo naučili da živimo više nikada neće biti isti. Ali najveći poraz naše civilizacije je to što će nas uništiti bahatost i dekadencija koju smo sami proizveli, što nam je trbuh jači od razuma, a glad za novcem od svake etike. Verovatno bolje nismo ni zaslužili.