Provetravanje kriterijuma

Košava je ovih dana radila za Agenciju za zaštitu životne sredine. Jak vetar je, naime, toliko produvao Beograd i okolinu da se društvene mreže zelene od objava brojnih eko-aktivista o tome kako je kvalitetno čist vazduh u glavnom gradu.

No, i Agencija je odlučila da „poradi“ na kvalitetu vazduha u Srbiji. Problem je, međutim, u tome što je to odlučila da uradi po sistemu koji bi se kolokvijalno mogao nazvati – „šifra aflatoksin“. Podsetimo, reč je o slučaju kada je tadašnji ministar poljoprivrede Goran Knežević odlučio da „popravi“ kvalitet mleka tako što je izmenio pravilnik o ispravnosti tako što su povećane dozvoljene količine štetnog aflatoksina u mleku.

Povezane vesti - UN: Zagađenje vazduha u korelaciji sa smrtnošću od COVID-19

Nešto slično je, prema saopštenju koje su uputili Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ), sada uradila i Agencija za zaštitu životne sredine. RERI i BOŠ, naime, tvrde da je Agencija nedavno, bez najave i objašnjenja u javnosti, promenila kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha i to tako da se vazduh koji je, na primer, do sada bio ocenjivan kao „zagađen“, od sada ocenjuje kao „prihvatljiv“.

„Naime, pomerene su gornje granice za količinu štetnih čestica pa sada vazduh koji sadrži preko 40 μg/m3 (mikrograma po kubnom metru) PM 2,5 čestica više nije ’zagađen’ već ’prihvatljiv’. Isto tako, ukoliko vazduh sadrži 50.0001 μg/m3  azotnih dioksida (NO2) on je sada ’odličan’, a ne samo ’dobar’“, navode u zajedničkom saopštenju.

Kriterijumi koji se sada mogu pronaći na sajtu Agencije, kako navode, razlikuju se od onih koji su korišćeni u izveštaju za zaštitu životne sredine objavljenom u septembru ove godine, a razlikuju se i od onih koje koristi Evropska agencija za zaštitu životne sredine koja ima značajno strože standarde za ocenu kvaliteta vazduha.

RERI i BOŠ ocenjuju i kako je zanimljivo da se na sajtu Agencije pojavio „novi-stari“ izveštaj, u kojem nedostaje podatak da rezultati automatskog monitoringa iz lokalne mreže grada Beograda nisu dostavljeni Agenciji i pored više zahteva.

Povezane vesti - Prosečan Evropljanin izgubi dve godine života zbog zagađenja vazduha

Direktor Agencije Filip Radović, koji je inače do sada u više navrata bio vrlo raspoložen za saradnju, ovog puta je na našu molbu da porazgovaramo o saopštenju RERI i BOŠ odgovorio kratkom porukom: „Nažalost, nisam u prilici“.

Tako, osim što nismo uspeli da dobijemo odgovore na pitanja zašto je i na osnovu kojih propisa Agencija za zaštitu životne sredine odlučila da promeni ove kriterijume, odnosno zbog čega je sakriveno da Beograd nije dostavio podatke o zagađenju, nismo mogli da dobijemo ni razjašnjenje zvanične informacije na sajtu Agencije.

A u njemu se ukratko navodi da nisu promenjeni kriterijumi za ocenjivanje kvaliteta vazduha, već je reč o „usklađivanju raspona indeksa kvaliteta vazduha koje je Agencija za zaštitu životne sredine sprovela pre mesec dana“.

„Kako bi se objedinili podaci sa mernih stanica, neophodno je bilo da se primeni isti indeks. Nakon usaglašavanja podaci, koji su dostupni na veb-portalima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i Agencije za zaštitu životne sredine, ujednačeni su i građani dobijaju transparentan i efikasan prikaz podataka sa svih 13 mernih stanica za teritoriju grada Beograda. Uvedene izmene odnose se isključivo na usklađivanje raspona indeksa kvaliteta vazduha, a ne promene kriterijuma za ocenjivanje kvaliteta vazduha, koji su, za razliku od indeksa kvaliteta vazduha, obuhvaćeni zakonskom regulativom u Republici Srbiji“, navodi se u informaciji na sajtu Agencije i zaključuje: „Indeks za ocenu kvaliteta vazduha nije sredstvo za proveru usklađenosti sa standardima kvaliteta vazduha i ne može se koristiti u tu svrhu.“