Reciklaža 90-ih

Spoljni je neprijatelj vazda bio najbolji prijatelj vlastodržaca nespremnih da menjaju svoju unutrašnju politiku kojom mnogi građani nisu zadovoljni. Pronalaženjem ili označavanjem nekoga za spoljnog neprijatelja, bez obzira na to da li je taj neprijatelj stvaran, izmišljen ili je plod nekakvog dogovora, postiže se donekle homogenost nacije. A to je naročito zgodno u vremenima pred izbore, ali i da se pred saveznicima u svetu pokaže kako te neko ugrožava.

Istovremeno, otkrivanje spoljnog neprijatelja pruža vlastodršcu i njegovim saradnicima da svakog kritičara njihove politike obeleže kao saradnika spoljnog neprijatelja. Zato i ne čudi što se često protivnici režima povlače ne želeći da zarade etiketu „domaćeg izdajnika“ ili „stranog plaćenika“.

Ima, naravno, i onih kojima to ne smeta, možda iz razloga što ih za tu vrstu etiketiranja nije briga, a možda zbog toga što su to i zaslužili.

Da li se pričom o velikosrpskom nacionalizmu u Crnoj Gori vraćamo u prošli vek i da li time Đukanović zapravo obezbeđuje podršku Zapada, čitajte u novom broju Ekspresa koji je od danas na kioscima.