Serem vam se u ton film

Postoji taj divan izraz - zasenjivanje prostotom. Znate ono kada vam neko prodaje muda za bubrege, a pri tom još to upakuje kao u neku pamet, znanje, mudrost...

Dođeš, pa mi se praviš pametan.

Iskoristiš neku visokoparnu frazetinu, narodnu mudrost, istorijsku metaforu, sve da bi mi pokazao kako je to što mrziš Vučića u direktnoj vezi sa tvojim superiornim intelektom. I što ga više mrziš, pametniji si. Ma nemoj? Što onda toliko lupetaš?

I što kažeš, kao Kokan Mladenović, da bi ti, da učestvuješ na nekom tamo festivalu, "ime Aleksandra Vučića visilo kao Damoklov mač nad glavom".

Bravo! Ovacije u pozorištu. Bis! Kaži, molim te, to još jednom.

I potrudi se da, pučanstvu i gledalištu, objasniš kako si to “Damoklov mač” uspeo da povežeš sa sopstvenom ugroženošću Aleksandrom Vučićem, koji ti, jel’te, preti.

Pošto to nikada nije bila priča o tome kako vlast ugrožava podanike, nego, upravo suprotno, kako su baš vladari ugroženi, dok vladaju. O tome da je svakom vladaru, ne podaniku, i ne opoziciji, ne Kokanu, nad glavom, sve vreme - mač.

Uostalom, priča glasi ovako, ukratko: Damoklo mnogo hteo da vlada, dozvolili mu to, na jedan dan, ali, kada je video kako mora da sedi ispod velikog mača, koji visi o konjskoj dlaci, brže-bolje odustao.

I da je Kokan tu priču - metaforu, iskoristio dok je bio upravnik Ateljea (a na to mesto ga Đilas stavio), super bi bilo, pošto su mu glumci visili nad glavom, dok ga nisu smenili.

Ovako, čemu služi, osim što je Kokan deo one politike koja bi, bar jedan dan, da bude vlast?

I razumem ja to. I Kokanovu želju da on lično bude pokrovitelj festivala; i Đilasovu da prodaje sve sekunde; i Boškovu da desnica vlada u Nemačkoj i Srbiji, kao nekada; i želju svih onih koji su izgubili sinekure, lovu od reklama i konkursa, uticaj, mesta u upravnim odborima, direktorske pozicije, razne povlastice... da se stanje promeni, i kinta opet krene da kaplje.

Ne razumem samo, zašto me, i to pametujući i praveći se važni, ubeđuju da je to sve, u opštu korist i na polzu narodnu. I da sam idiot, ako mislim drugačije. I da nemam pojma, te će Kokan da mi objasni. Damoklovim mačem.

Ma, leba ti! Samo što baš toliko glup nisam. Ili, ako i jesam, nisam lud.

I znam da je to što Đilas, Vuk, Boško i Kokan imaju problem sa izborima, na kojima ne mogu da pobede, samo njihov problem, a ne ove zemlje.

U njoj su izborni uslovi isti kao 2012. i biće i bolji nego tada, i zabole taj običan svet, i mene među njima, što vama to ne  odgovara i što ni 24 sata više nikada neće da vladate.

Baš kao što me zabole što Đilas ima problem sa tabloidima, jerbo je sam bio vlasnik jednog takvog, i provlačio u njemu ljude kroz blato, i kontrolisao medije preko reklama, i bio deo vlasti koja je jedan tabloid bukvalno preuzela tako što je uhapsila vlasnika, glavnog urednika, i uselila svoje jurišnike u redakciju, da provlače ljude kroz blato, što je najstrašnija moguća zloupotreba moći koja može da se zamisli.

I sada ja da kukam, i da pričam da je "opšti problem" što mu se sve vratilo, pa mu se dešava sve ono što je sam radio? Nemam nameru, to je svakako najmanje što je moglo i trebalo da ga snađe.

I to misle i ljudi u Žagubici, Svrljigu, Požegi, Surdulici, Nišu, Vršcu, Kikindi, Beloj Palanci...i širem Srbije. Zabole ih baš za problem nekog bogataša sa onim čime se sam bavio.

Baš kao što ih zabole i za problem Vuka Jeremića sa RTS-om, pošto je isti gospodin, samo jedne godine, dok je bio ministar, 16 puta bio gost Dnevnika. Ne izjave, izveštaji, prilozi, nego Gost. Sedi u studiju i priča. Da ne pričamo da mu je žena, koja je bila spiker, i to odličan, ali spiker, baš tada postala urednica Dnevnika.

I sada njegov problem - naš problem.

E pa nije. Sve da mu ne daju da prođe pored RTS, zaslužio je.

I isto važi i za Kokana i za Damoklov mač i sve ostale usiljene metafore.

Nije, na njegovu žalost, naš problem.

I neće ni da bude.

Ljudi će da odu, umesto u pozorište, u bioskop.

A onda Kokan može slobodno da im viče, "Serem vam se u ton fim".

Ne vredi. Neće ga čuti.

I ne treba. Ipak su oni pametniji od njega. Znaju koliko je to - biti intelektualni Đenka - uzaludan posao.