Vesti
04.07.2020. 15:29
M. Paunović
Show must go on
Sve je vodilo ka tome da Vidovdan, koji je za nama, postane još jedan sudbonosni datum u srpskoj istoriji. Tog dana, da je sve proteklo kako je planirano, domaća i svetska javnost bi diskutovale o tek održanom sastanku u Vašingtonu između Grenela, Hotija i Vučića, koji je najavljivan kao događaj koji će Beograd i Prištinu vratiti za pregovarački sto i uvesti u samo finale rešavanja kosovskog pitanja.
Da je sve bilo po planu, verovatno bismo se i mi u ovom tekstu bavili istom temom i analizirali posledice tog važnog sastanka. Međutim, predlog Specijalizovanog tužilaštva u Hagu da se protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija podigne optužnica za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti dovela je do toga da do dugo najavljivanog sastanka uopšte i ne dođe i ne samo to, već je i poput domino efekta otvorio niz političkih pitanja i čini se dodatno zakomplikovao odnose Beograda i Prištine, ali i Evropske unije i Amerike.
Povezane vesti - Blitzkrieg!
Iako je od predloga optužnice haškog suda prošlo više od nedelju dana, političke okolnosti kojima svedočimo i dalje su nerazjašnjene. Ostalo je do kraja nejasno zašto se Specijalizovano tužilaštvo u Hagu aktiviralo baš u ovom trenutku, kome ide naruku otkazivanje sastanka u Vašingtonu, kakva je politička sudbina Hašima Tačija, koji bi iz svega mogao da izvuče najdeblji kraj, ali pre svega šta će se dogoditi sa dijalogom između Beograda i Prištine i pod čijim će se pokroviteljstvom u budućnosti voditi. Odgovore na ova pitanja dali su analitičari sa kojima smo razgovarali, a mišljenja su, (ne)očekivano, prilično podeljena.
Jedan od retkih koga predlog optužnice Specijalizovanog suda u Hagu nije iznenadio bio je Bodo Veber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina.
"Nema ničeg neobičnog u tome što je došlo do predloga o podizanju optužnice. To se očekivalo, a očekivao je i sam Hašim Tači, koji je u poslednje tri godine u pregovorima o konačnom sporazumu uporno gurao ideju razmene teritorije. Očigledno sa ciljem da preko sporazuma izbegne krivično gonjenje“, ističe Veber u razgovoru za „Ekspres“.
Ukoliko optužnica i nije toliko iznenađujuća, trenutak koji je izabran za njeno pokretanje svakako je zanimljiv i govori mnogo sam po sebi. Posebno ako se ima na umu da iako optužnicu protiv Tačija sud nije potvrdio, u javnosti je objavljeno saopštenje o njenom pokretanju, što je u najmanju ruku neuobičajeno. Prethodnih dana dosta se većalo o tome ko bi mogao da stoji iza ovakvog poteza Haškog tužilaštva, odnosno kome bi, pre svega, odlaganje sastanka u Vašingtonu moglo najviše da odgovara. Dok jedni tvrde kako je ovo maslo Nemačke i kako ovim potezom Evropa, iako mnogi smatraju da je zbog Bregzita i koronavirusa na kolenima, poručuje Americi da će ona biti ta koja će rešavati probleme u svom dvorištu, drugi su pak u celu stvar uvukli Rusiju. Išlo se i do toga da iza svega stoji američka duboka država koja sabotira Trampa.
Svoje viđenje cele stvari izneo je prištinski analitičar Fatmir Šeholi.
"Smatram da Amerika nema nikakvog razloga da stoji iza ove optužnice, uostalom, ona je Tačija zvanično i pozvala u Vašington. Sa druge strane, možda je i zvanična Moskva odigrala značajnu ulogu u ovom procesu. Ko je sve bio uključen u ovu igru verovatno ćemo saznati tek za 20, 30 godina", ističe Šeholi za naš list.
Za razliku od njega, Nedžmedin Spahiu, univerzitetski profesor iz Prištine, nema sumnju da iza celog procesa podizanja optužnice stoji Amerika i ističe da ovo nije nikakva pobeda Evrope.
"Smatram da su Amerikanci pokrenuli ovaj proces, uostalom, i sudija je Amerikanac. Specijalni sud je napravljen pod pritiskom Amerike i oni tu vode glavnu reč. Njihova je odluka da se sudu baš sada predaju Tači i Veselji, ovo nije evropska stvar“, smatra Spahiu a potom objašnjava zašto je izabran baš ovaj trenutak pred sastanak u Vašingtonu:
"Jednostavno zbog toga da bi se snizila cena koju od Amerike traži Srbija zauzvrat da bi priznala Kosovo. Da Aleksandar Vučić ne bi imao priliku da kaže da Kosovo vode ljudi koji su optuženi za ratne zločine."
Povezane vesti - Kosovski boj preko Atlantika
Ovo svakako nije prvi put da jedan visoko kotirani kosovski političar dobije poziv suda u Hagu. Pre godinu dana ispred Specijalizovanog suda u Hagu našao se Ramuš Haradinaj. Na njegov slučaj podseća i Bodo Veber, ali kroz prizmu da je trenutna optužnica protiv Hašima Tačija dokaz da je sud u Hagu samostalan i da ne podleže nikakvom uticaju.
"Za razliku od pre godinu dana kada je Haradinaj podneo ostavku i kada su se predstavnici nekih evropskih država pitali da li je sud možda pod uticajem Trampove administracije, odnosno Vašingtona, poslednji potez svakako je suprotan interesima SAD, pa se time jasno pokazuje da sud u Hagu služi samo sebi, odnosno Hagu."
Ono što je u ovom momentu daleko važnije od toga da li je Tači u ovom slučaju samo moneta za potkusurivanje, jeste da li će se dijalog između Beograda i Prištine maći sa mrtve tačke na kojoj je već duže vreme. Amerika, pre svega Ričard Grenel je poslednjih meseci bio prilično angažovan po pitanju obnove dijaloga i otkazivanjem sastanka u Vašingtonu sa razlogom budi sumnju da će vraćanje za sto sada teći sporije. Ipak, Nedžmedin Spahiu smatra da nema nikakvog razloga da se razgovori prekinu.
"Moje mišljenje je da je optužnica protiv Tačija i Veseljija podignuta upravo zato da bi se sam proces dijaloga ubrzao, a ne da bi se usporio. Ne vidim nikakav razlog da se ne nastave pregovori. Takođe, konačan dogovor će biti donet pod posredstvom SAD, kao što je uostalom bilo i sa Dejtonskim sporazumom. Sve vreme su slučaj vodili Evropljani, a na kraju su Amerikanci finalizirali", smatra Spahiu.
Povezane vesti - Avdulah Hoti – Naslednik ili marioneta?
Da bi moglo da bude baš tako i da sledi period kada će Evropa preduzeti glavnu reč po pitanju dijaloga potvrđuju signali koji stižu iz Brisela.
Naime, još ranije je bilo govora kako Emanuel Makron planira da 17. jula u Parizu organizuje samit delegacija Beograda i Prištine koji ima za cilj da još jednom pokaže da je rešavanje kosovskog pitanja interes Evropske unije. Da se od te ideje nije odustalo, govori nedavna izjava portparola EU koji je izjavio da je na Beogradu i Prištini da odrede ko će biti sagovornici EU u okviru dijaloga.
"Ako dođe do nekih pomeranja datuma u odnosu na prvobitni plan, biće utvrđen neki novi datum, jer ne postoji alternativa nastavku dijaloga. Nije važno da li će se on desiti 1. 10. ili 30. jula – važno je da će se desiti, ako su obe strane ozbiljne u pogledu nastavka evropskog puta“, istakao je Peter Stano.
Beogradski analitičar Dragomir Anđelković u razgovoru za „Ekspres“ podseća da Evropska unija formalno gledano sve vreme ima primat kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, ali je pitanje da li je Evropa u stanju da ga iskoristi.
"U prethodnom periodu smo videli da nisu bili u stanju da bilo šta realizuju. Ono što je dogovoreno u briselskom sporazumu albanska strana nije realizovala jer Evropska unija nije imala kapaciteta ili volje da na nju izvrši pritisak. Tako da nije pitanje da li dijalog može da se odvija, jer može, već da li može da se dođe do nekih rezultata, a moje mišljenje je da je to nemoguće do daljeg. Jednostavno ni regionalna ni globalna situacija nisu takve da bi nešto moglo da se ispregovara. Tako da ćemo imati pregovore bez dogovora.“
Kada je reč o budućnost dijaloga, nepravedno bi bilo svaliti sav teret na Evropsku uniju. Istina, njena inicijativa je neophodna, ali deblokiranje dijaloga, bez konkretnih koraka, samo po sebi neće značiti mnogo. Koliko će razgovori biti efikasni zavisiće prvenstveno od Beograda i Prištine. Imajući u vidu okolnosti pod kojima se Kosovo trenutno nalazi, budući pregovori neće biti nimalo laki. Naravno, to se pre svega odnosi na neizvesnu sudbinu Hašima Tačija, koji je najavio da će podneti ostavku ukoliko optužnica protiv njega bude potvrđena, ali i nestabilnu političku scenu na Kosovu.
Nedavno jeste došlo do određene političke transformacije, ali ona izgleda još uvek nije unela očekivanu stabilnost. Zbog toga bi unutrašnja previranja političkih struktura na Kosovu mogla predstavljati ozbiljan zastoj prilikom rešavanja kosovskog pitanja. Na to skreće pažnju i Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa.
"Kosovo do nastavka dijaloga mora da reši pitanje unutrašnje politike, odnosno Hoti mora da obavi razgovore sa svim političkim partijama, pre svega sa partijom Kadrija Veseljija kako bi se ona uključila u sam proces. Kosovske političke struje moraju da pronađu rešenje u ovom delikatnom i istorijskom momentu u kom se nalaze i da stave iza sebe interese partije i da im državni interes bude primaran. Jer u slučaju da Hoti ide u pregovore bez podrške Demokratske partije Kosova, pa možda i Samoopredeljenja, mislim da tu neće biti nikakvog dogovora“, smatra Šeholi.
Delikatnost političke situacije na Kosovu istakao je i Spahiu, koji ne isključuje da bi u budućnosti moglo da dođe do novih promena na kosovskoj političkoj sceni, odnosno da bi mogao da se promeni predsednik, a možda i sam premijer. Pred nama je svakako interesantan period kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine. Ostaje da se vidi u kom pravcu će teći inicijativa EU, kakva će biti reakcija Amerike i da li će doći do zakazivanja novog sastanka, ali i ko će od kosovskih političara istupiti kao pregovarač.
Ono što iz ove perspektive ne može a da ne privuče pažnju jeste to kako političari na Kosovu odlaze sa javne scene. U roku od svega dve godine dvojica visoko pozicioniranih političara su marginalizovana, a putem Haradinaja i Kurtija gotovo neminovno ide i Hašim Tači. Zajedničko za svu trojicu jeste da su bili označeni kao političari koji će dijalog sa Srbijom privesti kraju, ali i to da su u prošlosti imali bliske veze sa OVK. Međutim, pored svih sličnosti, ono što ih je bitno razlikovalo jeste da ih nisu favorizovale iste strane.
Povezane vesti - Besa u Beloj kući
Kao što se sada spekuliše o tome ko sa političke scene sklanja Tačija, tako se do pre samo par meseci spekulisalo o tome ko je naložio rušenje vlade Aljbina Kurtija. Ponovo se vraćamo na moguću suštinu samog problema, a to je sukob SAD i EU. Možda neslaganje po pitanju podobnosti kosovskih političara, između Evrope i SAD, leži upravo u njihovim vezama sa OVK, odnosno možda će politička stabilnost na Kosovu uslediti tek kada se pojavi kosovski lider koji neće imati veze sa OVK. Svoje mišljenje povodom ovoga ima i Fatmir Šeholi.
"Moramo priznati jednu stvar, a to je da je Kosovo projekat Amerike. S obzirom na tu konstataciju, pitanje sa Srbijom nikada nije moglo da se reši samo. Uostalom, i u Rambujeu su bili uključeni i Evropa i SAD. S tim u vezi, iako je Kosovo proglasilo nezavisnost, u dijalogu ne može da bude nezavisno.
U dijalogu sa Srbijom mora da postoji popuštanja u nekim elementima, a teško je pronaći nekog bivšeg komandanta OVK koji preko puta Vučića može da popusti onoliko koliko u određenim trenucima Evropa i SAD smatraju da treba. Sa druge strane, isto tako mislim da bez prisustva OVK na Kosovu ništa ne može da se postigne. Imate predsednika Demokratske partije Kosova koji je jedan od osnivača OVK, predsednik Kosova je takođe jedan od osnivača OVK, Haradinaj je jedan od najburnijih komandanata OVK, Kurti je takođe imao veze sa OVK. Bez njih ne može ništa da se reši.
Niko neće prihvatiti nijednu opciju osim da Srbija prizna Kosovo, a sa druge strane mi odlično znamo da Vučić nigde nije nagovestio priznanje. Zbog toga su tu EU i SAD, pa na kraju krajeva i Rusija."
Komentari
