Vesti
15.09.2024. 10:24
Vesti
20.09.2024. 17:00
Slavko Brkić i Miloš Halapić
Kosovo
Spasavanje u pet tačaka
Ma koliko se trudili mentori “kolektivnog Zapada“ – Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Evropska unija ‒ da njihova veštačka “državna“ tvorevina Kosovo postane deo međunarodne zajednice, već se suočavaju sa notornim saznanjem da za Kosovo i Metohiju nema trajnog rešenja, ma koliko njihova moć bila velika
Oni će koliko sutra razumeti da je jedino rešenje za južnu srpsku pokrajinu pomirenje između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji, ma koliko to danas jeste nerealno i veoma daleko.
Na Kosovu i Metohiji danas među Albancima slovi narativ da ono nikad nije bilo srpsko. O tome je nedavno indirektno svedočio i Škeljzen Malići, ugledni kosovski intelektualac. Svi na silu “zaboravljaju“ da je na prostorima Kosova i Metohije u XI veku stvorena srpska država pod Nemanjićima, u to doba jedna od modernijih državnih zajednica u Evropi. Trajala je do turske najezde krajem XIV veka, uz napomenu da je Porta Srbima vratila deo nacionalnih sloboda priznanjem prava na veru i osnivanjem autokefalne Pećke patrijaršije 1576. godine, koja je činodejstvovala u naredna dva veka.
Zapad nas uči da gledamo u budućnost, da ostavimo i zaboravimo prošlost. Ko bi ih poslušao, jer Kosovo i Metohija su kolevka srpskog kulturnog i držanog postojanja. Srbija bez Kosova i Metohije nema budućnosti.
Ali realnost nas vraća pitanju gde nam je danas Kosovo i Metohija?
Tamo je sve manje Srba, posle dva egzodusa – prvog 1999. i drugog 2004. godine ‒ posle bestijalnog divljanja kosovskih Albanaca pred kojim je zapadnoevropska civilizacija sramotno ćutala, a njen deo javno odobravao.
U dva maha sa Kosova i Metohije prisilno je iseljeno oko 330.000 Srba. Tamo ih danas živi manje od 100.000. Oni su izloženi teroru Aljbina Kurtija, čiji je cilj da iseli i poslednjeg Srbina sa Kosova i Metohije.
U domaćem političkom galimatijasu, kosovsko pitanje posle dužeg vremena vratilo se kao primarno, u kojem kao najskuplja dominira srpska reč. A osnovno pitanje jeste kako sačuvati Srbe na Kosovu i Metohiji.
Kosovskom pitanju vratila se i neprofilisana opozicija u Srbiji, uprkos tome što u brojnim izborima kampanjama najveći broj stranaka, a ima ih toliko, nije ni pominjao Kosovo i Metohiju, poštovanje Ustava Srbije i ugrožavanja teritorijalne celovitosti, izuzev njih nekoliko. Neki su, međutim, ostvarili mizeran rezultat, drugi su ušli u strukture vlasti, a treći su, praktično, sami sebe ukinuli.
Većina je u medijskim nastupima tvrdila da je “Kosovo izgubljeno“ da treba da se bavimo demokratijom, ekologijom...
Danas lideri opozicije optužuju predsednika Srbija Aleksandra Vučića, ne zbog istinskog pitanja i državne važnosti, da je “njegova politika ugrozila opstanak Srba na Kosovu i Metohiji, da su Briselski dogovor i Ohridski sporazum predali Kurtiju u ruke državne prerogative Kosova“.
Ne spominju, međutim, šta su oni koji su prethodno imali priliku da se bave ovim potanjim, učinili da srpski živalj ostane na Kosovu i Metohiji.
Profesor FPN u penziji Slobodan Samardžić je gostujući na N1 ocenio kako su svi dosadašnji pregovori u Briselu i drugim svetskim metropolama svaki put pomerali poziciju kosmetskih Albanaca.
Dodao je i kako je Srbija po pitanju Kosova i Metohije u krajnje delikatnom stanju i predložio: “Pregovore sa Prištinom ne treba nastavljati, treba ih prekinuti dok se ne vrati stanje od pre, na primer, godinu dana, koje je Kurti menjao svojim agresivnim akcijama.
Drugi mogući potez jeste da Srbija recipročnim merama ne dopusti albanskim kamionima da idu sa Kosova kroz Srbiju.
Naredni korak može biti jednostrani izlazak iz prvog Briselskog sporazuma. Bečka konvencija o ugovornom pravu kaže da, ako se ne sprovode odluke, norme i odredbe iz međunarodnih ugovora, ne postoji situacija kao kada se ugovaralo i svaka strana može da se povuče. Vidite, Zajednica srpskih opština 11 godina nije ostvarena.“
Da će nešto slično biti urađeno najavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, s obzirom na to da jedna od pet mera koje će biti preduzete podrazumeva i povratak na status pre jednostranih mera prištinskih vlasti.
“Zahtevamo povratak na ʼstatus quo anteʼ uklanjanjem ključnih posledica jednostranih i nekoordinisanih akcija Kurtijevog režima, što predstavlja nužnu pretpostavku za smisleni napredak u procesu dijaloga. Tražimo da se vratimo na sve ono što je postignuto i dostignuto u procesu dijaloga. Pokazujemo da smo odgovorniji i od prištinske strane i od onih koji su garanti tog odnosa. U tom cilju, biće pokrenuta globalna diplomatska kampanja u kojoj će biti preneto očekivanje da se u najkraćem periodu ispuni sedam nužnih pretpostavki za napredak u dijalogu koje uključuju:
- Raspisivanje i održavanje slobodnih i demokratskih lokalnih izbora na severu Kosova i Metohije, uz učešće Misije OEBS i EU;
- Primenu člana 9 Prvog Briselskog sporazuma kroz kolektivni povratak Srba u Regionalni direktorat KP Sever;
- Povratak srpskih sudija i tužilaca na pravosudne funkcije;
- Povlačenje specijalnih snaga tzv. kosovske policije iz nelegalno sagrađenih baza i kontrolnih punktova na severu Kosova i Metohije, kao i njihovo povlačenje iz svih institucija, koje su od 1999. godine do nelegalnog zatvaranja 2024. godine pružale vitalne javne i administrativne usluge građanima;
- Hitno, neodložno i konačno formiranje Zajednice srpskih opština, bez daljih političkih smicalica i igara je nam je jasno da je 12 godina to bila samo igra koja je korišćena za kupovinu vremena, sa ciljem da se ZSO nikada ne formira i da se uz to ukinu sva prava Srba. Ovo konkretno znači usvajanje konačnog Nacrta statuta ZSO na način predviđen Poslovnikom o radu Upravljačkog tima, od strane demokratski izabranih predstavnika srpske zajednice na Severu Kosova i Metohije;
- Neodložna primena garancija Evropske unije i SAD od 28. decembra 2022. godine i momentalno oslobađanje svih političkih zatvorenika koji su uhapšeni od tzv. kosovske policije zbog svog demokratskog, građanskog ili političkog aktivizma ‒ a posebno onih koji su uhapšeni zbog učešća na mirnim protestima/barikadama;
- Neodložno omogućavanje nesmetanog platnog prometa i poštanskih usluga. Sve to predviđeno je dokumentima sporazuma. To su sve osudili EU i Kvinta i pozivamo ih da se pridržavaju toga što su i oni podržali“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svom prošlonedeljnom obraćanju.
Profesor Samardžić ocenio je i kako Srbija mora aktivno da igra kako bi ostale strane počele da je poštuju. Na pitanje da li bi to ugrozilo kosovske Srbe, on je odgovorio da su kosovski Srbi u rukama kosovskih Albanaca i međunarodnih strana, te da je primarni cilj Kurtija da Srbi nestanu sa Kosova i Metohije.
Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik Evropske unije za pregovore Beograda i Prištine, kaže da je Ohridski sporazum deo agende koji određuje uslove za ulazak Srbije i Kosova u Evropsku uniju.
“Ohridski sporazum je pravno obavezujući i radimo na njegovoj primeni. Nijedna strana se nije povukla, i razgovaramo sa obe strane, i sa Srbijom i sa Kosovom kako bismo ubrzali implementaciju“, rekao je Lajčak. Kako je naveo, Srbija je povukla pismo iz decembra 2023. godine u kome je izrazila da neće primeniti one delove Ohridskog sporazuma koji ugrožavaju nacionalne interese Srbije.
Sam Aleksandar Vučić na to je odgovorio da nema pojma o kakvim pismima Lajčak priča.
Miloš Jovanović, lider Nove Demokratske stranke Srbije pre izvesnog vremena predlagao je da Srbija izađe iz Briselskog i Ohridskog sporazume!
Međutim, opet se vraćamo pitanju – šta će biti sa Srbima na Kosovu i Metohiji, u bilo kojem rešenju međunarodne zajednice, čak i ako bi prihvatili rešenja da Srbija izađe iz Briselskog i Ohridskog sporazuma?
Najpre ta tzv. međunarodna zajednica ne poštuje Rezoluciju 1244 UN, niti bilo koju primisao o pravima Srba na Kosovu i Metohiji. Ovo saznanje upozorava da ta moć ‒ SAD, Velika Britanija i EU – neće poštovati ni onu autonomiju srpske nacionalne manjine koja je predviđena Zajednicom srpskih opština.
Istorijsko iskustvo govori da nijedan sporazum u kojem su dominantan garant Sjedinjene Američke Države, a rečit je primer Dejtonski mirovni sporazum za Bosnu i Hercegovinu, nije opstao a da ga Vašington nije razvalio i tumačio po sopstvenim interesima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u pravu je kad kaže da je, posle svega, prvi interes Srbije opstanak Srba na Kosovu i Metohiji. Njegove najavljene mere, kad bi se poštovale, daju nemalu nadu opstanka. Ako bi se poštovale.
A neke od mera će, kako je za RTS izjavio ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović, početi da se primenjuju već početkom novembra, neke početkom decembra, a za neke ćemo morati da sačekamo prvi januar.
Naglasio je da je paketom pravnih i ekonomsko-socijalnih mera koje je Vlada Srbije usvojila na posebnoj sednici u cilju zaštite prava Srba i vitalnih državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji obuhvaćeno i zapošljavanje stotinu zdravstvenih radnika, dodatno ulaganje u KBC Kosovska Mitrovica, zatim podsticaji za nabavku mašina i opreme mikro i malim preduzećima na području KiM, dodatni podsticaji i pomoć poljoprivrednicima za nabavku mašina i opreme, ali i stočnog fonda.
Radi se, kako je rekao, o najsveobuhvatnijem političkom i socijalno- ekonomskom paketu koji je Republika Srbija preduzela u poslednjih 25 godina.
“Mi imamo jasne zahteve koje su upućeni međunarodnoj zajednici, koji su veoma dobro utemeljeni i obrazloženi i koji podrazumevaju vraćanje na 'status quo ante', dakle na vreme pre nego što je sprovođenjem svojih jednostranih mera Aljbin Kurti srušio i oborio Briselski sporazum“, rekao je Starović.
Taj paket ima, kako kaže, političko-pravosudnu dimenziju, ali i onu socijalno-ekonomsku. U narednih mesec i po Skupština će Kosovo i Metohiju proglasiti područjem posebne socijalne zaštite.
“To ćemo regulisati i kroz adekvatno zakonsko rešenje u narednih šest sedmica, ali i već sada praktično i kroz rebalans budžeta za 2024. godinu i nacrt budžeta za 2025. godinu“, rekao je Starović.
Čitav niz resora je, kaže, dobio jasne zadatke sa konkretnim merama koje ovaj socijalno-ekonomski paket obuhvata.
“Govorimo o pomoći od 20.000 dinara za 5.000 socijalno ugroženih pojedinaca, odnosno porodica na Kosovu i Metohiji, kao i pune zarade od 60.000 dinara za dodatnih 300 nezaposlenih lica“, rekao je Starović.
“Svi naši đaci, učenici sa prostora Kosova i Metohije, dobiće besplatne pakete udžbenika vrednosti od 20.000 dinara, a uz to uvodimo i tzv. užinski dodatak, što znači da će svako dete u predškolskoj ustanovi, u osnovnoj ili srednjoj školi, dobiti dodatak u vrednosti od 5.000 dinara. Bez obzira da li imamo jedno, dva ili tri školska deteta u nekoj porodici“, naveo je Starović.
Prema njegovim rečima, u sve to ide i ulaganje u tu obrazovno-vaspitnu i sportsku, i turističku infrastrukturu.
“Mi gradimo dva potpuno nova vrtića u Kosovskom pomoravlju, radimo rekonstrukciju, adaptaciju i nadogradnju čitavog niza vrtića, gradnju jedne sportske hale, više sportskih terena, etnosela kod manastira Draganac i ovo nije kraj spiska“, rekao je Starović.
Jedna od veoma važnih mera jeste osnaživanje otpornosti srpskih institucija na prostoru Kosova i Metohije.
“U tom cilju formiraćemo mobilne pisarnice na izdvojenim punktovima veoma blizu administrativne linije kao što imamo već i mobilne ispostave banke i poštanske štedionice. To je rešenje koje nije idealno, ali je praktično moguće u ovim postojećim okolnostima kako bi naši sunarodnici mogli da rešavaju sve one administrativne poslove koje su do sada radili u centrima lokalnih samouprava“, rekao je Starović.
Smatra da su mnogi sagovornici iz međunarodne zajednice shvatili poruke koje su poslate i dodaje da će i naša diplomatija, ali i nosioci državnih funkcija koristiti svaku priliku i svako mesto da insistiraju na političkom delu paketa.
“Videćemo kakav će rezultat biti, ali mislim da je u međunarodni zajednici konačno sazreva svest o tome da je jedini uzročnik ovog nenormalnog stanja na prostoru Kosova i Metohije Aljbin Kurti. Mi moramo insistirati na povratku na 'status quo ante', ali i činiti sve ono što možemo, što je obuhvaćeno ovim socijalno-ekonomskim paketom kako bismo pomogli našem stanovništvu“, rekao je Starović.
Vesti
20.09.2024. 10:03
"Ne želim da učestvujem u anti-Kurti kampanji"
Komentari
