Integracija na odloženo

Na sreću, do toga nije došlo. Pronađeno je nekakvo prelazno rešenje, prema kojem je rok za dobijanje dokumenata prištinske administracije produžen na tri meseca, dok su olakšice omogućene za zaposlene u zdravstvenim i obrazovnim institucijama, kao i studentima. A te olakšice podrazumevaju da će oni morati da dobiju boravišnu dozvolu, koju će im izdati kosovske vlasti.

Istovremeno, međutim, izgleda da prištinske vlasti nisu toliko popustljive u pogledu primene Zakona o vozilima, koji ima jednu odredbu koja se tiče Srba prvenstveno. Naime, kad je rađena preregistracija sa KM tablica na kosovske, RKS tablice, deo Srba sa Kosova prebacio je vlasništvo nad vozilima na srodnike i prijatelje u centralnoj Srbiji, koji su im potom dali ovlašćenja da njima upravljaju na Kosovu.

Ta ovlašćenja, međutim, više ne mogu da se koriste, zato što ti Srbi imaju lične karte na kojima piše da ih je izdala policijska uprava za Kosovsku Mitrovicu ili Peć, koje su izmeštene u centralnu Srbiju. A zvanična Priština ta dokumenta smatra nevažećim.

Kako god bilo, činjenica je da se kosovskim Srbima život i dalje komplikuje, sa najvećim izgledima da na kraju ipak budu integrisani u kosovski sistem, bez obzira na to što su svojevremeno napustili kosovske institucije.

Na pitanje da li bi ovaj proces mogao da se posmatra kao "pogrom na odloženo“, politikolog Ognjen Gogić za "Ekspres“ odgovara da ne bi mogao da se složi sa takvom pretpostavkom.

"Ne bih rekao da je pogrom. Da Srbi nisu dobili ovo što su dobili, to bi bilo to. Ovako je više integracija na odloženo. Kada smo pristali na ovu situaciju, što je bilo jedino moguće, da gradonačelnici srpskih opština preuzmu spiskove zaposlenih i da ostave Kosovu, jasno se postavlja pitanje ‒ on je gradonačelnik kosovske opštine, bez obzira što je Srbin i što je to opština sa srpskom većinom, ali to je kosovski sistem ‒ po kom osnovu on može da uzima informacije o zaposlenima u srpskoj ustanovi? On nema prava ni osnov za to, jedino ukoliko se ne ide ka tome da opština postane osnivač te ustanove pa da onda postane deo kosovskog sistema. Tako da je to više korak ka integraciji, zapravo“, kaže Gogić za "Ekspres“.

On ocenjuje i da je dogovor, koji je postignut prevashodno između kosovskog premijera Aljbina Kurtija i specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Petera Sorensena, takav da je to "maksimum koji je srpska strana mogla da očekuje, a minimum na koji je Kosovo moralo da pristane“.

"Ipak je dogovor takav da on štiti ljudska prava pre svega, štiti postojeće stanje, što se tiče one kategorije ljudi čiji bi status bio retroaktivno nepovoljno promenjen. Znači, licima koja inače tu žive i borave, potpuno legalno, njima institucije Kosova omogućavaju da tu legalno žive i rade, i ne može se to preko noći promeniti. To je bukvalno standard, gledao sam i neke odluke Evropskog suda za ljudska prava, koji se u takvim stvarima nekada izjašnjavao i koji je ustanovio to da se mora uvažiti dugotrajna vezanost nekih lica za neku teritoriju. Zato se Evropska unija i uključila, na taj način, zato što su bili svesni da bi se time zaista kršila ljudska prava, ukoliko bi se zakon primenio na sva ta lica ne uvažavajući da oni nisu stranci u faktičkom smislu“, dodaje Gogić.

Olakšice se, kako kaže Gogić, odnose na dve kategorije Srba na Kosovu i Metohiji. Jedna su Srbi koji tamo žive, a druga su Srbi koji tamo borave u dužem ili kraćem periodu zbog posla i studija. Prvima, što su osobe ili koje su sa Kosova ili koje su na Kosovo došle zbog braka, ove olakšice će omogućiti da konačno regulišu status na Kosovu, odnosno dobiju kosovske dokumente.

Te osobe su, kako dodaje, do sada bile bez kosovskih dokumenata jer su, na primer, rođene u porodilištu u centralnoj Srbiji pa im kosovske institucije nisu davale ličnu kartu jer nisu priznavale taj dokument iz porodilišta.

"Ili imate lica iz Srbije ili Republike Srpske koja su na Kosovo došla zbog braka, njima nije bio priznat venčani list i onda nisu mogli dobiti registraciju porodice. Sad se kosovska strana obavezala da to omogući“, kaže Gogić.

U drugoj grupi su zdravstveni i prosvetni radnici iz centralne Srbije, kao i studenti iz centralne Srbije i regiona, Crne Gore, Republike Srpske, koji će da dobiju boravišne dozvole koje će se izdavati na period od 12 meseci.

"Dakle, jedna i druga grupa tih lica su zapravo na neki način izuzeta iz primene ovog zakona da bi se uvažilo faktičko stanje, a to je da oni godinama i decenijama žive i funkcionišu na Kosovu, na najnormalniji način“, rekao je Gogić.

Teško je, naravno, poverovati da će kosovske vlasti odustati od potpune primene Zakona o strancima. Sa time se slaže i Gogić, navodeći da će zakon biti primenjen, ali da je Priština pristala na neke ustupke, olakšice za određene kategorije, i to pre svega pod uticajem Evropske unije.

Ulogu u svemu tome je, verovatno imalo i očekivano ukidanje svih restriktivnih finansijskih mera prema Kosovu, koje je Evropska komisija uvela 2023. godine nakon nasilja na severu pokrajine, kada su albanski gradonačelnici opština ušli u opštinske objekte.

Potvrda o ukidanju finansijskih mera došla je tokom debate o godišnjem izveštaju za Kosovo na AFET-u. Evropski poslanici izrazili su žaljenje zbog, kako je ocenjeno, izgubljene godine za Kosovo usled političkog zastoja koji je obeležio čitavu 2025. godinu.

Debati su prisustvovali i predstavnici evropskih institucija, koji su pozdravili pristanak vlade Kosova da ponudi privremene boravišne dozvole i prizna lične karte članovima srpske zajednice koji nemaju kosovske dokumente, u skladu sa novim Zakonom o strancima i Zakonom o vozilima.

Kaznene mere odnosile su se na obustavu finansiranja, kao i na prekid svih bilateralnih susreta evropskih zvaničnika sa predstavnicima kosovske vlade.

Prema podacima Evropske komisije, oko pola milijarde evra bilo je blokirano Kosovu.

Aljbin Kurti je, takođe, kada je reč o studentima ili zdravstvenim radnicima čija će boravišna dozvola važiti 12 meseci, rekao da se ona može produžavati u zavisnosti od nastavka studija.

"Ali za njih je relevantna sudbina tih ustanova, zdravstvenih i obrazovanih. Ono od čega Priština neće odustati jeste da integriše te ustanove. Na konferenciji je rekao, povezali smo ta dva pitanja, da su za njih to ilegalne, paralelne strukture i da one moraju da budu integrisane u kosovski sistem“, kaže sagovornik "Ekspresa“.

A kad do toga dođe, to će, neminovno, da utiče i na status Srba koji rade u tim institucijama.

"Oni bi onda postali deo kosovskog sistema. Njima bi Kosovo postalo poslodavac u smislu da li bi te institucije preuzele opštine sa srpskom većinom, da budu njihovi osnivači. Ali to je samo jedno od niza pitanja koja bi se otvorila kada bi došlo do integracije. Prvo je pitanje programa po kojima ti fakulteti i škole radili. Drugo, kada je reč o sistemu zdravstvene zaštite, da li će važiti lična karta iz Srbije ili ne. To su neka od milion pitanja koja će se otvoriti ako dođe do integracije“, kaže Gogić.

Svi se, ipak, slažu, da je ovim prelaznim rešenjem izbegnut najgori scenario po kojem bi, da je realizovan, hiljade ljudi gotovo preko noći izgubilo bilo kakav status na Kosovu i morali bi da ga napuste.

Naravno, može se postaviti pitanje šta će biti sa onima koji do sada ni po koju cenu nisu želeli da uzmu "šiptarske dokumente“.

"Bilo je i toga, ali oni sada posle tri meseca više neće moći da koriste lične karte koje su izdale srpske policijske uprave koje su izmeštene sa Kosova. Ako ne budu hteli da uzmu kosovska dokumenta, neće moći da žive više na Kosovu. Sad, imaš Srbe, recimo koji žive na Kosovu, ali imaju prijavljeno boravište u Beogradu, imaju tu ličnu kartu. Oni sada postaju stranci i moći će da provedu na Kosovu 90 dana u okviru 180 dana“, zaključuje Gogić.

Izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković izjavio je za "Euronews Srbija“ da je trenutno stanje jedino moguće rešenje u datom trenutku jer da je suprotno bilo bi velikih problema. Ističe i da mu je žao što nema nekog rešenja koje se tiče vozila.

On je dodao i da ga interesuje šta će biti sa ta tri meseca apliciranja za prištinska dokumenta.

"Videćemo šta će biti dalje politički dogovori jer, da budemo iskreni, ovo je neka vrsta integracije univerziteta, odnosno škola i bolnice na određeni način. Plašim se da Priština ne bi pristala na bilo kakav kompromis. Plašim se da administracija na Kosovu pre svega u policiji nije spremna za takav vid da danas, sutra i prekosutra bukvalno dobije 5000 zahteva. A, pritom, pričamo o ljudima koji dolaze na Kosovo iz Albanije, iz Makedonije, iz Preševske doline. Tako da, kao što sam rekao, ove mere ne tiču se samo Srba na Kosovu, nego se tiču i ostalih zajednica“, rekao je Radaković.

Potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevtić izjavio je da postignuto rešenje u vezi sa primenom Zakona o strancima predstavlja prvi korak ka ostvarenju cilja koji podrazumeva opstanak i ostanak Srba na Kosovu.

"Ovim rešenjem omogućili smo da nesmetano hiljade ljudi rade, studenti uče. Ovo je prvi korak da uspemo u onome što nam je cilj, a to je opstanak i ostanak Srba na Kosovu i Metohiji“, rekao je Jevtić za RTS.

Prema njegovim rečima, prijave boravišta idu posredstvom lokalnih samouprava u skladu sa sporazumom, odnosno posredstvom srpskih gradonačelnika.

"Pratićemo kao politički predstavnici Srba čitav proces. Značajno je da je EU garant sprovođenja sporazuma. To je i njihova odgovornost. Ali ne očekujem da će sve ići idealno. Mi ćemo pratiti proces s ciljem da svaki problem ili eventualna prepreka budu uklonjeni“, poručio je Jevtić.

On je podsetio da je analizom utvrđeno da oko 7200 Srba na Kosovu nema prištinske dokumente.

"Rok od tri meseca prilika je da se taj problem reši. Pozivam sve, uključujući i raseljene, da iskoriste taj period i regulišu svoj status jer je to važno i za ostvarivanje drugih prava, poput imovinskih“, poručio je Jevtić.

Posebno je ukazao na problem primene Zakona o vozilima, pre svega zabrane upravljanja vozilima na ovlašćenje, što je česta praksa.

"Postoje određene ideje kako da se i to pitanje reši i očekujem da će uskoro biti postignut dogovor, u interesu građana“, naveo je Jevtić.