Šta je to "umiveni fašizam“ i šta ga je osnažilo

Umberto Eko, veliki italijanski pisac, svakako nimalo slučajno, pre nekoliko decenija upozorio je: "Fašizam je večan, s fašizmom moramo da se borimo svakodnevno u svim društvenim zajednicama. Fašizam je trijumf volje nad razumom!“

To su potvrdili i nemili događaji na godišnjicu osnivanja prve fašističke organizacije Benita Musolinija, koji je u Milanu 23. marta 1919. osnovao političku organizaciju "Svežanj borbe“, odnosno svoju "Fasci Italiani di combattimento“. Na stotu godišnjicu 15. marta 2019. izvesni Brenton Tarnat na Novom Zelandu iz vatrenog oružja ubio je 50 ljudi druge vere i sebe nazvao fašistom.

Grad u kojem je Musolini i dalje počasni građanin

Neverovatno

Neverovatno

Svet 21.05.2021. 19:15

Grad u kojem je Musolini i dalje počasni građanin

Alber Kami i Tomas Man su po završetku Drugog svetskog rata shvatili da je u telu masovne demokratije ostao prisutan bacil fašizma. Pre njih Niče je rekao da je opasnost nad opasnostima pojava državne politike koja gasi duhovne vrednosti, raspoznavanje dobra i zla, saosećanja i ljudskosti...

U istraživanju nedeljnika "Ekspres“, dolazimo do saznanja da fašizam kao oblik socio forme, u ogoljenom smislu danas ne postoji. Ali bez sumnje postoji "umiveni fašizam“ koji savremeni istoričari i sociolozi nazivaju "ekstremnim desničarskim organizacijama“.

Da li je "umiveni fašizam začet“, odnosno da li je izvorni fašizam doživeo rehabilitaciju kada su 1945. godine u Nemačkoj pobedničke SAD taj pojam u praksi koristile kao monetu. Amerika je tada određene društvene grupacije koje su sarađivale sa Adolfom Hitlerom i podržavale ga namestile u visoku državnu administraciju, na rukovodeće funkcije u privredi, kupujući ih da im služe u pretvaranju tadašnje Zapadne Nemačke u svoju vojnu bazu protiv Sovjeta. To blagopomazanje roditelja fašista u Nemačkoj je izazvalo revolt njihove dece u veliku pobunu. Ta revolucija završila se tragično pod logom Bader-Majnhofa.

Kako se javno "umiveni fašizam“ razvijao na širim svetskim prostorima? Admiral Elmar Šmeling, šef kontraobaveštajne službe Bundesvera 1982–1983. godine, u Beogradu je pre nekoliko godina izjavio: "Ono što je javno u politici Zapada definisano kao ’odlični odnosi’ prema zemljama bivšeg Istočnog bloka, na nivou tajnih službi i specijalnog rata, taj odnos nije se nimalo razlikovao od odnosa prema zemljama Istočnog bloka, štaviše, na Zapadu su ’gajene’ emigrantske fašističke i kvislinške grupe i organizacije iz ovih zemalja, da bi bile upotrebljene u pogodnom trenutku. Fašisti u Ukrajini, posle američke ’obojene revolucije’ 2014. pod rukom Viktorije Nuland, uvedene su u vlast. Rusija je to godinama strpljivo posmatrala, a fašisti su u Ukrajini ubili 14.000 civila.“

Denacifikacija?! Zašto da ne

Hrvatska

Hrvatska

Vesti 14.08.2022. 19:50

Denacifikacija?! Zašto da ne

Istoričar Srđan Milivojević ocenjuje da je zanimljivo da 9. maja slavimo Dan pobede nad fašizmom i godišnjicu Šumanove deklaracije koja je poslužila kao osnov za osnivanje Evropske zajednice za ugalj i čelik, a koju je francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman pročitao 9. maja 1950. godine. A to je prethodnica stvaranja EU, što je pomešalo dve nezavisne vrednosti. Pitanje je da li je vremenom Dan pobede nad fašizmom pao u drugi plan“, pita Milivojević.

Pritom, otkud u Zajednici za ugalj i čelik (koju inicijalno čini pet zemalja) i Savezna Republika Nemačka, koja u tom trenutku pod tim imenom jedva da je obeležila prvu godišnjicu?

U savremenim evropskim zbivanjima uočljiv je raskorak između ustavnih dokumenata i prećutne prakse – dozvoljenih, a često i poželjnih, kršenja ustavnih načela. U fokusu je Evropska unija, koja u svim okvirnim dokumentima ima antifašističko opredeljenje. Kako to izgleda u praksi?

Republika Hrvatska po ustavu je antifašistička zajednica. Međutim, u osnovi njenog stvaranja posle raspada SFRJ, ona je u sukobu sa sopstvenim ustavnim dokumentima. Eugen Jakovčić iz Centra za suočavanje s političkom prošlošću "Dokumenti“, kaže: "Mi u Hrvatskoj baštinimo tradiciju antifašizma po svim krovnim zakonskim dokumentima, značajno izraženije nego što to imaju razvijene evropske demokratije. Ali u praksi bitno je drugačije. Ekstremni profašistički nacionalizam je po broju pristaša marginalizovan, ali on deluje, ne samo u domaćim, nego i u međunarodnim okolnostima. Ono što je najveći problem i što je opasnije od mladića sa ustaškim znamenjem jeste što su tokom ’90-ih u javnom mnjenju dominirale najprimitivnije predrasude koje su ušle u oficijalna dokumenta, u obrazovanje i cijeli narativ. Ustaška ideologija se neretko smatrala odbrambenom strategijom hrvatstva. HDZ i Franjo Tuđman ostavili su nam u nasleđe jedan potpuno neosvešćen odnos prema fašizmu.“

Razmišljanja gospodina Jakovčića potvrđuje i nedavno istraživanje među srednjoškolcima u Varaždinu, koje pokazuje da jedna četvrtina budućih akademaca veruje da je "U“ simbol antifašizma. Sve, naravno, potiče iz škole i porodice... Neofašizam u Hrvatskoj nije sankcionisan. Naprotiv, u javnom političkom govoru i u dobrom delu medija on se hrani i podstiče.

Kratko podsećanje – pre nekoliko godina na fudbalskoj utakmici u jednom povećem italijanskog gradu navijači zagrebačkog Dinama na tribinama svojim telima su napravili "svastiku“. Na stadionima u Hrvatskoj deo ukupne koreografije je i ustaški pozdrav "Za dom spremni“... Pre nekoliko dana na fudbalskom turniru za maloletnike u Sarajevu huligani su noževima i bakljama napali roditelje dece iz Srbije, a sa tribina, deca iz Splita skandirala su "Ubij, ubij, Srbina“... Veliki uspeh fudbalske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Kataru hrvatski reprezentativci su proslavili uz Tompsona i "Za dom spremni“.

Hrvati jesu najhrabriji narod na svetu

Dečji logori u NDH

Dečji logori u NDH

Vesti 04.08.2022. 14:09

Hrvati jesu najhrabriji narod na svetu

Hrvatska je ugledna članica EU. Ali iz EU niko zvanično nije ukorio Hrvatsku za neofašizam! Što podrazumeva da Briselu to ne smeta. Ne smeta im ni moderna navika da se u jednoj pribaltičkoj zemlji, svaki čas pojavi gerijatrija u nacističkim uniformama, koji su napadali Staljingrad do 1943. Važno je da su oni protiv Rusije.

U vremenima rata u Ukrajini i velike ekonomske depresije, političko klatno Evrope radikalno se pomerilo udesno, što je osnažilo "umiveni fašizam“. Da li nas to dovodi do ispovedaonice gde se preslišavamo – da li to u svakom od nas drema mali Duče ili Hića?

Iz tih razloga nedavno je dr Aleksej Kišjuhas, profesor sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, posle opštih izbora u Italiji autorski tekst u "Danasu“ naslovio "Fašizam se vraća kući“. On podseća da su izbori održani baš na 100. godišnjicu Musolinijevog "Marša na Rim“ kad je Duče 28. oktobra 1922. uzeo vlast. "Neofašistička partija ’Braća’ na čelu sa Đorđom Meloni (sadašnja premijerka Italije) osvojila je u Italiji najviše glasova na opštim izborima. Podsetimo, 19-godišnja Meloni je 1996. predvodila grupu militantno-fašističkih studenata i pred kamerama izjavila: ’Musolini je bio dobar političar, i sve što je radio, radio je dobro za Italiju, što nije bio slučaj sa našim političarima poslednjih 50 godina...’“

Doktor Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije i viši naučni saradnik na Institutu društvenih nauka, za "Ekspres“ govori o upotrebi i zloupotrebi pojma fašizam.

"Prethodnih petnaestak godina, od kada se zahuktala galopirajuća svetska kriza u svim svojim geoekonomskim i geopolitičkim aspektima, različite strane, kako bi diskvalifikovale protivnike i kako bi sebi samima dale oreol čistote, optužuju jedna drugu za sklonost fašizmu. To potvrđuje da je duh Drugog svetskog rata pušten iz boce i da na ovaj ili onaj način prisustvujemo novom svetskom ratu, koji je, na sreću, za sada, ipak manje radikalan, od prošlog velikog svetskog sukoba sredinom 20. veka. No, bauk fašizma ponovo kruži svetom, ovaj put ne u njegovoj pravoj i čvrstoj formi, već u vidu optužbi koje razne strane upućuju jedne drugima. Za fašizam tako optužuje partija partiju, političar političara, lider lidera i konačno, država – državu.

Aktuelni rat u Ukrajini je pravi primer toga, te su za jedne ruski predsednik Putin i vlast u Rusiji oličenje novog fašizma, a za druge aktuelni režim u Ukrajini nije ništa drugo do nacistički, pa ga je iz tih razloga potrebno denacifikovati. Čak se i blaga i u oružanim sukobima u svetu ’nevina’ Evropska unija optužuje za fašizam, a o jednoj od njenih predvodnica, Nemačkoj, često se govori kao o tobožnjem Četvrtom rajhu. Ništa manje nije živo ni u unutrašnjem političkom životu raznih država gde lideri i partije često jedni druge optužuju za fašizam. Tako je u komentarima jednih bivši američki predsednik Tramp bezmalo fašista, kao i njegov ideološki sadrug ’bivši’ Brazilac Bolsonaro, a ta etiketa se lepi i gomili drugih lidera i partija širom sveta, od Orbana do Đorđe Meloni. U tome ne zaostaje ni Srbija gde se optužbe za fašizam takođe često potežu u partijskim obračunima.

No, šta je od svega toga istina i ko je zapravo fašista, a na koga se tek zalepila ta etiketa iz ovih ili onih razloga? Potpisnik ovih redova je na početku svoje naučne karijere o temi fašizma i nacizma pre bezmalo dvadesetak godina napisao par naučnih monografija tj. knjiga (Evropska desnica između mača i zakona, Epoha s one strane levice i desnica), kao i nekolicinu drugih naučnih radova, u kojima su date definicije fašizma i nacizma, pa je potrebno čuti šta o ovoj temi kažu nauka i ozbiljna istraživanja.

Nauka kaže da je potrebno razdvojiti pojam fašizma od pojma nacizma koji se često trpaju u isti koš. Nauka takođe kaže da je jedini pravi fašistički režim u istoriji bio onaj Musolinijev u Italiji, a jedini pravi nacistički režim u istoriji onaj Hitlerov u Nemačkoj (i njihovi tadašnji sateliti), pri čemu se fašizam i nacizam razlikuju jer drugi uključuje rasnu komponentu, a prvi ne. Svi drugi režimi, poput Frankovog u Španiji, Salazarovog u Portugalu ili Peronovog u Argentini se ne mogu okvalifikovati kao fašistički (i tek ne kao nacistički), već ih nauka prepoznaje ’samo’ kao autoritarne.

Pa kako bi onda Putinova ili Šolcova vlada mogla biti okarakterisana kao fašistička ili nacistička, kada njeni lideri čak ni ne nose uniforme, kao što je običavao nepatvoreni fašističko-nacistički dvojac Musolinija i Hitlera, kao i nešto ’mekši’ autoritarni lideri poput Franka ili Perona. No čak i da im se otme da ponekad obuku uniformu, poput Zelenskog, čija je zemlja ipak u ratu, i dalje te vlade (i nijedna evropska) ne mogu biti okarakterisane kao fašističke (i tek ne kao nacističke), jer po nizu parametara ne odgovaraju definiciji fašizma i nacizma, jer tamo ima ipak više ’lufta’ nego što je bilo kod Musolinija i Hitlera i ipak niko ne ’pravi sapun’ od protivnika, kao što su običavala ova dvojica, a posebno Hitler.

Stoga su optužbe za fašizam raznih strana u našim danima manje ili više uspešna propaganda koja koristi jednu tešku kolektivnu traumu čovečanstva iz prošlosti“, navodi Cvetićanin.

Naš poznati istoričar dr Mile Bjelajac u Čačku 6. oktobra 2022. govorio je o knjizi Milana Ristovića "Musolini ante portas – italijanski fašizam i jugoslovensko susedstvo (1919–1925)“.

Gospodin Bjelajac podseća da su događaji od pre 100 godina i te kako aktuelni, te da je utemeljena naučna priča u fašizmu pravo upozorenje za sutrašnja zbivanja oko nas.

"Kako se u Evropi dogodio fašizam? Da li je pored Italije njegova prva žrtva bila Kraljevina SHS? Svakako da jeste.

A i danas se, u našoj svakodnevici, bavimo pojavama ekstremnih pokreta koji vuku svoju genezu, korene još iz tog vremena. Na čemu se mobilišu pristalice i kako se grade strukture? Kako ih društva ne primete na vreme ili primete tek kada postane kasno?“

Profesor Bjelajac podseća na Ivu Andrića, koji je u vreme rađanja fašizma u Italiji bio diplomata u Rimu i Trstu, koji je tada zapisao: "Postoji danas, naročito u širokim slojevima rašireno i uprošćeno mišljenje o fašizmu, o pokretačkim njegovim snagama i ciljevima; za jedne on je ’svirepa reakcija i slepi teror plaćenih bandi u službi kapitalizma i militarizma’, dok je za druge ’veličanstveni revolt nacionalne svesti i posvećenih klasa protiv bezumnom crvenom teroru zavedenih masa i moskovskih agitatora’. Fašizam je, pomalo i jedno i drugo, uz to plod mnogih i raznorodnih uticaja koji potpuno izmiču kalupima i devizama širokih masa koje su sklone generalisanju.“

Pisac je precizno uočio posledice rata na italijansko društvo. "Nacionalizam koji je raspirivan, a potom svekolika kriza kao posledica rata, uspon, ali i tragične podele unutar socijalističke partije, sve to je stvaralo duhove koji su porodili, prvo udruženja boraca ’Fascio Italiano di combattimento’, koji već kao takvi, politički malobrojni, izlaze na izbore. No, zamah ih širi jer kriza traje. Nosioci su malograđanski sloj željan društvenog uspona, klasa brbljivaca, sumnjala, pokvarenjaka, sa podrškom srednjih društvenih slojeva činovništva, dela armijskih oficira, studenata, dela radništva, trgovaca, zanatlija, pripadnika slobodnih profesija ali i zemljoposednika i industrijalaca ujedinjenih željom koja je prevazilazila njihove (lične) mogućnosti. Žele manijački slavu, veličinu, vlast, što će 1922. godine čuvenim ’Maršom na Rim’ opredeliti sudbinu međuratne Italije. To je bila mračna, surova provincija koja je došla u Rim, željna borbe i vlasti, to je bilo naličje komunizma koji nije uspeo, fukare i skorojevića.“

O Benitu Musoliniju kaže: "U celoj pojavi bilo je nešto surovo i fratarsko. Na njihovom kongresu prvi put je promovisan u Dučea, a samo godinu dana kasnije ’izvela ga je ta mračna, zapenušana bujica i učinila gospodarom Italije i njene sudbine’. On je ’svirepi sentimentalac iz Romanje’. Teško je reći išta pozitivno o čoveku koga su veliki potresi izneli iz tame nižih slojeva, a koga već počinje da obavija legenda i dim histeričnog kulta… Krvavom i mutnom pokretu koji se zove fašizam nametnuo je svoju volju i svoje ime iako mu nije mogao dati neki širok i konkretan program...

Sa takvim liderom, nestalnim, sklonim prevrtanju, demagogu koji je bacao masama ono što su želele da čuju, u njihovoj bedi nudio im je veličinu pripadanja, pokretu, državi“, pisao je Andrić, što gospodina Bjelajca dovodi do zaključka da su mudri ljudi poput Andrića na vreme prepoznali kao veliko zlo.