Teška tema

Nekada i te teme znaju da baš udave. Sećate se onih nesretnih termina, forumi, sednice, zaključci, komisije, teme, odbori, predsedništva, komiteti... Svi ti izrazi toliko su u proteklim decenijama nataložili neprijatnih sećanja u našoj kolektivnoj memoriji, da prosto kada čujete neki od tih termina automatski imate loš osećaj i negde u dubini utrobe slutite nešto loše. Sasvim opravdano, jer ko god od nas ima bar dvodecenijsko iskustvo kada čuje gorepomenute reči, znači da će nešto loše da se desi, kosa se automatski kostreši. Ima i tome leka. Evo, pogledajte npr. kako su komšije iz Hrvatske rešile sve te probleme formiranjem novogovora koji izgleda dozlaboga nakaradno i nadasve komično, ali nema više tih teških termina koji vuku negativne reminiscencije kolektivnog patosa. Jeste da se sada kaže priopćenje umesto saopštenja, stožer umesto štab, dužnosnik umesto funkcioner, glasnogovornik umesto portparol... Tako tipično za naše komšije, sve negativno se preda zaboravu. Prošlost, termini, ljudi, jezik, sve što je bilo staro se zaboravilo, ono što nije postojalo se izmislilo od adekvatne istorije do jezičkih izraza i eto. Nema neprijatnosti.

Povezane vesti - Velika očekivanja

U najavi sastanka koji treba da se održi između predstavnika Beograda i Prišine uz posredovanje Vašingtona zasad jedino je izvesno da će biti razgovora o ekonomskim temama, iako, kako kaže predsednik Vučić, nije isključeno da se tokom razgovora pokrenu još neke teme. Predstavnici Prištine očekuju neke druge teme, tačnije samo jednu – pristanak Srbije da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama i da se postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Predsednik Srbije im je na to poručio, ako dolazite po nekakvo priznanje, nemoj džaba da trošite kerozin. Na prvi pogled vidi se, teške teme i malo šta tu sluti na dobro i lako. S jedne strane razumemo i Albance. Projekat nezavisnosti u koji je mnogo uloženo i koji jeste bio u velikoj meri indukovan spolja, već neko vreme gubi na zamahu. Bez te iste međunarodne pomoći ne bi bilo moguće ni funkcionisanje tog privida od države u Prištini. Institucije ne postoje, politička kultura je još uvek rudimentarna, parlamentarizam je višepartijski, pluralizam je još uvek teško obojen klanovsko-interesnim povezanostima. Ne postoji jasna granica između kriminala i zakona, usled specifičnosti ovog društva, te su razlike uvek bile fluidne. Sve u svemu, i na Zapadu ima sve manje razumevanja za mladu kosovsku demokratiju i mnogima se danas žuri. Žuri se političarima u Prištini da zaokruže svoju nezavisnost, a žuri se i nekima na Zapadu da skinu odgovornost sa sebe za propast “najmlađe svetske demokratije“.

Logično je onda, kada je već sve tako, čemu sastanak u Vašingtonu i zašto srpski predsednik uopšte ide? Odgovor je - bitno je da ide, ne samo zato što, kako reče, Srbija nije u poziciji da odbija sastanke, bitno je da ide jer će tamo biti reči o ekonomiji. Dakle, o suštini, o standardu i boljitku građana bili oni Albanci ili Srbi, o njihovim platama, školovanju, saobraćaju, nesmetanom protoku robe i usluga, slobodi zapošljavanja, svemu onome što može potencijalno doneti boljitak svima. Bitno je da Vučić bude tamo, zato što je Srbija ta koja poslednjih sedam godina gura ovaj koncept u jugoistočnoj Evropi. Od „malog Šengena“ do drugih ekonomskih inicijativa koje treba da služe da podignu ekonomije balkanskih zemalja i samim tim i posledično standard građana. Kada Vučić govori o stvaranju slobodnih ekonomskih zona na granici sa Republikom Srpskom i BiH, on govori o tome da od Šapca do Bajine Bašte ne živi više od 70.000 ljudi sa srpske strane i još manje sa bosanske strane Drine. U tom  regionu treba otvoriti nove fabrike i s jedne i s druge strane, dovesti strane investitore i stvoriti nova radna mesta na kojima bi radili ljudi i iz Srbije, ali i iz Bosne i Hercegovine. Na korist svima, i jednoj i drugoj državi.

O tome treba razgovarati i sa Albancima u Vašingtonu. Na te teme albanski političari obično nisu dobri sagovornici jer im se izađe iz oprobane i ustaljene matrice - Srbi su genocidni i Kosovo treba da bude nezavisno zbog toga. Slabo se snalaze. Čast izuzecima.