Traži se izlaz iz haškog lavirinta

Daleko od očiju, od prvog plana svakodnevnih nevolja, nekadašnji Tribunal u Hagu, u međuvremenu preimenovan u Mehanizam za međunarodne krivične sudove, i dalje je aktivan u predmetima u kojima su državljani Srbije važan “segment” delovanja.

Pre desetak dana Mehanizam, kako se skraćeno naziva pravni naslednik nekadašnjeg Tribunala, ponovo je uputio zahtev Srbiji da bez odlaganja uhapsi i izruči Hagu Vjericu Radetu i Petra Jojića, zvaničnike Srpske radikalne stranke. Zahtev za njihovo izručenje baziran je na optužbi za nepoštovanje suda.

“Uprkos činjenici da optuženi više nisu poslanici u Narodnoj skupštini Srbije, svedoci su ostali pri svom nedvosmislenom stavu da nisu voljni da svedoče protiv njih ukoliko bi predmet bio ustupljen Srbiji, što održavanje procesa u Srbiji čini nemogućim“, napisao je kineski sudija Liu Daćun, uz naglasak na to da informacije s kojima raspolaže “izazivaju ozbiljnu zabrinutost za mogući uticaj koji bi suđenje u Srbiji imalo na bezbednost, privatnost i dobrobit svedoka i njihovih porodica”.

Kineski sudija zatražio je da “Srbija sprovede nalog za hapšenje optuženih kako bi omogućila njihovo prebacivanje u sedište Mehanizma”, naglasivši da zvanični Beograd, po statutu Mehanizma, ima obavezu da sa tim sudom sarađuje i u predmetima protiv optuženih za nepoštovanje suda, te da ta odredba “preteže svaku domaću zakonsku prepreku”.

Uz sve uvažavanje kineskog sudije, činjenice pokazuju da nije u pravu, bar što se tiče ovlašćenja Mehanizma, odnosno delokruga rada koji mu je određen osnivačkim statutom.

Ovlašćenja kojih nema

Jojića i Radetu je Haški tribunal u oktobru 2012. optužio da su uticali na svedoke u procesu protiv njihovog partijskog predsednika Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.

Svojevremeno je odbijanje svedoka da daju iskaze u Srbiji, prema tumačenju iz Haga, bio glavni razlog zbog kojih je Mehanizam preinačio svoju prvobitnu odluku da proces Jojiću i Radeti ustupi Srbiji. Naknadno se odlučio da proces ipak bude održan u Hagu.

Tužiteljka Dajana Elis zatražila je da predsednik haškog suda ponovo Srbiju prijavi Savetu bezbednosti UN zbog odbijanja da dvoje radikala uhapsi i izruči u Hag. Predsednik suda Karmel Ađijus je u nekoliko navrata to već činio, optuživši Beograd da ne sarađuje u ovom predmetu.

Tumačenje zbog čega predstavnici Mehanizma u Hagu nisu u pravu kada od Srbije traže izručenje svojih državljana u ovom predmetu, svojim primerom ilustruje advokat Goran Petronijević, koji je kao zastupnik nekolicine optuženih u Hagu i sam u više navrata bio tužen zbog nepoštovanja suda:

“Postoji više okolnosti koje su bitne za razumevanje nadležnosti Mehanizma po pitanju tog krivičnog dela koje se zove nepoštovanje suda, ili ometanje pravde. Lično sam četiri puta u Hagu bio pod postupkom za nepoštovanje suda. Dva puta je tužilac odustao, a dva puta sam suđen i oslobođen. Znam to savršeno. Moji glavni prigovor, na koji oni nikada nisu decidirano odgovorili, bio je da taj sud nema nadležnost da vodi postupak u takvim slučajevima. Prema izvornoj nadležnosti koja im je data osnovnim statutom, oni nisu ni predviđeni za postupanje u tim vrstama postupaka. Nadležni su za teške povrede ratnog i humanitarnog prava, za ratni zločin počinjen na teritoriji bivše Jugoslavije u tačno određenom vremenskom periodu.”

Povezane vesti - Nema pravde za Srbe

Petronijević ukazuje da se problem pojavio kada je Haški tribunal sam sebi “odobrio” proširivanje nadležnosti:

“Ogroman broj pravnika koji se bave međunarodnim krivičnim pravom jeste na stanovištu da nijedan sud ne može sam sebi da propisuje nadležnost. Tačnije, da je širi van onoga što mu je dato osnivačkim statutom, u ovom slučaju odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Jednostavno, nemaju mogućnost da sude u drugim postupcima.”

Tvrdnje Mehanizma u Hagu da se Srbija Zakonom o saradnji sa Haškim tribunalom obavezala na izručenje svojih državljana, u primeru dvoje optuženih za nepoštovanje suda takođe je pod upitom. Za Petronijevića ne postoji dilema:

“Viši sud u Beogradu je doneo pravosnažnu odluku kojom je rečeno da, po zahtevu za njihovo izručenje, Mehanizam to ne može da traži pozivajući se na Zakon o saradnji s Hagom. Tim zakonom je predviđena saradnja države Srbije u davanju materijala, informacija, pružanju usluga na terenu, saslušanju svedoka i tako dalje, ako je potrebno i hapšenje osumnjičenih, ali sve to isključivo vezano za krivična dela iz osnovne nadležnosti Haškog suda, a to su krivična dela ratnih zločina. U odnosu na dvoje pomenutih, odgovor glasi – Srbija nije u obavezi da ih izruči pošto ne potpadaju pod nadležnost Zakona o saradnji s Haškim tribunalom. Na njih se, zbog toga, odnosi ustavna zabrana izručenju naših državljana bilo kome.”

Jedini komentar na ponovljeni zahtev iz Mehanizma u Hagu dala je upravo Vjerica Radeta, napisavši na svom Tviter nalogu: “Evo, opet me nasekiraše. Dobro, šalim se”. Nedugo potom je uklonila komentar, verovatno kako ne bi prizivala nevolje onima u koje Hag, i mnogi mimo njega, u Srbiji upiru prstom.

Povezane vesti - OVK terete za zločine nad Albancima

Savet bezbednosti UN je 2010. godine formirao Mehanizam za obavljanje preostalih funkcija Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Mehanizam nema mogućnosti da vodi nove istrage i pokreće nove postupke. Pred Mehanizmom u Hagu su, od preuzimanja nadležnosti tribunala, ostala četiri nezavršena procesa protiv optuženih Srba.

U prvom stepenu se sudi Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću. Bivšem šefu Službe državne bezbednosti Srbije Stanišiću i njegovom zameniku Simatoviću drugi put se sudi po optužnici za progon, ubistva, prisilno premeštanje i deportaciju Hrvata i Muslimana u Hrvatskoj i BiH od 1991. do 1995. godine. Posle prvog procesa Haški tribunal ih je oslobodio, ali je Apelaciono veće 2015. usvojilo žalbu tužilaca i naložilo novo suđenje.

Molbe bez odgovora

Kako je saopštio haški Mehanizam, predsednik tog suda Karmel Ađijus je, u izveštaju koji je upravo podneo Savetu bezbednosti UN, naznačio da će do kraja maja 2021. biti izrečena nepravosnažna presuda Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, kao i da se tokom maja iduće godine izrekne pravosnažna presudu Ratku Mladiću.

Ađijus je pred Savetom bezbednosti ponovio da, bez obzira na pravne argumente koji mu ne idu u prilog, “Srbija ne poštuje svoju obavezu” u vezi sa zvaničnicima Srpske radikalne stranke.

Bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića Haški tribunal je 2017. prvostepeno osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, progona Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanja stanovništva Sarajeva kampanjom granatiranja i snajperisanja i uzimanje vojnika Unprofora za taoce.

Foto: EPA-EFE/FEHIM DEMIR

Mladićeva odbrana je na tu presudu uložila žalbu, tražeći da on bude oslobođen, ili da mu se ponovo sudi. Tužioci su, s druge strane, u svojoj žalbi tražili da Mladić bude proglašen krivim za genocid u još pet bosanskih opština. Prvostepenom presudom Mladić je bio oslobođen tih optužbi. Četvrti optuženi u Hagu čiji se predmet nalazi u drugom stepenu je politički lider bosanskih Srba Radovan Karadžić.

Posebno poglavlje predstavlja odnos Mehanizma, odnosno predsednika tog suda Ađijusa, prema osuđenim Srbima koji su izdržali više od dve trećine izrečene zatvorske kazne i time stekli mogućnost da budu prevremeno pušteni na slobodu. Petorica Srba, međutim, i dalje čekaju odgovor na molbu, iako je u najvećem broju slučajeva ona bila prihvaćena. Među petoricom Srba je i general policije Sreten Lukić, osuđen na 20 godina zatvora po takozvanoj komandnoj odgovornosti zbog zločina nad kosovskim Albancima 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja. Lukić je praktično otet iz bolničke postelje na VMA i izručen u Hag.

Još u maju prošle godine, kada su istekle dve trećine kazne, njegovi advokati uputili su podnesak Karmelu Ađijusu za Lukićevo prevremeno oslobađanje. Branilac Dragan Ivetić je u zahtevu naveo da su vlasti Poljske, gde general Lukić izdržava kaznu, izvestile o njegovom “primerenom ponašanju i brojnim nagradama” koje je dobio od uprave zatvora. Lukić radi u zatvorskoj biblioteci, precizirala je uprava zatvora.

Delovi zahteva koji govore o Lukićevom zdravstvenom stanju, saradnji s haškim tužilaštvom i težini zločina za koje je osuđen, zatamnjeni su u objavljenoj verziji dopisa.

Povezane vesti - Optužnice u kojima se Srbi ne pominju

Kod prevremenog puštanja na slobodu prvi korak je pitanje zakonodavstva same zemlje u kojoj osuđenik izdržava kaznu, njihovo mišljenje i predlog. Ukoliko je predlog pozitivan, drugi korak je saglasnost nekadašnjeg Tribunala, sada Mehanizma, o prevremenom puštanju. O saglasnosti, bez ikakvih sastajanja sudskih veća i njihovog razmatranja zahteva, odlučuje isključivo i lično predsednik Mehanizma.

Gotovo godinu i po dana odgovora na Lukićev zahtev nema. Advokat Petronijević, koji s kolegom Piterom Robinsonom u Hagu brani Karadžića, ne skriva svoje loše mišljenje o stavovima i namerama predsednika Mehanizma. U optimističkom duhu, čekajući “da se predsednik Mehanizma promeni kako bismo mogli da zahtevamo reviziju postupka jer nam on to neće dozvoliti”, tvrdi da petorica Srba koji su stekli uslov za puštanje teško da to mogu da očekuju:

“To je još jedna vrsta pritiska... Ađijus neće dopustiti ovim ljudima koji su izdržali dve trećine kazne prevremeno puštanje na slobodu. To je ranije bilo gotovo rutina, ali on to neće dozvoliti!”

Jasna uslovljavanja

Spekulacije da se na Srbiju, kao i druge zemlje u regionu, preko haškog Mehanizma mogu očekivati novi politički pritisci, nisu bez osnova. Pravnici tvrde da se iz samih nastupa predstavnika Mehanizma tako nešto “lako čita”, jer njihovi izveštaji sadrže neuporedivo više političkih kvalifikacije nego činjenica i stručnih ocena.

U junu ove godine Serž Bramerc, glavni tužilac Međunarodnog suda u Hagu, upozorio je, pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku, da se u zemljama bivše Jugoslavije i dalje slave ratni zločinci, a negiraju zločini, često uz podršku političara.

“Negiranje zločina i slavljenje osuđenih ratnih zločinaca prožimajuće je širom bivše Jugoslavije. Nažalost, negiranje i slavljenje često pokreću ili podržavaju političari i javne ličnosti u celom regionu”, izjavio je Bramerc podnoseći redovan polugodišnji izveštaj o radu haškog tužilaštva.

Foto: EPA/ROBIN UTRECHT

On je ocenio da takva klima u bivšoj Jugoslaviji “ima uznemirujući učinak na tužioce i sudije i potkopava vladavinu prava”. Za ilustraciju “političkog mešanja u suđenja za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji” naveo je “uznemirujući primer u Bosni i Hercegovini”, nijednom rečju ne precizirajući o kojem se slučaju radi, niti navevši imena ili političke funkcije aktera tog slučaja.

Bramerc je podsetio da se ove godine navršava 25 godina od “mnogih zločina i događaja iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji, uključujući genocid u Srebrenici”, što je prilika da se, uz podsećanje na žrtve, jednoglasno osude odgovorni za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid.

Tri nedelje nakon podnošenja pomenutog izveštaja, Savet bezbednosti UN produžio je mandat Seržu Bramercu za još dve godine kao glavnom tužiocu Međunarodnog suda u Hagu.

Bramerc je tužilac od 1. marta 2016. godine, a prethodno je bio tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju od 1. januara 2008. do njegovog zatvaranja krajem 2017.

Da je teško saglasiti se sa olako izrečenim političkim kvalifikacijama, koje gotovo da poistovećuju države i pojedince koji su zločine nesumnjivo činili, još prošle godine je u svom nastupu istakla tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović. Ona je pred Savetom bezbednosti UN kritikovala stav da napredak Srbije u evrointegracijama treba da bude uslovljen saradnjom sa Mehanizmom za krivične sudove UN.

Na sednici, na kojoj je razmatran tadašnji šestomesečni izveštaj o radu Mehanizma, Kuburovićeva je rekla da takav stav glavnog tužioca Serža Bramerca vidi kao sredstvo političkog pritiska.

Napomenula je da se čini kako stav o uslovljavanju napretka ka EU saradnjom sa Mehanizmom pokazuje da “sve godine teškog rada nisu bile dovoljne”, te da Srbija ispunjava sve obaveze prema Mehanizmu kojem je omogućila pristup svoj dokumentaciji - dokazima i arhivama. Komentarišući navode iz izveštaja Tužilaštva za period od 16. novembra 2018. do 15. maja 2019. godine, o neprocesuiranju izvršilaca višeg ranga, Kuburovićeva je navela da je Srbija Haškom tribunalu isporučila svoje najviše zvaničnike i dodala da “to nije traženo ni od jedne druge zemlje”.

Uzgred se osvrnula i na činjenicu da se Bramerc detaljno bavi osobama koje su odslužile svoje zatvorske kazne, čemu ne bi trebalo da bude mesta u njegovom izveštaju. Od Saveta bezbednosti je zatražila da se srpskim državljanima omogući da služe kaznu u Srbiji, a da je Beograd za to spreman da ponudi sve potrebne garancije.