Zveckanje oružjem - "nacionalni sport" balkanskih zemalja

Zvanični Beograd izrazio je svoje negodovanje ovim povodom. Pomenuta je čak i "trka u naoružanju“, iako ona realno na neki način traje već desetak godina. I to naročito na relaciji Beograd – Zagreb.

Nezvanično pak protura se priča o stvaranju "kontrasaveza“ koji bi činili Srbija i Mađarska. Oni koji u svemu vole da preteruju, kao pokazatelj činjenice da se nešto "preko Panonske nizije valja“, vide i to što je Mađarska nedavno predala Srbiji jedan (brojem i slovima) lovac MiG-29 ruske proizvodnje, koji pritom nije u letnom stanju i koji će uglavnom biti korišćen kao "rezervoar“ za rezervne delove.

Nije tajna da već godinama unazad Beograd i Budimpešta imaju vrlo dobre odnose, koji se protežu i na nivo odbrane i bezbednosti. Ruku na srce, ugovori i sporazumi iz ovih oblasti potpisivani su i mnogo ranije. No, da li je to sve dovoljno da govorimo o stvaranju nekakvog vojnog saveza i da li je uopšte trojni sporazum Zagreba, Tirane i Prištine začetak nekakvog vojnog saveza usmerenog protiv Srbije?

Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam podseća da Vojska Srbije i oružane snage Mađarske već dugo godina realizuju dve vojne vežbe. Jedna se zove Neighbours (Susedi), a druga Iron Cat (Gvozdena mačka). U njima, takođe, učestvuju i pripadnici američkih oružanih snaga.

"Jednu vežbu provode rečne flotile, a drugu pešadijske jedinice. Dakle, ta saradnja postoji prilično dugo. U poslednje vreme intenzivirane su posete na najvišem nivou, mislim pre svega na načelnike generalštabova, pa smo na taj način dodatno podigli saradnju. I treća stavka je nivo konkretne vojnotehničke saradnje, ali u jednom specifičnom obliku. Dakle, nismo mi kupovali nikakva nova sredstva iz Mađarske ali, recimo, nabavljeni su BTR-ovi, a sa druge strane je zvanično potvrđen i najmanje jedan mađarski MiG 29, koji ćemo mi koristiti u procesu kanibalizacije, odnosno za skidanje rezervnih delova za naše ’dvadesetdevetke’, budući da je zbog specifične situacije sa Rusijom veliki izazov nabavka rezervnih delova“, kaže Radulović za "Ekspres“.

Sve je to, naravno, "začinjeno“ direktnim dobrim odnosima Viktora Orbana i Aleksandra Vučića.

No, da li se mogu povlačiti paralele sa ovim svojevrsnim ili uslovno rečeno trilateralnim sporazumom Zagreba, Prištine i Tirane?

Možda tu ima, prema Radulovićevoj oceni, diplomatskog nadigravanja, možda ima i neke, "ne mogu da kažem, propagande“.

"Iako mi nismo ništa formalnopravno potpisivali, ali trenutak u kome je počela da se pojavljuje ta priča nekako se poklapa čak i sa onim navodima i neopravdanim strepnjama pojedinih krugova u Hrvatskoj, koji u poslednje vreme sve češće upozoravaju na potrebu jačanja hrvatskih oružanih snaga kako bi se adekvatno suprotstavile, kako oni u Zagrebu kažu, planovima Mađarske i Srbije da podele Slavoniju, Baranju itd.“, dodaje Radulović.

Vučić i Orban razgovarali o unapređenju odnosa u vojno-odbrambenoj sferi

Srbija i Mađarska na vezi

Srbija i Mađarska na vezi

Vesti 27.03.2025. 08:09

Vučić i Orban razgovarali o unapređenju odnosa u vojno-odbrambenoj sferi

"Hrvatska, Albanija i Kosovo otvorili trku u naoružanju u regionu"

Vučić o vojnom sporazumu

Vučić o vojnom sporazumu

Vesti 19.03.2025. 22:53

"Hrvatska, Albanija i Kosovo otvorili trku u naoružanju u regionu"

On ističe i da ne vidi ništa čudno i iznenađujuće u potpisivanju ovog trojnog sporazuma, već na to gleda samo kao na "još jednu kariku u lancu njihove saradnje“.

"Posmatrano još od ’90-ih godina, Albanci su učestvovali u progonu Srba iz Hrvatske. Brojni su primeri za to, između ostalog kosovskih Albanaca koji su na strani Hrvatske vojske učestvovali u progonu Srba. Sa druge strane, regularne oružane snage Albanije pomagale su u artiljeriji i u logistici tzv. OVK tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, naročito 1999. godine. Iz te perspektive, ti temelji i te kako postoje. U proteklim godinama ta saradnja se iz godine u godinu sve više intenzivirala. A kada govorimo o Tirani, odnosno Albaniji, u proteklih nekoliko godina oni su preuzeli na sebe pitanje obuke Kosovskih bezbednosnih snaga, odnosno pomoći i podrške u procesu transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova. Oni tokom godine provode nekoliko različitih aktivnosti, između ostalih i klasične vojne obuke za pripadnike KBS-a. Sa druge strane, preuzeli su na sebe nešto što bismo u slobodnom prevodu mogli da nazovemo osvežavanjem znanja, a to je da pripadnici vazduhoplovno-tehničke službe, pre svega za održavanje helikoptera, i piloti helikoptera koji savladaju pilotsku akademiju sa Kosova povremeno dolaze upravo u Albaniju da opslužuju i da lete na njihovim platformama, kako ne bi ispali iz kondicije, sve do onog trenutka dok Kosovske bezbednosne snage, odnosno ono čemu Priština teži, a to je vojska Kosova, ne nabave određene helikoptere“, objašnjava Radulović.

Uzgred, spekuliše se da bi prvi "kosovski helikopteri“ mogli da budu upravo polovni albanski.

Kada je reč o saradnji Prištine sa Zagrebom, činjenica je da je Hrvatska pružila značajnu pomoć u pogledu nabavke, recimo, jurišnih pušaka za Kosovske bezbednosne snage. Zvanični Zagreb, navodi Radulović, dosledno stoji iza toga da će na svaki mogući način pomagati i da u apsolutnoj meri podržava proces, to su i izjave hrvatskih ministara odbrane i predsednika u različitim periodima, transformacije KBS-a u vojsku Kosova, kao i integraciju u evroatlantske institucije, što pre svega treba čitati kao članstvo u NATO-u.

"Pored toga, određeni programi i obuke se provode i u Hrvatskoj za KBS, a mislim da najbolje odslikava sve ovo o čemu pričam, kada su u pitanju odnosi Zagreba i Prištine, izjava Kolinde Grabar Kitarović, iz čini mi se 2018. godine, da su Albanci i Hrvati braća po oružju. Mislim da je iz svega toga prosto jasno da ovo što je potpisano zapravo predstavlja ne samo formalizaciju stvari, već i proširivanje određenog polja saradnje u formalnom smislu. Mislim da na ovaj način i Hrvatska pokušava da pronađe potencijalne dodatne kupce za svoje naoružanje, pre svega u segmentu municije, jurišnih pušaka, pištolja, zaštitne opreme koju Hrvatska proizvodi u KBS-u, budući da one povećavaju broj i da će svakako biti potrebna dodatna oprema i dodatno naoružanje“, ocenjuje sagovornik "Ekspresa“.

A kada govorimo o spekulacijama o saradnji Srbije i Mađarske, postavlja se pitanje da li je preterano govoriti o "formiranju vojnog saveza“.

Radulović ističe da ne bi taj termin koristio ni u slučaju Tirane, Zagreba i Prištine, ni u slučaju Beograda i Budimpešte, "iako to možda nije daleko od istine“.

"Ne postoje prosto nikakvi sukobi da bismo mogli određene stvari da konkretizujemo. Da li postoje elementi na osnovu kojih bi se mogao povući znak jednakosti? Pa, recimo ukoliko bismo analizirali detaljno tzv. trilateralni sporazum i ukoliko se vidi da se članice obavezuju da vojno štite jedni druge, onda iz te perspektive možemo reći – da, reč je o klasičnom vojnom svezu. Jer pored saradnje na polju vojnog obrazovanja, obuke, treninga, vojnotehničke saradnje, vojnoekonomske i vojnomedicinske saradnje, ako je u jednoj od stavki naznačena nedvosmisleno pomoć i zaštita jedne od članica, ako bude ugrožena, onda se to tako može reći. U slučaju Srbije i Mađarske nemamo takav dokument i ne postoji, bar meni nije poznato, dokument u kome je decidno i nedvosmisleno navedeno da će oružane snage Mađarske stati u odbranu Srbije ili da će oružane snage Srbije u slučaju ugrožavanja Mađarske stati u odbranu Mađarske. Da li je neko nešto na marginama određenih skupova i susreta dogovarao, to je pitanje za sebe. Mi o tome ne možemo spekulisati. Čini mi se da je ono što je dogovoreno na relaciji Zagreb – Tirana – Priština mnogo bliže nečemu što bismo možda mogli da nazovemo i svojevrsnim vojnim savezom, ali i to bi opet bila specifična vrsta vojnog saveza“, kaže Radulović.

Postavlja se takođe i pitanje proklamovane vojne neutralnosti Srbije, odnosno da li bi ulazak u neki vojni savez to poništio. Prema mišljenju sagovornika "Ekspresa“, ne bi jer na bilateralnom nivou Srbija može da ostvaruje saradnju s kim god smatra da je potrebno i da našim oružanim snagama i našoj državi doprinosi.

"Mi nismo vojno neutralna zemlja. Mi samo provodimo politiku vojne neutralnosti. Naša politika vojne neutralnosti koncipirana je na tome da ostajemo neutralni u odnosu na postojeće vojne saveze. Iz te perspektive posmatrano, misli se na postojeće vojne saveze poput NATO-a, ODKB-a. Bilateralni nivo, bilateralna saradnja je nešto drugo. Kada bi, recimo hipotetički, Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska napravile vojni savez i kao takvim se nazvao, a da onda Republika Srbija pristupi njemu, e onda bi to direktno uticalo na našu politiku vojne neutralnosti. Onda znači mi nismo neutralni, svrstali smo se uz neki vojni savez. Međutim, bilateralni nivo je samo bilateralni nivo između dve države. Da li on godinama kasnije može da uključi još neke zemlje pa preraste u vojni savez ‒ može, ali kada dođe i ako dođe do toga, onda ćemo pričati. Za sada nema tih opasnosti“, zaključuje Radulović.