Vuk Velebit: "Srpsku poziciju u SAD nisu kreirali Srbi"

Imati njih za partnere neuporedivo je bolje nego naći im se na putu, mada to ne mora da bude vidljivo “na prvu loptu“.

Uostalom, Srbija je to utvrdila na teži način i zadatak svake vlasti bio bi da ne ponavlja greške iz prošlosti, što opet ne znači ni da treba biti potpuno servilan prema Vašingtonu.

To je, reklo bi se, i jedna od ideja zbog kojih je “Pupin inicijativa“, nevladina organizacija koja postoji godinu dana, nedavno predstavila svoj Predlog o strateškom dijalogu Srbije i SAD.

Osnivača te inicijative Vuka Velebita zato pitamo šta je suština tog predloga i koliko je uopšte moguće napraviti strateški dijalog između dve zemlje koje su po svemu različite, od veličine, ekonomske snage, političkog uticaja...

“Srbija i SAD jesu po mnogo čemu različite, ali na osnovu čestih odlazaka u Ameriku mogu da vam kažem da po mom utisku Srbi i Amerikanci imaju mnogo više toga zajedničkog nego Srbi i mnogi evropski narodi ‒ od ljubavi prema sportu, do hrane, ugostiteljstva, gastronomije itd. Dakle, običan srpski i američki građanin imaju mnogo toga zajedničkog. Kada govorimo o razlikama, one su više na nivou administracije i geografije. Mislim da je odnos Srbije i SAD sličan kao odnos bilo koje druge države i velike svetske sile. Dakle, on je pun uspona i padova. Takva je i naša istorija odnosa. Strateški dijalog koji mi zagovaramo da se uspostavi između Srbije i SAD treba upravo da podigne saradnju na viši nivo, da ta saradnja ima neke okvire, od toga da se predstavnici srpske i američke vlade sastaju na godišnjem nivou, do toga da povećamo ekonomsku razmenu, investicije. Ima mnogo reči i o akademskoj razmeni, o međuljudskim vezama. Uspostavljanje strateškog dijaloga bila bi simbolična poruka SAD prema Srbiji i prema ovom regionu da SAD prepoznaju Srbiju kao svog najvažnijeg partnera u regionu Zapadnog Balkana, uprkos tome što imamo neke stvari oko kojih se ne slažemo. Ali danas, 30 godina posle svega onoga što se desilo ’90-ih godina, postoji mogućnost da se kreira pozitivniji pristup i srpsko-američkim odnosima, ali ono što je još važnije ‒ pristup prema Srbiji u Vašingtonu. To je ono što ’Pupin inicijativa’ pokušava da uradi. Dakle, da sve te zaostale, intelektualno lenje poglede iz prošlosti, gde se na Srbiju gleda kao na deo problema, a ne kao na deo rešenja, promenimo i da pokažemo zašto je Srbija najvažnija zemlja u ovom regionu. A ako uzmete geografski, teritorijalno, ekonomski, ljudski, Srbija danas jeste i biće najvažnija zemlja. Dakle, ako je SAD u interesu da ima mir, stabilnost i prosperitet ovog regiona, to je jedino moguće u saradnji sa Srbijom i imajući Srbiju kao saveznika. Sa druge strane, Srbija ako želi da nastavi ekonomski da se razvija i da razvija svoje tehnologije i inovacije, mora da radi sa najnaprednijom zemljom u tom segmentu. I druga stvar, Srbija kroz saradnju sa SAD može da ojača međunarodnu poziciju. Dakle, ono što ’Pupin inicijativa’ radi jeste jačanje srpsko-američkih odnosa, ali sa pozicije srpskih interesa. To je veoma bitno, zato što kako su stvari rađene tokom 30 godina ovde, jeste da ste imali mnogo novca koji je uložen u razne neke organizacije, a malo rezultata“, kaže Vuk Velebit u razgovoru za “Ekspres“.

Govorite o lobi organizacijama?

“Govorim o različitim organizacijama civilnog društva koje su imale različite ciljeve. Ali za nas je veoma bitno da, ako hoćemo da budemo taj srpski glas u Vašingtonu ili ako hoćemo da se bavimo ovim odnosima sa pozicije srpskih interesa, mi ne možemo da uzimamo novac od američke države ili od nekih američkih fondacija. ’Pupin inicijativa’ je prva takva organizacija koju finansiraju isključivo naši članovi, donatori, koji su srpski građani u Americi ili Srbi odavde koji žele da vide bolju poziciju Srbije u svetu.“

Ko su ti ljudi?

“To su vlasnici kompanija, to su direktori nekih američkih kompanija u Srbiji, imamo i neke Amerikance koji žele iz svojih interesa da vide bolje odnose Srbije i SAD, ali su i predstavnici naše dijaspore iz SAD koji žele da u Vašingtonu vide bolju sliku Srbije među donosiocima odluka. Zato je za nas bilo veoma bitno da izaberemo taj način finansiranja, a ne da apliciramo za neke grantove i da se bavimo projektima koji nemaju mnogo veze ni sa Srbijom ni sa srpsko-američkim odnosima, što je, nažalost, često bio slučaj u prošlosti. I mi smo mislili da je bitno da, ukoliko zaista hoćemo da napravimo neki iskorak i neku promenu u odnosima, moramo da se bavimo tim odnosima sa pozicije srpskih interesa. Mi nemamo problem da se neko drugi bavi razvijanjem odnosa sa Kinom, Rusijom ili nekom petom silom, ali mi radimo ovo sa SAD zato što mislimo da tu možemo da damo doprinos. I zato što verujemo da Srbija u saradnji sa SAD može da ojača svoju poziciju.“

A ne plašite se da kroz vašu inicijativu neko od finansijera gura neki svoj interes mimo interesa poboljšanja odnosa Srbije i SAD?

“To nije moguće zato što ne postoji nijedna osoba koja ima većinski uticaj. Svi naši donatori su negde na sličnom nivou donacija, i to je naša interna politika. Čak i kada bi neko došao i dao nam milion dolara, mi ne bismo mogli da uzmemo taj milion zato što bi to značilo da će ta osoba imati veliki uticaj na rad organizacije. Dakle, trudimo se da i u tom finansijskom modelu naši donatori budu uravnoteženi i da niko ne odskače. Naravno, imamo neke ljude koji su dali više, neke koji su dali manje.“

Možete li da imenujete nekog.

“Mogu da imenujem, na primer, Nebojša Subotić, jedan naš veoma uspešan biznismen iz SAD, vlasnik jedne od najvećih kompanija koja se bavi wealth management-om. Zatim Dragan Tomić, čovek koji je doveo Microsoft u Srbiju koji je sada doveo drugu veliku američku kompaniju. Advokat Rastko Petaković... Imamo više od 70 pojedinaca i nekoliko kompanija koji su članovi ’Pupin inicijative’, odnosno naši donatori. Koristim svaku priliku da pozovem i srpske privrednike da se priključe ovoj ideji, zato što ovo što mi radimo mislimo da jeste patriotizam i da je jedini način da ojačamo svoju međunarodnu poziciju da imamo pristup mestima gde se donose odluke i gde se kreiraju politike. Veoma je bitno da nadomestimo taj vakuum koji je postojao tokom poslednjih 30 godina u odnosima Srbije i SAD, ali pre svega u prisustvu Srbije u Vašingtonu.“

Da li vi nastupate kao lobi organizacija ili...

“Mi ne nastupamo kao lobi organizacija. Mi jesmo registrovani u SAD kao neprofitna organizacija, ali ne smemo da se bavimo lobiranjem. Mi se bavimo razvijanjem odnosa sa svim donosiocima odluka kako u administraciji tako i u Kongresu. Ali ne smemo da se bavimo lobiranjem. Ono što mi možemo jeste da dođemo i da kažemo mi mislimo da je ovo veoma dobra stvar za odnose Srbije i Amerike, izvolite pogledajte. I to je ono što smo mi uradili u Vašingtonu u razgovoru sa novim zamenikom pomoćnika državnog sekretara, koji je bio prošle nedelje u poseti Beogradu, gospodinom Kasanofom, kojem smo predstavili predlog za strateški dijalog.“

Kakav je bio odgovor.

“Odgovor je bio pozitivan i mi smo rekli da bismo mi kao Srbi voleli da vidimo uspostavljanje ovog strateškog dijaloga. Naravno, i Amerika ima svoje interese zašto bi ovo bilo dobro za Ameriku. Ali ukoliko pogledate četiri stuba spoljne politike Srbije koja su i dalje proklamovana spoljna politika ‒ to su razvijanje odnosa sa Kinom, Rusijom, EU i SAD, jedino sa SAD nemamo nešto što se zove strateški dijalog, odnosno strateško partnerstvo koje imamo sa Kinom, Rusijom i EU.“

Možda tom jednom stubu smetaju “stubovi“ u Moskvi i Pekingu?

“Mislim da ono što smo videli u narativu, makar američkog ambasadora u Srbiji, jeste da SAD neće izigravati policajca niti govoriti Srbiji sa kime može ili ne može da razvija odnose. Mislim da to i jeste suverena odluka Srbije. I to jeste promena koja postoji u pogledu SAD prema Srbiji. Dakle, SAD žele da razviju bliske odnose sa Srbijom, ali isto tako Srbija ima punu slobodu da razvija odnose sa drugim velikim svetskim silama.“

Spomenuli ste američkog ambasadora. On je upravo osoba koju napadaju i sa jedne i sa druge strane, i iz opozicije i od nekih predstavnika vlasti...

“Moj utisak na osnovu razgovora sa gospodinom Hilom jeste da je on, uprkos svojoj karijeri koja je svima poznata, ovde došao sa svežim pogledom na Srbiju i na srpsko-američke odnose. Mislim da je on svojim pristupom ovde uspeo da napravi neke pomake kada je reč o tome kako građani Srbije gledaju na SAD. Ako pogledate istraživanja javnog mnjenja, videćete da postoji pozitivan trend, i drugo, mislim da je on upravo uneo taj pristup gde SAD nisu te koje će da kažu Srbiji šta treba da radi, već je na našim građanima da odluče kakvu ćemo politiku voditi. Kada ste američki ambasador bilo gde, verovatno izazivate dosta pažnje, pa tako i ovde, pogotovo što u ovom trenutku imamo nekoliko senzitivnih političkih pitanja koja određuju gde Srbija ide. Tokom poslednjih nekoliko meseci nema ko nije bio u Beogradu od državnih zvaničnika velikih sila, kako iz Evrope tako i sveta. I to je pokazatelj da se u Srbiji nešto dešava. Sa druge strane, Srbija je nekim odlukama, mislim strateškim, poslala poruku gde vidi sebe, a to je u Evropi. I rekao bih da se Srbija danas nepovratno integriše na zapadni kolosek. To kažem gledajući činjenice. To je ono što mi i u Vašingtonu govorimo. Dakle, o tome kako se Srbija odredila prema ratu u Ukrajini gde jasno od početka stoji na strani teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine...“

Osnovana Pupin inicijativa

Neprofitna organizacija

Neprofitna organizacija

Biznis 09.10.2023. 23:04

Osnovana Pupin inicijativa

I neuvođenja sankcija Rusiji.

“I neuvođenja sankcija Rusiji... Sa druge strane, 90 odsto humanitarne pomoći sa Zapadnog Balkana ka Ukrajini ide iz Srbije. Kada je reč o energetici, Srbija dosta radi na svojoj energetskoj diverzifikaciji. Ne treba da zavisimo ni od koga sto odsto ‒ ni od Rusije, ni od SAD, ni od Kine. I Srbija je uspela i sa evropskim partnerima da smanji zavisnost od Rusije. To jeste pametna politika. Kupovina francuskih ’rafala’ je poruka da vi vaš odbrambeni sistem vezujete za zapadni kolosek. I na kraju krajeva, kada je reč i o korišćenju novih izvora energije, Srbija tu dosta radi sa SAD, zato što su američke kompanije vodeće u tom segmentu. Najvažnije je da je naša ekonomija 80 odsto vezana za EU i za Zapad, i Srbija tu može da profitira, i to smo videli u odnosu sa SAD. Srbija ima ogroman suficit u razmeni IT usluga sa SAD i to jeste velika prilika za dalji razvoj naših kompanija, a da znanje i kapital ostaju u Srbiji.“

Pomenuli ste i zajedničke interese Srbije i SAD. Koliko su ti interesi zaista zajednički, ako uzmemo samo pitanje Kosova? Kako te stvari prevazići?

“Takve stvari se prevazilaze tako što kažemo da postoje određene stvari oko kojih se ne slažemo i postoji veliki broj krupnih stvari oko kojih se slažemo. Tako izgledaju i naši razgovori u Vašingtonu. Iskreno, bilo bi suludo očekivati da će SAD promeniti totalno pristup prema regionu. Ono što mi možemo da vidimo jeste kako da srpski narod koji živi na prostoru Kosova i Metohije ima maksimalnu zaštitu ljudskih i religijskih prava, kako da živi u normalnim uslovima i kako da SAD sankcionišu ekstremističku politiku Aljbina Kurtija.“

To rade samo verbalno i to ne baš često i ne baš oštro.

“To jeste frustrirajuće za nas koji se bavimo razvijanjem odnosa sa SAD. Međutim, to je ono što i mi u svakodnevnim razgovorima govorimo i objašnjavamo i srpsku poziciju i predstavljamo kakav je položaj srpske zajednice na prostoru Kosova i Metohije. Mi smo pre dva meseca bili u misiji za utvrđivanje činjenica, tako smo je nazvali, gde sam ja sa nekoliko američkih državljana srpskog porekla bio u poseti i Visokim Dečanima, u Prištini kod američkog ambasadora, razgovarali smo i sa predstavnicima Srpske liste i sa drugim političkim predstavnicima Srba i sa predstavnicima naše zajednice. I mi smo zapravo taj izveštaj napravili kako bismo ga predstavili kongresmenima i administraciji, da pomognemo da se glas naših ljudi sa Kosova i Metohije sutra čuje u Vašingtonu. Ono što mi od SAD tražimo jeste da budu nepristrasniji posrednik u regionu, kako bi oni rekli honest broker. Dakle, da SAD upravo prepoznajući važnost i poziciju Srbije posle svih ovih godina gde su se igrali, možda gde su se kladili na neke druge, da shvate da je jedini način da imamo dugoročni mir i razvoj regiona da imamo dobre odnose Srbije i SAD. I vi ćete videti da u regionu mnogi nisu srećni zato što SAD i Srbija danas bliže sarađuju. Zato što oni misle da će svoje pozicije izgubiti ukoliko Srbija i SAD budu bliži partneri. I mogu vam reći, otkad smo i mi počeli aktivno da se bavimo ovim i da budemo sve prisutniji u Vašingtonu, da se javljaju različiti ljudi iz regiona kojima se to ne sviđa.“

Na primer.

“Kosovski Albanci, Bošnjaci, Hrvati itd. Oni su bili ti koji su kreirali srpsku poziciju u Vašingtonu u tom vakuumu koji je postojao tokom poslednjih 30 godina. Te stvari su počele da se menjaju mnogo aktivnijim delovanjem srpske ambasade tokom poslednjih nekoliko godina otkad je Marko Đurić postao bio ambasador. E tu su napravljeni određeni iskoraci, službenici ambasade prisutni su na mnogim događajima, prisutni su u Kongresu, bave se razvijanjem odnosa na terenu. Ali mi mislimo da to nije dovoljno. Jedno je zvanična državna politika i diplomatija, drugo je ovo što mi pokušavamo da radimo, a to jeste da budemo diplomatija iz senke, da otvaramo vrata koja možda država ne može. Naravno, mi smo nezavisni u svom delovanju i od srpske i od američke države, ali nama su srpski interesi na prvom mestu. Mi moramo da razumemo američke interese u regionu, ali isto tako moramo da razumemo srpske interese u Vašingtonu kako bismo bili posrednik u odnosima, ali i kako bismo mogli da budemo autentičan glas Srbije u Vašingtonu.“

Koliko Vašington razume interese Srbije u regionu?

“Rekao bih od prošlog oktobra do danas, makar kada je reč o ’Pupinovoj inicijativi’ i našem delovanju tamo, da danas postoji mnogo veći broj ljudi u Vašingtonu koji zna šta se dešava u regionu. Mi svake nedelje imamo brifinge koje šaljemo u Vašington i u ovom trenutku oko hiljadu ljudi u američkom Kongresu i administraciji čita brifinge gde objašnjavamo poziciju Srbije, gde objašnjavamo zašto su srpsko-američki odnosi važni za ceo region. U svakom nedeljnom brifingu govorimo o položaju srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, govorimo o svim onim pozitivnim stvarima koje Srbija radi ‒ od ekonomije do energetike i drugih stvari. Te analize su dosta čitane. Druga stvar su naši fizički odlasci u Vašington. Ne postoji osoba koja se bavi Balkanom s kojom nismo razgovarali, kojoj nismo predstavili sve ono što Srbija radi i sve ovo o čemu mi danas ovde pričamo. Posle prvih sastanaka pre godinu dana reakcija Amerikanaca i u administraciji i u Kongresu bila je – pa gde ste vi ljudi bili do sada. Ovo nije postojalo poslednjih decenija. Ušli smo u ovo sa idejom da krećemo od pozicije nula. Brzo smo shvatili da krećemo od neke pozicije minus 10 ili minus 20. I ono što su nam Amerikanci rekli jeste da se u Vašingtonu neko drugi bavio srpskim pitanjima, a to nisu bili Srbi.“

U SAD je dosta jak bio, a verujem da je i sada, albanski lobi. Kako odgovoriti na njihove akcije? Njih će sigurno biti. Na kraju krajeva, uvek mogu da izvuku neke stvari iz prošlosti poput slučaja braće Bitići, Banjske...

“Čak i ti slučajevi koje ste pomenuli nemaju toliku težinu u gledanju SAD prema Srbiji i u našim odnosima danas. To je makar moj utisak na osnovu razgovora koje sam imao. Banjska se više ne pominje u Vašingtonu. I mislim da je Srbija strateškim pozicioniranjem u različitim oblastima o kojima smo govorili ‒ od energetike do odbrane ‒ uspela da se predstavi kao važan partner u regionu. Ali veoma bitan element u odnosima sa SAD jeste i delovanje srpske zajednice u SAD. Nije dovoljno ni samo ovo što mi radimo, mnogo je važno, naravno, kako su Srbi u SAD organizovani kada je reč o glasanju, kakav je njihov uticaj na predstavnike u Kongresu. To je ono gde su Albanci bili mnogo uspešniji tokom poslednjih nekoliko decenija i gde su uspeli ne samo svojim glasovima, već i novčanim dotacijama predstavnicima Kongresa i Senata da grade svoju poziciju.“

Da li su američki Srbi zapravo bili nezainteresovani za taj deo?

“Imao sam nekoliko stotina razgovora u ovih godinu dana sa predstavnicima naše zajednice u SAD i utisak mi je da se stvari menjaju nabolje, da su Srbi danas vidljiviji, aktivniji u tom političkom smislu i to je u američkoj politici veoma bitna stvar. Ono što svakog američkog političara najviše zanima jesu glasovi i novac. I ukoliko možete da pomognete i sa jednim i sa drugim, vaša pozicija biće bolja. I mislim da mi tu možemo da se ugledamo na Jevreje, kako su oni izgradili svoju poziciju. Nisam siguran da možemo da dođemo dotle, ali ne moramo da idemo daleko od našeg regiona, možemo da uzmemo i to kako su Grci radili, pa na kraju i Albanci, pošto su oni bili uspešniji u tome poslednjih decenija. Dakle, potrebno je veće delovanje naše zajednice u SAD, ali mislim da stvari idu u dobrom smeru u tom segmentu.“

Da li vam se nekad čini da se borite sa vetrenjačama kada je u pitanju poboljšanje odnosa Srbije i SAD?

“Hvala vam na tom pitanju. Kada smo pokrenuli organizaciju pre godinu dana, na Pupinov rođendan, imali smo osećaj kao da započinjemo nemoguću misiju. To je sa jedne strane izazovno, ali i uzbudljivo zato što sve što uradite imate osećaj da je neki pomak, i to jeste ono što nas drži na ovom putu. Drugo, nema vrata na koja smo pokucali, a da se ta vrata nisu otvorila i u Beogradu i u Vašingtonu. I da smo imali veliko razumevanje i srpske i američke administracije, i mislimo da ovo na čemu danas radimo jeste dobra ideja u dobrom trenutku. Jedno je imati dobru ideju, a da trenutak nije dobar. Danas, zbog bolje pozicije Srbije i zbog bolje pozicije naših građana koji mogu da podrže ovako nešto i finansijski, kako u SAD tako i u Srbiji, mi možemo da radimo na ovome, i danas u svetu koji se totalno menja jeste prilika da se neki odnosi i neka partnerstva redefinišu. Istorija srpsko-američkih odnosa je duga gotovo koliko i naša državnost i bila bi velika šteta kada se ne bismo bavili tim odnosima. Mnogo dugo smo zanemarivali postojanje SAD i to je bilo na našu štetu, mnogo više nego na štetu SAD. I zato jeste danas važno da, kada govorimo o ovim odnosima, govorimo zašto je ovo važno za Srbiju pre svega, i zašto Srbija može da ojača svoju poziciju u saradnji sa SAD. Jeste teško, ali vidimo pomake i mislim da je to nešto što nam daje snagu da idemo dalje.“

"Srbija je sve više zainteresovana za saradnju sa EU, ali i SAD"

Kristofer Hil

Kristofer Hil

Vesti 02.02.2023. 09:25

"Srbija je sve više zainteresovana za saradnju sa EU, ali i SAD"