Zastave

U celoj priči možda i nije najbitnije da li je Miroslava Lajčaka Aljbin Kurti u utorak u Prištini dočekao u prostoriji sa albanskom zastavom, ali bez zastave Kosova. Ako to nije uradio sada, u nekom trenutku sigurno jeste. Fotografija koja to dokumentuje postoji, a na društvenim mrežama podelio ju je pre tri dana nekadašnji savetnik bivšeg kosovskog predsednika Hašima Tačija Adil Behramaj.

Da nije reč o fotografiji sa poslednjeg sastanka verovatno budućeg kosovskog premijera i evropskog posrednika za dijalog Beograda i Prištine tvrde i u kancelariji Evropske unije u Prištini i u Kurtijevom Samoopredeljenju. A kao dokaz su priložili i fotografiju Lajčaka i Kurtija u prostoriji bez ikakvih, bilo kosovskih, bilo albanskih, bilo evropskih obeležja. Krajnje neutralno, reklo bi se.

Za drugu fotografiju na kojoj se u ćošku iza leđa Lajčaka i jednog od njegovih saradnika vidi crvena zastava sa crnim dvoglavim orlom Republike Albanije još niko ne kaže kada je nastala, ako nije nastala 2. marta 2021. godine.

I kao što smo rekli, nije najvažnije pitanje kada je nastala, već zbog čega tom prilikom niko nije reagovao i makar ocenio kao neprimereno to da evropski zvaničnik i političar koji dolazi iz jedne države sede pod zastavom druge države, sa kojom ni jedan ni drugi nemaju veze. Lajčak radi za Brisel, a Kurti je kosovski političar.

Nije ni tajna niti je sporno da Kurti naginje ujedinjenju Kosova sa Albanijom, pa s te strane i ne čudi da u stranačkim prostorijama drži i albansku zastavu.

Problem je, međutim, u tome što je jedan evropski zvaničnik, reklo bi se, ipak morao da povede računa o tome. Pa čak i ako je reč o sastanku u stranačkim, a ne u prostorijama neke od zvaničnih institucija, taj je gest pomalo diplomatski nekorektan ili makar nesmotren.

Da banalizujemo stvar do kraja, to bi bilo kao da Lajčaka u Beogradu neko primi ispred, recimo, zastave Ruske Federacije.

Povezane vesti - KURTI: Ustav nam ne dozvoljava ujedinjenje sa Albanijom

Ono što možda još mnogo više zabrinjava jeste ono što su neki drugi pojedinci u Prištini držali u prostorijama tokom sastanka sa Lajčakom. Tako je na primer Enver Hodžaj, sada prvi čovek Tačijeve Demokratske partije Kosova, uz stranačku i zastavu Kosova imao i grb „Oslobodilačke vojske Kosova“, čiji je Tači bio jedan od komandanata.

Ta pozicija mu je, pored ostalog, obezbedila i odlazak u Hag gde trenutno boravi čekajući početak suđenja zbog optužbi za zločine počinjene na Kosovu i Metohiji.

Za razliku od Hodžaja, aktuelna predsednica kosovskog parlamenta, pa samim tim i vršilac dužnosti predsednika Kosova Vljosa Osmani, iza sebe imala je nešto miroljubivije simbole.

U zvaničnim prostorijama predsednice skupštine uz dve zastave Kosova nalazila se i „zastava Dardanije“, onako kako ju je svojevremeno zamislio Ibrahim Rugova, nekadašnji predsednik Demokratskog saveza Kosova, stranke kojoj je i sama Vljosa Osmani pripadala pre nego što ju je prošle godine napustila.

I mada se iza ovog simbola ne skriva agresija, kakva se može povezati sa grbom „Oslobodilačke vojske Kosova“, on predstavlja nešto drugo. Dardanija je, naime, bila kraljevstvo, a potom i rimska provincija koja je uključivala današnje Kosovo i Metohiju, Severnu Makedoniju, delove Sandžaka, oblast Kukeš na severu Albanije i delove Srbije sve do Niša, pa i sam Niš. Veza sa „velikom Albanijom“ je više nego očita.

E sad, postavimo pitanje, šta bi se dogodilo da neko od srpskih zvaničnika primi Lajčaka ili bilo kog drugog evropskog zvaničnika u prostoriji sa bilo kojim simbolom koji bi mogao da se protumači kao obeležje „velike Srbije“?

Lajčaku su albanski političari zamerili što se na zidu njegovog kabineta u Briselu nalazi mapa Balkana na kojoj se Kosovo ne vidi kao posebna država. On im je odgovorio da je reč o zvaničnoj, statusno neutralnoj mapi koja se koristi u EU. Možda bi isto tako, a bilo bi u skladu sa diplomatskim protokolom, da se ni na zvaničnim sastancima ne nalaze bilo kakva druga sem zvaničnih obeležja učesnika u razgovoru.