Zoran Panović: "Mi i dalje vodimo bitke iz ’90-ih, a svet je otišao u sasvim drugom pravcu"

Na konsultacije i razgovore o prevremenim parlamentarnim, a možda i predsedničkim izborima, koje je sazvao predsednik Srbije, odazvale su se samo partije članice vladajuće koalicije ili njoj bliske. Nijedna opoziciona stranka koja pripada, nazovimo ga "proevropskom bloku“, pozivu predsednika Srbije nije se odazvala. Bez obzira na to što je jedna od tema razgovora, kako je najavljeno, trebalo da bude i spoljnopolitička orijentacija zemlje.

Za neke pomalo iznenađujuće, ali ako se u obzir uzmu poslednja dešavanja pre svega u regionu, ali i na domaćem terenu, i ne tako neočekivano, većina stranaka čiji su predstavnici bili na Andrićevom vencu, izjasnila se protiv održavanja prevremenih izbora. Naravno, uz onu čuvenu ogradu – mi smo spremni uvek, ali sada nije vreme za to.

A posle svega, naravno, ide i priznanje "biće kako predsednik Vučić kaže“. Zbog toga je i prvo pitanje koje upućujemo Zoranu Panoviću, novinaru i programskom direktoru NVO Istraživačko-izdavačkog centra i medijsko-sociološkog portala "Demostat“, da li je to, zapravo, neka poruka koju i naprednjaci šalju da ipak neće biti prevremenih izbora?

"Pa, da, svaka odluka o izborima će biti diskreciona Vučićeva odluka i niko se od tih takozvanih partnera neće pitati ništa jer oni su tu samo formalno koalicioni partneri. Oni nemaju nikakvu autonomiju u okviru tog neformalnog pokreta za narod i državu. Treba znati najprostiju stvar, da Socijalistička partija Srbije čak nema ni koalicioni sporazum sa Srpskom naprednom strankom, ne zna se šta im pripada. Ali preko tih takozvanih koalicionih partnera mogu da se šalju poruke o izborima. Ja tu najpre uzimam ono što kaže Aleksandar Vulin kao najrelevantnije, a to je da bi bilo najbolje za državu da se posveti rekonstrukciji vlasti i utvrđivanju države. Ali da li će to Vučić moći da izdrži bez izbora, to ćemo videti“, kaže na početku razgovora za "Ekspres“ Zoran Panović, programski direktor "Demostata“.

Koja je Vaša procena da li Vučić može da iskoristi i to što svi njegovi koalicioni partneri kažu da sada nije dobro vreme za prevremene izbore, da ipak promeni raniju najavu da će izbora biti možda i do Vidovdana, a sigurno do kraja godine?

"Ne mora. To je sve stvar taktičke procene. Jer, što se tiče odluke o raspisivanjima izbora, lopta je u njegovom šesnaestercu. On može tu da kalkuliše i da taktizira kako mu najviše odgovara. Neki moj stav je da što duže prolongira, to mu više odgovara. Da ne budem sada banalan, ali najbolje bi bilo kada bi se sada promenili studenti, pa dođu neke nove generacije studenata, ali to je sve pitanje šta će biti. Ako ih prevede bez izbora ove godine, to će da ih uvodi u redovnost 2027. godine. On je naglasio da će ih biti. On je rekao na neki način, iako to ne znači ništa. Obećao je izbore do kraja ove godine, ali nema nikakvu zakonsku obavezu da održi izbore ove godine. Može da bude i dogodine, to je stvar njegove taktičke procene. A njegovi takozvani koalicioni partneri mogu da šalju samo njegove poruke. Socijalistima ne odgovaraju izbori zato što njima više nikakvi izbori ne odgovaraju. Oni više sami da idu na izbore ne mogu niti bi im to Vučić dozvolio jer je sada veliki luksuz da se dozvoli neko rasipanje glasova. A sa druge strane, da bi sami krenuli, da mogu da donesu takvu odluku, to bi bio neviđeni avanturizam za Socijalističku partiju Srbije, cenzusno vrlo rizičan.“

SPS na lokalnim izborima u Mionici u decembru, gde je nastupao samostalno, nije osvojio nijedan mandat.

"Pa da, to je takozvani proces isisavanja vazduha iz koalicionih partnera, naprednjaci imaju taj mehanizam. Iz SPS-a je prilično isisan taj vazduh dok su ovi drugi koalicioni partneri više proksi, kao na primer Pokret socijalista. U stvari je Vučić njih najviše oštetio i kada je izvukao PUPS iz koalicije sa SPS-om i preuzeo tu penzionersku priču, tako da su penzioneri jedna od bitnijih identifikacionih komponenti Vučićeve vlasti. Dalje, dok je Dragan Marković Palma bio živ, on je davao tu specifičnost koaliciji Jedinstvene Srbije sa SPS-om. Sada je, mislim, Jedinstvena Srbija na neki način asimilovana od strane SNS-a.“

Na razgovorima kod predsednika Srbije bili su zasebno, odvojeni od SPS-a.

"Da, da mislim da tu više nema priče, da je to sada apsolutno jedna naprednjačka lista ili lista tog neformalnog pokreta za narod i državu.“

Šta se dešava sa tim pokretom, navodite ga nekoliko puta...

"Pa, eto, Vučić često pominje taj Vidovdan. On je rekao da će biti izbora do Vidovdana, moguće, ali tako je rekao jednom prilikom da će pokret za narod i državu biti osnovan do Vidovdana... Jednostavno, tu postoje dve stvari. Prvo, taj brend ’Pokret za narod i državu’ se slabo primio. Mislim da su članovima partija bliži, draži njihovi partijski brendovi SNS, naročito je socijalistima drag SPS. Drugo, socijaliste to mnogo podseća na neki JUL, razumete. Ali to ne znači da i ako nije formiran da na neki način neformalno ne postoji. U stvari ovi su protesti doveli do promena u SNS-u, tako da se izdvojila jedna lojalistička, zavetnička avangarda i oni daju ton. Dok postoji obično članstvo i obična glasačka mašina koja tu ne utiče mnogo. Ti lojalisti su sada ’avangarda’ vlasti.“

Mislite da je obično članstvo stavljeno nekako u drugi plan ili...

"Pa da, oni se ne pitaju toliko. Ovi su glavni, to se vidi. I to nisu samo ljudi iz SNS-a. Oni su se iskristalisali tokom ovih godinu i nešto dana protesta. Jer Srpska napredna stranka je prilično promenila svoju DNK od izvorno politički evropske partije. Mi sada ne znamo kakva je to partija.“

Jedan od kriterijuma koji će uticati na raspisivanje izbora je, kako je Vučić rekao, i svetska kriza, odnosno ono što će se dešavati. Koliko je to zaista bitno u ovom trenutku za održavanje ili neodržavanje izbora u Srbiji?

"To je opet jedan dobar izgovor, taktički. Naravno, ako izbije svetski rat, izbori postaju deplasirani svuda, ko zna šta će biti. Ne možemo na osnovu toga da kalkulišemo. Ali ako obrnemo stvari, Vučić je mogao da kaže i pre pola godine ‒ hajde da ne čekamo da se situacija u svetu dodatno zakomplikuje, da izbije neki rat, hajde da na vreme sprovedemo izbore, da utvrdimo legitimitete političke, da utvrdimo spoljnopolitičke orijentacije, pa da tako sačekamo veliku krizu u svetu. Jer izgleda da je on slutio ili je čak znao šta će biti. Možda više tom nekom političkom intuicijom koju ima.“

Što znači da možemo da očekujemo da će, zapravo, kao što ste rekli, pokušati da što duže prolongira sa tom odlukom?

"To je pitanje procene. Moguće je da se pravi i neki blickrig, ali sada posle poraza Viktora Orbana u Mađarskoj taj blickrig je manje izvestan u ovom trenutku. Kao, formalno 10:0 sa lokalnih izbora je isto delovalo fantastično. Evo pobedili smo 10:0, sada ćemo pobediti na parlamentarnim svuda tako. Ali naravno da nije tako jer tih 10:0 olako mogu da se pretvore u 5:0 Marka Đurića kako je pobedio kosovske Albance u Briselu.“

Pomenuli ste Orbana, Vučić je čestitao Peteru Mađaru pobedu i rekao da očekuje da će odnosi dve države nastaviti da budu dobri. To deluje prilično...

"Jeste, čestitao mu je, ali mu je odmah održao i malu lekciju, malo predavanje mu je održao da ga nauči pameti odmah.“

Oko toga ko je kumovao prijateljstvu sa Orbanom. Kako mislite da će se odraziti rezultati izbora u Mađarskoj pre svega na ponašanje Saveza vojvođanskih Mađara u Srbiji?

"Pa, to je dobro pitanje. Ako se sećaš, ovi malo stariji, uključujući i nas dvojicu, sećaju se predloga Slobodana Miloševića za konfederaciju Srbije sa Grčkom i onda su to odbili Konstantin Micotakis i Karolos Papuljas, onaj stari Micotakis. Ali mislim da su na neki način Orban i Vučić bili na korak do konfederacije Srbije i Mađarske. Čak i sa Robertom Ficom mogla je da se pravi nekakva ’Mala Antanta’, gde bi Srbija mogla da postane i srednjoevropska zemlja preko Slovačke i Mađarske u nekoj liberalnoj demokratiji kakva očigledno odgovara svoj trojici. Ali, eto, mađarski narod je pokazao suverenost i odlučio drugačije. E sada tu Vučić gubi očigledno bitnog saveznika. Kako će se stvari razvijati, mislim da će se i Mađari u Vojvodini na neki način prestrojiti, odnosno njihovo političko rukovodstvo. Ako ne ovi kadrovi, onda neki drugi kadrovi. Ali nerealno je očekivati da mađarska manjinska partija u Srbiji bude suštinski suprotstavljena politici Budimpešte. Što ne znači da ne postoji politički kapital dobrih odnosa između Mađarske i Srbije, u nekom racionalnom političkom smislu, uprkos tome što je to bio praktično savez dvojice lidera. I bilo bi zaista iracionalno te odnose između Srbije i Mađarske ruinirati sada.  Sa prljavom vodom iz korita ne treba da izbacimo i bebu. Ono što je dobro treba nastaviti da se održava.“

Da li u tom smislu Savez vojvođanskih Mađara može i dalje da predstavlja neku sponu između Beograda i Budimpešte ukoliko...

"Može, ali videćemo da li u ovom kadrovskom sastavu jer nisu lideri Saveza vojvođanskih Mađara jedini Mađari u Srbiji. Možda dođe do promene i kod njih i da neka druga kadrovska struktura bude, videćemo.“

Šta možemo da očekujemo u priči sa NIS-om?

"To je pitanje za milion dolara, nisam tu kompetentan. Ovde se često govori o raznim diskontinuitetima, da se stalno optužuje neka prošla vlast. Ali evo jedan od kontinuiteta vlasti posle petooktobarskih vlasti i naprednjačkih je taj NIS. To nije prodao Vučić Rusima, prodali su ga Tadić, Koštunica, ko je sve bio tu, Velimir Ilić, i to je jednostavno sa Vučićem prihvaćeno kao takvo. I Vučić je razvio odnose sa Rusima, to je sada jedna geopolitička odluka gde više faktora odlučuje, tu se ne pita mnogo Srbija. Ako se bude pitala samo Srbija, to će značiti jednu vrstu radikalnog političkog poteza za koji ne znam koliko je ova vlast spremna da uradi.“

Govorite o nekoj racionalizaciji ili nečem sličnom.

"Pa, to je pitanje odnosa sa Ruskom Federacijom, to je ipak vlasništvo ruske kompanije, u toj meri u kojoj ga ima, većinsko.“

"Pregovori o prodaji NIS-a teški, postoje crvene linije koje Srbija ne može preći"

Ministarka saopštila

Ministarka saopštila

Vesti 19.04.2026. 10:16

"Pregovori o prodaji NIS-a teški, postoje crvene linije koje Srbija ne može preći"

Ulazimo u jedan vrlo čudan i izazovan period, rekao bih.

"Jeste. Problem je što mi ovde u Srbiji vodimo i dalje bitke iz ’90-ih godina, a svet je otišao u nekom sasvim drugom pravcu. I mi tako pokušavamo iz Srbije da upodobimo svetsku realnost našim starim problemima i obračunima. Ovde ne treba olako praviti ni te paralele Srbija – Mađarska. Mađarski narod je većinski za Evropsku uniju, većinski, to je ubedljivo pokazao. A u Srbiji ljudi su većinski, koliko ja znam, a istraživanja javnog mnjenja to pokazuju, za Rusiju, razumete, za Putina. I tu postoji jedna velika hipokrizija. Većina javnog mnjenja u Srbiji bi da živi na zapadan način, da ide na Zapad, da putuje, da tamo školuje decu, da idu da rade tamo, a istovremeno su za Putina, i to je jedna vrlo licemerna pozicija srpska.“

Da li je licemerna, da li je šizofrena?

"Pa, više licemerna. To je jedna pozicija ‒ ovamo se vodi globalna politika, pametuje se šta treba da rade velike sile, a ovamo staneš mirno i čekaš da uđeš u Hrvatsku. Svi su ovde ustaše, samo ’Janaf’ koji nam daje naftu nije ustaški. Bilo bi baš interesantno šta bi se dogodilo kada bi taj Tonino Picula bio direktor ’Janafa’, kako bi onda to funkcionisalo.“

Kada ste rekli da ne treba baš povlačiti paralele između Srbije i Mađarske, imamo tu još jednu stvar, a to je da je Peter Mađar do pre dve godine bio Orbanov vrlo blizak saradnik.

"Apsolutno.“

I on je negde na tom nekom desnom centru.

"Paralele bi mogle biti vrlo bizarne, a to je da je, na primer, Mađar možda u poziciji u kojoj su bili Toma Nikolić i Vučić u odnosu na Šešelja. To bi mogla da bude neka paralela, ako hoćete onako najbizarnije. Jer on je došao iz Orbanovog Fidesa. Drugo, Tisa je vrlo jasna politička organizacija, ima jasnog lidera, sve to što ne postoji u Srbiji. Ne postoji dominantno velika partija opozicije u Srbiji. Postoji velika kriza liderstva u opoziciji, neko možda ima potencijal, ali nije još zvanično lider. Ovde se i dalje pominju neke kolone, a te kolone, kad ih pomeneš, baš kako im i ime kaže deluju kao neki mimohod, kao nešto gubitničko u startu. Tu postoji velika razlika. Drugo, Mađarska je ipak, uz svu tu Orbanovu tehnologiju vlasti i sistem, imala normalan izborni dan. Orban je izašao, priznao poraz, nema te patologije. To je ipak zemlja koja je uz sve neke osobenosti članica Evropske unije, nije to isto. Mi smo ovde uopšte u prilici da pričamo da li nama trebaju uopšte višepartijski izbori. Da li mi hoćemo nešto drugo. Mi se nalazimo bukvalno, kao i Mađari na neki način, koji su sada povratili svoju evropsku poziciju, a mi se nalazimo u 1990. godini. Mi smo u dilemi Mire Marković i Mihaila Markovića, hoćemo li višepartizam ili bespartijski pluralizam. I ovde je to veliki problem. I, iako je sada glavna podela u Srbiji da li je ovaj za ili protiv Vučića, koja je u dobroj meri afektivna podela, i bez Vučića dileme ostaje na stolu, glavne suštinske dileme ovog društva. I kada bi on bio drugačiji, ti bi problemi ostali na stolu. Recimo, naše spoljnopolitičke orijentacije i slične stvari. Jer mi, na primer, kada pogledamo sve parlamentarne partije, mi imamo više nego dvotrećinski konsenzus za Evropsku uniju. Znači glavna partija vlasti, glavne partije opozicije, većina studenata, svi su za Evropsku uniju. Pa kakav mi sada vodimo dijalog o spoljnopolitičkim orijentacijama? Pa zar nismo odlučili odavno gde idemo? Znači da je to sve jedna velika laž oko nas. Znači, mi želimo nešto drugo. Mi želimo nešto sasvim drugo, a ne znamo ni mi sami šta želimo. Najviše bismo voleli da nam neko prizna da smo bili ’90-ih godina u pravu, da nam Tramp to prizna, ne znam ko još i da kažu – izvinite, Srbi, vi ste bili u pravu, sada vam mi dajemo veliku satisfakciju da ste bili u pravu. Ali to mislim da se neće desiti.“

Da li očekujete da će možda neka od stranaka srpske opozicije pokušati da stvori neki kontakt sa Tisom i Peterom Mađarom i šta bi mogle uopšte da budu njihove dodirne tačke?

"Ne vidim da bi sada to bilo moguće, mislim da sada Mađar ima pametnija posla nego da se bavi ujedinjenjem srpske opozicije. Ali ako ova pozicija, studenti i ko je sve tu, ako misli da bude konkurentna Vučiću, postoji samo jedan put koji pokazuju istraživanja javnog mnjenja, a to je jedan jedinstven front. Da li će se on zvati partija, lista, koalicija, to je već drugo pitanje. Sve te kolone, tri liste, to samo može da se svede na ’prajmerise’ u opoziciju, ko će biti glavni u opoziciji, a ne može ugroziti vlast.“

I u suštini neće im baš nešto mnogo koristiti.

"Pa ne, možda može da presloži opozicione karte, ali da bi se išlo na neko izborno ugrožavanje vlasti, istraživanja pokazuju da samo jedinstven opozicioni front može da da rezultat. Ali sada je pitanje da li mi možemo da provedemo te izbore i taj izbor, taj dan kako treba, kao Mađari, to je pitanje. Tako da se ja ne smejem...“

Nedavni lokalni izbori nam baš ne daju neku preteranu nadu.

"Ne daju. Ja se plašim da se ti izbori vanredni ne završe kao 14. kongres Saveza komunista Jugoslavije. Da se nikad ne završe, da neko ode, da neko ostane i da ne znamo šta je bilo na kraju. U stvari, znamo, ali ne daj bože da tako bude.“