Iza poziva stoje pravnice Marina Mijatović, Ivana Soković Krsmanović i Jelena Stanković, a kako su navele u objavi na društvenim mrežama, one nameravaju da pruže pravnu pomoć svim zainteresovanim ženama žrtvama nehumanog postupanja u ginekološko-akušerskim zdravstvenim ustanovama Republike Srbije.
"Cilj je da se problem nehumanog postupanja u ginekološko-akušerskim zdravstvenim ustanovama sistemski reši preko nadležnih organa u okviru zdravstvenog sistema", navele su, prenosi 021.
Pravnice su istakle da je važno da prijave budu dostavljene zdravstvenoj inspekciji, što je moguće uraditi i preko pravnog tima.
Žene koje žele da se jave mogu to učiniti na mejl pravnog tima [email protected]. Potrebno je da dostave svoje kontakt podatke (ime, prezime i broj telefona) i opis događaja (hronologiju, ustanovu i datum događaja).
Prošle godine je na društvenim mrežama pokrenuta tema akušerskog nasilja, a od tada su mnoge žene podelile svoja iskustva.
Jedna od pravnica u ovom timu Marina Mijatović kaže za 021.rs da ih je ovo, između ostalog, postaklo da formiraju pravni tim, jer "jedno je ispričati priču, a drugo je preduzeti pravne korake".
"Rešile smo da pokušamo da eliminišemo ovaj problem u okviru samog zdravstvenog sistema. Dakle, nije nam cilj da pokrećemo sudske sporove, već da prikažemo ustanovama, odnosno organima koji su u okviru zdravstvenog sistema, a koji su zaduženi da nadziru rad zdravstvenih ustanova da urade sve što je iz njihove nadležnosti da se ovakva vrsta tretmana eliminiše", objašnjava Mijatović.
Inspekcija, ističe, ima zakonsku obavezu da reaguje na prijave. U slučaju da reakcija izostane, pravni tim će osmisliti dalju strategiju.
"Ako inspekcija ništa ne uradi to znači da država nije spremna uopšte da zaštiti pacijentkinje. U krajnjem slučaju ostaju nam sudski sporovi", naglašava Mijatović.
Dodaje da je veliki problem to što žene često ne znaju kome da se obrate.
"Problem je i strah. Vi ste u jednom zatvorenom sistemu. Mislim da će ova pravna podrška doprineti da se žene osnaže da nauče kome mogu da se obrate u tim situacijama s tim što u svakom slučaju zdravstvena ustanova je dužna da ukoliko pacijentkinja pita kome može da se obrati da oni njoj daju tačne informacije. Iz razgovora sa ženama imamo podatke da one tu informaciju nisu nikada dobile. Uvek se upućuju ili na načelnika službe ili na pravnika u ustanovi, a ne na prave organe koji imaju dužnost da pomognu pacijentima. Verujem da ćemo doprineti ako ništa drugo onda da tome nekom prvom osvešćivanju i ohrabrivanju žena", objašnjava pravnica.
Napominje da je ovde reč o zaista sistemskom problemu, jer postoji više od 150 priča koje se u poslednje vreme mogle čuti o nasilju u ginekološko-akušerskim ustanovama.
