Implanti, mostovi, proteze - u čemu je razlika i šta najbolje menja naše zube

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" iz 2013. godine, samo 8.6% stanovnika Srbija ima sve prirodne zube.

Dobra vest je da nakon gubitka ili ekstrakcije zuba, postoji više načina na koje stomatolog može da pomogne. Izbor najboljeg rešenja zavisi od broja zuba koji je potrebno nadoknaditi, ali i cene koja je za pacijenta prihvatljiva.

U nastavku ćemo objasniti tri moguća načina da se nadoknadi izgubljen zub, sa svojim prednostima i manama.

Zubni mostovi

Zubni mostovi verovatno su najčešći način nadoknade jednog ili dva vezana zuba. Zapravo, reč je o nizu od više krunica koje praktično premošćuju prostor nedostajućeg zuba.

Most može da bude sastavljen od tri ili četiri člana, u zavisnosti od toga da li se nadoknađuje jedan, ili dva zuba. Važno je napomenuti da je moguće nadoknaditi najviše dva zuba, jer bi sve više od toga prouzrokovalo preveliki pritisak na most i dovelo do loma.

Sama procedura podrazumeva brušenje spoljnog sloja po jednog prirodnog zuba sa svake strane regije koja se premošćuje, za koje se most cementira i koji nose ovo protetsko rešenje.

Krunice, a posebno keramičke bez metalnih elemenata, u potpunosti odgovaraju prirodnim zubima pacijenta i praktično je nemoguće prepoznati da se radi o veštačkim zubima.

Zubni implanti

Kada je reč o nadoknadi zuba, implanti se smatraju idealnim rešenjem jer ispunjavaju sve funkcionalne i estetske karakteristike koje su potrebne.

Sam implant u užem smislu predstavlja titanijumski šraf ugrađen u viličnu kost pacijenta, a koji preuzima ulogu prirodnog korena zuba.

U procesu koji se naziva oseointegracija, implant stvara čvrste veze sa kosti pacijenta i pruža maksimalnu stabilnost i čvrstoću protetskog rada kojim će biti opterećen.

Implant potom može biti opterećen krunicom, kada se nadoknađuje samo jedan zub, zatim mostom - u slučaju da služi kao noseći zub mosta, ili pak protezom u kombinovanim rešenjima.

Praktično jedina mana je cena implanta, no imajući u vidu dugotrajnost i efikasnost ovog rešenja, dugoročno se može pokazati kao najisplativije rešenje.

Proteze

Proteze mogu da se koriste za nadoknadu jednog ili čak svih zuba u vilici. U slučaju kada imaju ulogu da nadoknade jedan ili nekoliko zuba, reč je o parcijalnim, dok se za nadoknadu kompletne bezubosti vilice radi o totalnim protezama.

Proteze za nadoknadu zuba su mobilne, što znači da se mogu izvaditi u kućnim uslovima od strane pacijenta, a najčešće se skidaju noću kako bi se desni odmorile, a proteza očistila.

Sama procedura izrade zahteva nekoliko poseta stomatologu, koji će uzeti otisak zuba i izraditi protezu, nakon čega slede probe i eventualno fino doterivanje proteze.

Veštački zubi koji su deo proteze izrađeni su tako da po svim karakteristikama budu što je moguće sličniji prirodnim zubima pacijenta, pa tako odgovaraju po nijansi, obliku i veličini okolnim zubima.

Nošenje proteze, a posebno totalne proteze, često nije najudobnije za pacijenta, a estetski je nesavršeno rešenje, kod kog se manje ili više primećuje da je reč o veštačkim zubima.

Parcijalna proteza može za zdrave zube biti vezana na više načina, a najpopularniji je vezivanje na prirodne zube sa unutrašnje strane zuba, tako da je ona praktično nevidljiva.

Ipak, parcijalne proteze su, iako najlošije rešenje od tri moguća, i dalje prilično popularne i čest izbor upravo zbog svoje pristupačne cene i dugotrajnosti.

Još jedna dobra osobina proteza jeste što ukoliko dođe do gubitka još nekog zuba, ona najčešće može biti prepravljena, te nije potrebno izraditi potpuno novu.