Zdravlje
28.10.2025. 16:10
Zdravlje
24.12.2025. 20:20
Marko R. Petrović
INTERVJU Vladimir Kovčin
Šta su uzroci karcinoma, zašto oboleva sve više mladih... pitali smo onkologa
Da ne možemo da se poredimo sa Nemcima, iako bi mnogi to voleli, po ekonomskom razvoju, standardu, kvalitetu života, jasno je odavno. Nažalost, ne možemo da se poredimo ni kada je u pitanju zdravlje, pre svega kada je reč o karcinomima.
Smrtnost od raka u Nemačkoj, na primer, nastavlja da opada. Starosno standardizovane stope smrtnosti su u poslednjih 25 godina kod žena smanjene za 21 odsto, a kod muškaraca za 31 odsto, saopštio je Institut "Robert Koh“. Najveći pad je kod raka želuca i raka debelog creva.
Jedan od razloga je napredak u terapiji malignih bolesti, objasnio je Klaus Krajvinkel, rukovodilac odeljenja u Centru za podatke o registrima raka (ZfKD), što se u principu odnosi na sve dijagnoze raka, iako u različitom stepenu. Deo dobrog trenda može se pripisati uspesima u prevenciji, kao što je smanjenje broja aktivnih pušača. Mere ranog otkrivanja, na primer kod raka debelog creva i dojke, takođe igraju ulogu.
A kakvo je stanje u Srbiji? Ne baš tako ružičasto. Ne samo da smrtnost od karcinoma preti da "svrgne“ sa trona aktuelnog "šampiona“ – kardiovaskularne bolesti ‒ koje su i dalje uzročnik smrtnosti broj jedan, već je sve više slučajeva obolelih od neke vrste raka u mlađoj populaciji. Šta su uzroci i kako je moguće sprečiti da sve više ljudi oboleva od raka, za "Ekspres“ govori jedan od najpoznatijih srpskih onkologa, profesor doktor Vladimir Kovčin.
"Možemo da postavimo razne teorije o tome, ali uzrok ne možemo u potpunosti da znamo. Zato što kancer nije bolest koja je izazvana samo jednim uzročnim faktorom, nego, jednostavno, ima mnogo, mnogo faktora u celom tom mozaiku koji mogu da dovedu do obolevanja od kancera. A jedna od teorija koju sam postavio, i koja ima nekog logičkog smisla, jeste ta da, prvo, da bi neko oboleo od karcinoma, bitno je da stekne kumulativnu dozu štetnih faktora koji mogu da dovedu do oboljenja. I to pored genetike, koja je vrlo malo zastupljena, možda u 10 odsto slučajeva karcinoma dojke, gde je, inače, najveći procenat naslednih karcinoma. Kada sam ja bio dete ili kada sam bio mlad, kancer je bio bolest stare populacije i ne toliko čest kao danas.“
A to nije bilo toliko davno.
"Tako je, pre 40-50 godina. I šta je razlika u odnosu na vreme od pre tih 50 godina? Sve oko nas u to vreme nije bilo zagađeno. Nije bilo herbicida, nije bilo pesticida, industrija nije bila ovakva... Jednostavno, životna sredina je bila mnogo, mnogo zdravija. Jeli smo zdravu hranu, organsku. Nije bilo hormona u hrani, nije bilo hemije u vazduhu. I ljudima moje generacije je trebalo godina i godina da steknu tu kumulativnu dozu i da počnu da obolevaju od karcinoma posle 50, 60. godine. To je bilo neko pravilo. Još jedna bitna stvar, svake godine kroz moju karijeru, broj novootkrivenih karcinoma je rastao između tri i sedam odsto. Iz godine u godinu. Znači, vrlo brzo smo došli dotle da se učestalost karcinoma po broju novih otkrivenih slučajeva duplirala. Ali, da se vratim na teoriju o količini kancerogenih materija. Deca se danas rađaju i praktično odmah ulaze u kancerogenu sredinu. Već je vazduh oko njih zagađen, zagađena je hrana, majčino mleko je zagađeno. Ne samo što vidimo i majke koje puše, duvan i štetni ugljovodonici se izlučuju preko mleka. Drugo, sva hrana je konzervirana. Vrlo retko sada imate domaćice koje odu svaki dan na pijacu, uzimaju svežu hranu, prave nekonzervirano. Ali i ta sveža hrana sa pijace, pitanje je čime je tretirana. Mi u ovom momentu nemamo ni organsku hranu. Hrana, jednostavno, može da bude manje ili više nezdrava hrana. Dakle, ne bih rekao čak ni zdrava, nego manje ili više nezdrava. Poražavajuće je kada pogledate ispred škola da deca jedu grickalice, jednu neku hranu koja je dugotrajna, sa raznim aditivima, emulgatorima i svim onim štetnim što je prisutno.“
Kada ste već spomenuli decu i kako se deca već rađaju u nezdravoj sredini, da li imate podataka ili slučajeve iz svoje karijere, koliko je godina imao najmlađi onkološki pacijent?
"Ja se bavim uglavnom adultnom onkologijom. Ali imate novorođenčad koja imaju onkološku bolest. Srećom, bolesti kod dece su retke i uglavnom su izlečive. Najčešće su to razne leukemije, akutne leukemije, oboljenja centralnog nervnog sistema, znači tumori mozga i neki tumori bubrega. To su tri najčešća oboljenja u dečjoj onkologiji, i u velikom procentu se mogu izlečiti, srećom. A što se tiče adulta, već sa 16, 17, 18 godina su bili pacijenti koji su imali karcinome. Ono što je poražavajuće u ovo doba ‒ da ljudi između 20. i 30. godine dobijaju, recimo, karcinom pankreasa, karcinom dojke, karcinom debelog creva. To je bilo nezamislivo do pre, možda, dvadesetak godina.“
Da li tim napretkom u smislu proizvodnje hrane koja je dugotrajna, koja može da stoji, koja može da uspe na svakom mestu, mi, zapravo, dugoročno radimo protiv sebe samih?
"Na neki način je upravo to i uzrok, što pokušavamo da brzo dobijemo jeftinu hranu raznim tehnološkim postupcima, da ta hrana bude dugotrajna i da je ima dosta. Tu su i hormoni u mesu i razni konzervansi, i nitriti u suvom mesu, dimljeno meso, ono što mi svi volimo... Sve je to ta mala karika u kancerogenom dejstvu koja će se možda kumulirati. Ne znači da će svi oboleti, ali što je veći procenat i veća kumulacija štetnih faktora, to je rizik veći da neko oboli.“
Znači, sklopimo nezdravu hranu, nezdrav vazduh, vodu za koju isto ne znamo kakvog je kvaliteta, a da li tome treba dodati i stres?
"Stres je jedna od karika. Ne deluje direktno na razvoj bolesti, ali indirektno uništava naš imunski sistem. A imunski sistem je odgovoran da eliminiše maligne ćelije, kojih se, kako kažu po teoriji, svakog dana stvori po nekoliko.“
Kod svakoga?
"Kod svakog. Zbog različitih faktora, zbog grešaka u deobi ćelije, zbog jonizujućeg zračenja, zbog kancerogenih materija koje udahnemo... Normalno naš organizam zanavlja krv, zanavlja kosu, kožu, sluznice, sve su to ćelije koje se dele i potencijalno mogu da imaju grešku u deobi i da iz njih nastane kancerogena ćelija. Naš imunski sistem, kada je dovoljno dobro očuvan, eliminiše tih nekoliko ćelija koje se svakog dana stvore. Ali kada naš imunski sistem oslabi, a oslabi između ostalog zbog hroničnog stresa, onda on počinje loše da radi i ne stigne da uništi sve maligne ćelije. I kada ukupna količina malignih ćelija dostigne jedan kubni centimetar, po nekoj teoriji, u tom momentu dolazi do gubljenja one ravnoteže i bolest nadvlada odbranu.“
Šta bi bio najbolji savet za prevenciju, osim onog pazite šta jedete i vodite zdrav život?
"Ono što je poražavajuće u ovom momentu jeste nepoštovanje strogo zakona o zabrani pušenja. Sve zemlje koje su uvele strogo poštovanje toga tek posle deset godina su uspele da smanje broj novootkrivenih i obolelih od karcinoma pluća. Kažu – puši kao Turčin. Turci, Grci i Bugari su bili mnogo strastveniji pušači od Srba, a sada imaju značajan pad karcinoma pluća upravo zato. Mislim da su oni to uveli još pre 15, možda i 20 godina i tek posle 10 godina kod njih je uočen drastičan pad. Nije retka situacija, znam mnoge majke koje su pušile i istovremeno dojile dete ili pušile u trudnoći. To je jedna od stvari u celoj priči koju možemo da uradimo. Možemo da izbegavamo hranu koja je konzervirana, da obratimo pažnju, ali jako teško je...“
Dakle, ništa parizeri i slično.
"Da. Ali veoma teško je čitati deklaraciju. Prema zakonu, treba sve da piše. Ono čuveno E za emulgatore je tako sitno napisano da svakoga i mrzi, a nema ni vremena u samousluzi da pročita.“
I ne vidi se.
"Nose ljudi lupe, oni koji baš hoće da pročitaju. Ali sada vi da idete da kupite deset stvari i da čitate svaku deklaraciju, izgubićete sat vremena u kupovini.“
Zdravlje
20.11.2025. 20:25
OVA vrsta hrane ugrožava sve glavne organe i globalno zdravlje
Postoje i aplikacije koje skeniraju bar kod, i koje pokazuju da li je nešto dobro ili nije.
"Jeste. Ali opet razmišljate, danas ću da uzmem, pa neću toliko često da jedem tu hranu. Sa druge strane, organska hrana je ipak skupa i pitanje u kolikoj je meri to organska hrana. Imate zemlju koja se pri oranju okrene metar, metar i po maksimum, a svake godine ko zna koliko kilograma i tona veštačkih đubriva, pesticida, herbicida se tu baci. I ta zemlja se samo vrti ukrug. Svake godine je sve manje i manje organska.“
Osim ako neko baš ne baca ništa od đubriva.
"Da. Što je retko. Ili padaju kisele kiše, ili nešto što dođe iz atmosfere i opet neće biti organska zemlja.“
A koliko je ono što kupujemo kao organsko zaista organsko?
"Ako se strogo poštuju pravila, moguće je i da nađemo nešto što bi moglo da se nazove organskim. Ali i ko to kontroliše? Ko može da radi za svaki proizvod i svaku berbu analize koje su dosta skupe? Ali sigurno se radi koliko-toliko na tome da postoje sertifikati za takvu hranu.“
Samo je pitanje koliko ljudi i veruju u sve to.
"Da. Opet dolazimo dotle da to ne može svako sebi da priušti, nažalost. Jedino bi bilo moguće kada bi svako imao svoju baštu i svoju malu farmu i proizvodio sve što mu treba, ili ako ima rođake na selu koji sigurno znaju šta rade, pa da budemo koliko-toliko sigurni da jedemo nešto što je zdravije od ostalog.“
Da li i koliko radimo na preventivi?
"Vrlo malo. Da bismo radili pravu preventivu, moramo da znamo tačno šta je uzrok. A pošto ne znamo šta je uzrok, onda ne možemo da napravimo pravu preventivu. Pravu preventivu možemo da radimo za nekoliko tumora gde se zna da su, recimo, virusi uzrok. A to je karcinom jetre, karcinom grlića materice...“
To je onaj čuveni HPV.
"Da. Epštajn-Bar virus koji izaziva mononukleozu, ali koji izaziva i neke leukemije i limfome. Naravno, preventiva je i ostavljanje pušenja.“
Zdravlje
11.11.2025. 17:25
Šta je tačno personalizovana TERAPIJA ZA RAK i po čemu se razlikuje od VAKCINE
Znači, zdrav život i navike.
"Da, zdrav život. To je neka vrsta preventive. Mnogo važnije od preventive, zato što u malo slučajeva možemo da radimo preventivu, jeste rano otkrivanje bolesti. E, tu ne radimo dovoljno.“
Skrininzi?
"Tako je. Prva stvar je da se definišu rizične grupe. Ko nosi veći rizik, ko nosi manji rizik. I od kada treba da počne sa preventivom, odnosno ranim otkrivanjem, skriningom. Na tome bi trebalo da organizacija zdravstva poradi, da se mnogo više radi na skriningu, ranom otkrivanju. Ono što su Englezi dokazali i što je vrlo jednostavno i poznato jeste da kada lečite jednog pacijenta u toj nekoj najranijoj fazi, kada otkrijete bolest pre nego što je dala metastaze, vi ćete potrošiti, da kažemo, jedan dinar. A kada dođe taj isti pacijent kada ima metastaze i kada ga više ne možemo izlečiti, trošak je deset hiljada dinara. Što znači, to bi bila ogromna ušteda za društvo, za zdravstveni fond, za sve, kada bismo na taj način razmišljali i radili. Jer nije u pitanju samo gubitak novca za lečenje tih pacijenata, nego i gubitak radne sposobnosti tog čoveka i njegovog doprinosa.“
Dakle, da parafraziramo, jeftinije je sprečiti nego lečiti.
"Da, to je uvek bilo pravilo, samo je pitanje koliko radimo na tome.“
Da li ste se ikada umorili od priče o preventivi? Da li nekada imate utisak da reči lete u vetar?
"Ma, nisam. Mislim da o tome treba pričati i da dosadim sam sebi. To treba stalno ponavljati, stalno, stalno. Jer čovek kada prvi put čuje, kaže – ma mene neće. Ali kada čuje dva puta, pa vidi nekoga u svojoj okolini, a nažalost, svako od nas ima bar nekoga ili od rodbine, prijatelja, ima nekoga obolelog ili je oboleo... I zato treba stalno da ponavljamo, pa ako smo tog dana jednog čoveka spasli, to je veliki uspeh.“
Kada je reč o skrininzima i ranom otkrivanju bolesti, zdravstveni sistem bi to trebalo nekako da podstakne.
"Radi se na tome, ali mislim da se ne radi dovoljno. Obično je to u nekim kampanjama, kada je godišnjica borbe protiv recimo raka dojke, onda svi pričaju o tome.“
Ne radi se sistemski.
"To bi trebalo svaki dan pričati.“
Čiji bi to zadatak bio?
"To bi bio zadatak porodičnog lekara, koji je nažalost ukinut. Treba vratiti porodičnog lekara. Porodični lekar zna celu familiju, zna njihovu istoriju, od čega su bolovali rođaci, deca... I treba raditi na zdravstvenom obrazovanju dece. Mi smo imali, pa i na studijama sam imao sistematske preglede, svake godine. To je ukinuto. Ako nije ukinuto, vrlo površno se radi. Pita te imaš li nekih tegoba, nemaš, u redu, hajde zdrav si, idi. Mnogo puta sam to ponovio, idete na tehnički pregled da biste registrovali auto. Da biste dobili zdravstvenu knjižicu, morate da imate sistematski pregled. Vrlo jednostavno. Znači svako će, da bi overio knjižicu, morati da ode kod lekara, dobiće da je završio sistematski pregled jednom godišnje ili na dve godine, svejedno. I time ćemo mnogo toga rešiti.“
I to bi važilo i za stare i za decu.
"Apsolutno. Za svakoga.“
A onda će neko da pita da li imamo mi para za to.
"Opet se vraćamo na ono jedan prema deset hiljada. Mi ćemo potrošiti jedan dinar za taj sistematski pregled, ali ćemo uštedeti deset hiljada za ko zna koliko specijalističkih pregleda, ko zna koliko hirurških intervencija i ko zna koliko skupih lekova.“
Ili će neko da pravi računicu, ok, pa neće se svi oni razboleti, daj da čuvamo te pare za onoga ko se razboli.
"Da, može i tako. Ali tu su ekonomisti ti koji treba da izračunaju na osnovu statistike koju imamo.“
Zdravlje
12.12.2025. 19:15
I u Srbiji ima dece začete spornom spermom anonimnog donora
Da, plašim se da je statistika prilično poražavajuća. Opet, za državu to ne bi bile prevelike pare, jedino da ima više skenera...
"Skenera ima dovoljno. Samo je problem što zdravstveni fond nije potpisao ugovor sa gomilom privatnih ustanova koje imaju skenere. Sada se čeka na magnetnu rezonancu po šest meseci, godinu dana, a to možete od danas za sutra da uradite kod privatnika. Samo je pitanje planiranje budžeta i različitih metoda štednje. I naravno uvođenja konkurencije. Pa ne može neko da naplati ogromnu sumu za magnetnu rezonancu, a u drugoj ustanovi to bude duplo jeftinije. Sve se to da rešiti ekonomskim računicama onih stručnjaka koji znaju kako se to radi. Ali imamo dovoljno mašina za dijagnostiku, imamo dovoljno hirurških sala, svega imamo dovoljno.“
Govorimo o državnom i privatnom sektoru.
"Da, kada bi se spojili. O tome govorimo. Imali bismo savršeno zdravstvo. Kada bi se ta dva sektora ujedinila i kada bi radila zajedno na istom zadatku. Ja bih ukinuo da možeš da radiš i u državnom i u privatnom sektoru. To je, po meni, ne mogu da kažem neka vrsta korupcije, nije to dobar izraz. Jer, kada vi ostavite pacijenta u državnoj ustanovi pa kažete ‒ dođi kod mene privatno, popodne imam više vremena, to nije u redu, nije korektno. I mislim da to treba ukinuti. Grci su to opet lepo uradili. Svi mi lekari u državnim ustanovama imamo svoj neki broj na pečatu. Znači, da bih naplatio uslugu, moram da izdam izveštaj i fakturu sa mojim pečatom. Moj pečat je vezan samo za jednu ustanovu. Ne mogu da imam isti pečat u državnoj ustanovi i negde u privatnoj ustanovi. A bez pečata ne mogu da naplatim uslugu. I izjednačili su cenu zdravstvenih usluga.“
Mislim da su kod nas napravili varijantu rada i državno i privatno ranijih godina da bi lekari mogli da zarade više, jer im plate nisu bile velike.
"Kada govorimo o tome privatni ili državni lekar, mislim da tu ne treba da postoji razlika u odnosu prema pacijentu. Ali opet se vraćamo na plate lekara. Ono što lekara tera da ode na dopunski rad jeste nedostatak mogućnosti da održi svoju porodicu.“
Mada mislim da sada bar lekari i profesori u kliničkim centrima nemaju loše plate.
"Ima razlike između nastavnog osoblja i drugih lekara. Zato što nastavno osoblje ima dve plate. Nastavničku i onu na klinici gde radi.“
Iskreno mislim da je najpotcenjenije i najpotplaćenije tehničko osoblje, medicinske sestre po bolnicama jer se, bukvalno, raspadaju od posla.
"Tako je, jesu. To je stvarno jedan veliki problem. Sećam se jedne vrlo dobre medicinske sestre koja je napustila bolnicu i otišla je da pere prozore. Rekla je, otprilike – ja radim mesec dana za ovu platu. Ja tu platu zaradim za pet dana perući prozore. A visokoobrazovana je. Pa zašto to radite? Moram, zbog dece, školovanja dece itd. Kako to rešiti? Opet je na ekonomistima da naprave dobru računicu.“
I na onima koji raspolažu parama, da više novca izdvoji za ovo, a manje za nešto drugo. Nema para za sve, ali hajde da vidimo koji su nam prioriteti.
"Tako je.“
Trebalo bi da nam je zdravlje ljudi ipak prioritet. Ako preventiva ne uspe, idemo na terapiju.
"Na lečenje. Na najskuplju varijantu.“
Kakva je situacija u Srbiji kada su u pitanju najsavremenije terapije? Kada smo pričali pre sedam godina, rekli ste da smo mi, u poređenju sa razvijenim zemljama Zapada, negde u donjoj trećini lestvice po zastupljenosti savremenih metoda lečenja.
"Možda smo nešto bolji. Nismo i dalje tamo gde bi trebalo da budemo, ali smo dosta uznapredovali. Dobili smo dosta novih, savremenih lekova i terapija, proširili smo mogućnost da više pacijenata bude lečeno na taj način. Opet se vraćamo na finansije i dovoljno sredstava da se obezbede ti lekovi. Postoji ta centralna komisija RFZO-a, koja ima zadatak, vrlo nezahvalan zadatak, da napravi neku vrstu restrikcije, tako da i dalje postoji diskrepanca u tome kako bi neko bio lečen u zapadnoj zemlji ili kod nas. Da vam slikovito objasnim. Imamo mogućnost da nabavimo terapiju za 100 pacijenata, a mi imamo 200 pacijenata obolelih od te bolesti. Kako napraviti selekciju? Kako mi možemo da kažemo ‒ ovoga ćemo da lečimo, a ovoga nećemo? Pa se onda tu stručni ljudi dovijaju na razne načine, pa gledaju koji imaju više šanse za izlečenje. Jedno vreme su čak gledali i godine starosti, na šta sam se ja pobunio davno i rekao – kakva je to diskriminacija. Da neko od 70 godina može da bude u boljoj kondiciji i da ima više šanse nego neko od 30, 40. Tako da je taj kriterijum ukinut.
Pa se onda uveo kriterijum stadijum bolesti jer metastatska bolest ne može da se izleči, rani stadijum može. Sve su to neki medicinski parametri koji dovode do paramedicinske odluke ovog mogu, a ovog ne mogu da lečim. Naravno, i tu bi trebalo poraditi da se trudimo, bar u onkologiji, jer postoje međunarodni standardi za lečenje i ti standardi se zanavljaju svake godine. Znači, nove terapije se uvode, stare se izbacuju. Mi se, kad god je moguće, trudimo da se držimo tih međunarodnih vodiča. I tu je tačno definisano da se bolest, taj stadijum leči na taj i taj način. Prva linija lečenja je to i ona je najbolja sa najvećim šansama da se bolest izleči ili da se bolest dugo održava pod kontrolom. I onda imate drugu liniju, pa treću i to sve po preporukama. Nažalost, mi još ne možemo to da pratimo u potpunosti. Bolje je, ali...“
Da li je novac glavna prepreka?
"Uglavnom je novac. Jer te nove inovativne terapije u početku su veoma skupe. Ljudi pitaju – zašto su skupe? Pa skupe su zato što istraživanje i otkriće neke nove supstance vrlo mnogo košta. Kliničke studije koje prethode da bi lek ušao u rutinsku upotrebu su enormno skupe i to ne može svaka kompanija da radi. To rade samo velike kompanije. I potrebno je za tu neku treću fazu čak do pet, šest hiljada pacijenata da prođe da bi se dokazalo da je ta terapija bolja nego stara.“
Zdravlje
21.11.2025. 10:40
U Srbiji godišnje oko 1.000 muškaraca umre od raka prostate
I to traje i vremenski.
"Traje vremenski i zahteva ogromnu sumu novca. Tako da sve te terapije su u početku skupe. Onda posle desetak godina izgube licencu za originalnost pa mogu da se prave paralele i onda je to već jeftinija terapija. Interesantno je da su te terapije prilično efikasne. Recimo, imunoterapija je nešto što je sada, ne mogu da kažem trend, ali trenutno možda najefikasnija u lečenju karcinoma. Ali uvek ima neko ali. Ali je poenta u tome što nije svaki pacijent, čak sa istom bolešću, kandidat za lečenje imunoterapijom.“
To zavisi od...
"Zavisi od karakteristika tumora, ne toliko od pacijenta, nego od tumora. Imate, recimo, dva pacijenta obolela od karcinoma pluća, isti stadijum i sve je isto, ali nije ista bolest. I sa tim dodatnim ispitivanjem bioloških i imunoloških markera karakteristika tumora vi saznajete da li je pogodan za lečenje imunoterapijom, hemioterapijom ili biološkom terapijom. Meni je interesantno da je imunoterapija potpuno promenila tok i ishode lečenja melanoma. Melanom je bio nekada bolest koja je fatalna i vrlo brza. Sada imamo pacijente koji su čak na pragu izlečenja, a imali su metastaze koje su se pod imunoterapijom povukle u potpunosti i to traje nekoliko godina. Da li će biti potpuno izlečeni ili ne, videćemo.“
Opet treba da prođe vreme.
"Treba da prođe određeno vreme. Kažu, pet godina, međutim, sada za neke bolesti kažemo čak i deset godina jer imamo bolesti koje su se vratile i posle 10, 20 godina. I to je nešto što je sada interesantno i za praćenje. Recimo karcinom debelog creva, sa tim nekim određenim karakteristikama koje govore o tome da su te tumorske ćelije vrlo pogodne za imunoterapiju. Postoji jedna studija, mislim da je već četiri godine prošlo, gde je samo 17 ljudi u jednoj ogromnoj masi pacijenata bilo pogodno za lečenje imunoterapijom, pre operacije. Svih 17 pacijenata nisu operisani jer su se tumori potpuno izgubili. I oni se prate evo već četiri godine, nijednom se još nije vratilo.“
To je kod nas?
"Ne, to je bila svetska studija jer to je 17 ljudi na ne znam koliko desetina hiljada pacijenata testirano. I, nažalost, samo su oni bili kandidati. Svako drugi ne bi prošao tako. Da li će to biti potpuno izlečenje bez operacije, videćemo.“
Ovo je dobar šlagvort za priču o personalizovanoj terapiji raka, koja je počela sada da se u Rusiji provodi.
"Personalizovana terapija se u suštini primenjuje odavno, samo je sada mnogo više uznapredovala zato što mnogo više znamo o karakteristikama samih tumora. Kada sam ja počeo da radim, postojao je samo jedan ili dva karcinoma dojki. Danas ih ima mnogo, upravo po tim svojim biološkim karakteristikama, kao i karcinoma pluća. Postojali su sitnoćelijski, ne sitnoćelijski i kraj. Danas nesitnoćelijskih karcinoma pluća ima mnogo, koji se razlikuju upravo po tim biomarkerima, gde na osnovu biomarkera mi možemo individualno da lečimo pacijenta. Znači imate dva pacijenta, ista dijagnoza, nije ista bolest, nije isto lečenje. I tu se ogleda taj personalizovani pristup gde se testira tumorsko tkivo od određenog pacijenta i pravi se plan lečenja, odnosno terapija koja je namenjena isključivo njemu, a ne nekom drugom.“
Kakvi su efekti te personalizovane terapije? Da li i postoje neke studije?
"Da, studije se rade i takav pristup je mnogo bolji i sa većim šansama za izlečenje.“
Da li je skuplji od svega ostalog?
"Zavisi od leka koji se primenjuje. U suštini svi ti novi lekovi su enormno skupi, po meni, za naše uslove, ali te terapije mogu da budu mnogo efikasne i šteta je što ne možemo, kada znamo šta treba, da to baš i primenimo.“
Znamo da su kardiološke bolesti uzročnik smrti broj jedan, ali karcinomi im se vrlo brzo približavaju.
"Tako je. Neko je čak i rekao da će do 2050. godine, ako se ne varam, karcinomi preći u broj jedan uzroke po smrtnosti ispred kardiovaskularnih bolesti.“
Rekli smo da sve mlađi ljudi obolevaju. Koja je starosna grupa najugroženija? Da li se može reći?
"Pa ne. I dalje ostaju oni stariji koji su preko 50 godina sa većim rizikom. Ali koliki je rizik kod mladih jako teško je reći. Ono što me posebno zabrinjava, i to sam više puta rekao, jeste da sam poslednjih nekoliko godina video više karcinoma pankreasa nego do sada u svojoj karijeri. Što je opet poražavajuće. A opet se vraćam na onu teoriju o ranom kumulativnom dejstvu kancerogenih faktora.“
Znači, ukratko, preventiva, skrining, disciplina, samodisciplina jesu najbolji put ne da izlečimo, nego da sprečimo?
"I da sprečimo, a i da izlečimo. Jer ako rano otkrijete neku bolest, vrlo je jednostavno da ćete je izlečiti najmanjom hirurškom intervencijom, bez zračenja, bez dodatnih terapija. Ali je jako bitno da se uhvati u tom nekom početnom stadijumu. Problem je opet tu što su karcinomi jako podmukle bolesti. Vrlo kasno daju simptome, svi ti simptomi mogu da liče na neke banalne stvari. Ko nije nekada pokvario stomak, imao dijareju, hemoroidi daju krv u stolici, imate bronhitis, kašljete... Sve to liči na banalnu stvar. Vi kažete – proći će. Ali ako se nešto što nije uobičajeno za vaš organizam ponavlja, traje duže od sedam dana, pravo kod doktora, pa će doktor reći da li će to proći samo ili treba neko dodatno ispitivanje.“
Zdravlje
18.12.2025. 16:02
Obolelima od limfoma potrebna je inovativna terapija
Komentari
