Plastika ugrožava zdravlje i ekonomiju

Prema procenama stručnjaka, globalni troškovi povezani sa bolestima, invaliditetom i smrtnim ishodima izazvanim plastikom dostižu najmanje milijardu i petsto miliona američkih dolara godišnje.

Autori izveštaja, među kojima su vodeći zdravstveni istraživači i lekari, ističu da plastika izaziva štetne posledice od najranijeg detinjstva do starosti. Mikroplastika, čestice koje se nalaze svuda u prirodi pa čak i u ljudskom telu, dodatno komplikuje situaciju, a njihov puni uticaj na zdravlje još nije u potpunosti razjašnjen.

Upozorava se na povezanost plastike sa brojnim zdravstvenim problemima, uključujući reproduktivne poremećaje, smanjenje kognitivnih sposobnosti, dijabetes, kardiovaskularne bolesti i rak.

Proizvodnja plastike je u stalnom porastu - sa dva miliona tona u 1950. godini, dostigla je 475 miliona tona u 2022. godini, a predviđa se da će se do 2060. godine utrostručiti. Istovremeno, manje od deset odsto ukupne plastike se reciklira. S obzirom na to da se plastika proizvodi od fosilnih goriva, stručnjaci upozoravaju da je plastična kriza neraskidivo povezana sa klimatskom krizom.

Uoči međunarodnih pregovora u Ženevi, na kojima se razmatra prvi globalni sporazum o plastičnom zagađenju, autori izveštaja pozivaju delegate iz gotovo 180 zemalja da pronađu zajednički jezik i usvoje efikasne mere. Kako navodi dr Filip Landrigan sa Bostonskog koledža, najugroženiji su upravo najmlađi, a odgovornost za rešavanje ove krize leži na svima nama.

Izveštaj je deo šire inicijative pod nazivom "The Lancet Countdown" koja ima za cilj praćenje uticaja plastičnog zagađenja na zdravlje i podsticanje međunarodne saradnje u borbi protiv ove globalne pretnje.