ALBERT AJNŠTAJN IZ SASVIM DRUGAČIJEG UGLA: Pravila koja je Mileva Marić morala da poštuje dok je živela sa genijem

Abert Ajnštajn, čuveni nobelovac, genije i svetski poznati fizičar bio je pre svega čovek sa svojim manama i kao takav  retko kome je poznat. Mnogi ne znaju priču o tome kako je i na koji način ovaj genije 20. veka razmišljao i kakve je čudne naravi zapravo bio.

Ajnštajn je poreklom iz iz jevrejske porodice, a njegovi roditelji su bili Herman Ajnštajn, vlasnik firme koja je proizvodila elektromaterijale i opremu, i Paulina Koh.

Albert je bio jedno neobično dete, a to su mislili i njegovi roditelji.

Otac i majka su mislili da on neće biti kao ostala deca jer mu je glava bila prevelika u odnosu na telo, ali vremenom su shvatili da će takav morati da ide kroz život. To što je nije progovorio ni jednu reč dok nije napunio tri godine bila je još jedna stvar koja ga je izdvajala kao "čudnog". Čak je i kućna pomoćnica koja je radila kod Ajnštajnovih mislila da je dečak zaostao u razvoju.

Roditelji su malog Ajnštajna vodili kod raznih doktora, ali ništa nije doprinelo da on promeni svoje ponašanje.

Do svoje devete godine Ajnštajn je izbegavao teme koje ga nisu zanimale. Nije bio druželjubiv, izbegavao je da se druži sa drugom decom, ali je sam smišljao kreativne načine za igranje.
Kada je imao pet godina, pokazao je interesovanje za stvari koje nisu bile regularne igračke. Jednom prilikom otac mu je pokazao kompas i od tada je on razmišljao o čudnoj igli koja se pomera. To je kasnije imalo veliki uticaj na njegove pronalaske. Tada je shvatio da u prostoru postoji nevidljiva sila koja deluje na iglu kompasa.

Kako nije bio društveno dete, sreću i zanimaciju pronalazio je u porodičnoj kući gde su imali veliku biblioteku pa se Ajnštajn od malih nogu upoznao sa književnošću, umetnošću i naukom.
Prirodni talenat za muziku je nasledio od majke.

U Katoličkoj školi koju je kasnije pohađao u Minhenu, preskakao je mnoge časove, a iz nekih lekcije nije ni učio jer su mu bile dosadne i ovakav način školovanja mu nije dozvoljavao da ispolji svoju pravu kreativnost.

Stric Jakob, inženjer po struci,video je tu njegovu "muku"  i nabavljao mu knjige koje su ga zanimale i na taj način je podsticao njegovu radoznalost.

Kada je upisao gimnaziju često se raspravljao sa profesorima jer je smatrao da je učenje gradiva napamet beskorisno, pa je buntovni Albert je 1895. godine napustio gimnaziju koju nije voleo i otišao je da živi sa porodicom u mesto u Italiji gde su se oni bili preselili.

I ova odluka da napusti školu i ode iz zemlje se ispostavilo kao dobra za mladog genija jer je to uradio godinu i po dana pre završnih ispita i dobijanja svedočanstva i na taj način je izbegao služenje vojnog roka koje je bilo obavezno u Nemačkoj.

Ipak se vratio u klupe i završio srednju školu a kasnije i postao student Saveznog politehničkog instituta u Cirihu.

Krajem prve godine njegovih studija godine na ovaj institut se prebacila četiri godine starija Srpkinja Mileva Marić sa kojom je Albert započeo vezu.

Mileva je bila Ajnštajnova ljubav, ali je nisu svi voleli. Njegovo majci je smetala razlika u godinama, to što je Mileva pravoslavne vere i što joj je jedna noga kraća od druge
Ajnštajnu nisu smetali Milevini fizički nedostaci jer je voleo duge razgovore sa njom. Razmenjivali su naučne ideje i ubrzo započeli zajednički život.

Ali ljubav nije bila dovoljna. Odnosi su zahladneli kada je Albert posao poznat.

Njegova majka, počela je da vrši još jači pritisak na naučnika da napusti suprugu, a on je počeo da je tretira kao služavku i napisao joj pravila koja je morala da poštuje

PRAVILA KOJA JE AJNŠTAJN NAPISAO MILEVI
1. Vodićeš računa: da moja odeća i rublje budu održavani u redu; da dobijam redovno tri obroka u svojoj sobi
2. Moja spavaća i radna soba budu uredne i naročito da moj sto bude korišćen samo za moje potrebe.
3. Odreći ćeš se svih ličnih veza sa mnom, osim ako one nisu neophodne zbog socijalnih razloga.
4. Pogotovo ćeš se odreći: mog sedenja u kući s tobom; mog izlaženja i putovanja s tobom.
5. Poštovaćeš sledeća pravila u vezi sa mnom: nećeš očekivati nikakvu intimnost od mene,niti ćeš mi bilo šta prigovarati;
6. Prestaćeš da razgovaraš sa mnom ako to budem zahtevao;
7. Napustićeš moju spavaću i radnu sobu ako to budem zahtevao istog trena i bez protesta"

Nedugo zatim razveli su se i ogovorili su se da joj Albert, ukoliko dobije Nobelovu nagradu, da novac. Kasnije je oženio Elzu, koja je bila njegova sestra od tetke.

Umro je 18. aprila 1955. godine , a njegove poslednje reči čula je samo medicinska sestra koja nije znala nemački jezik.

Ajnštajn je bio nesvakidašnja osoba, teško objašnjiva i razumljiva ljudima oko sebe, on je živeo u svom svetu, kojem se retko ko mogao približiti.  Spekulisalo se da je Ajnštajn imao autizam, Aspergerov sindrom, da je patio od disleksije, kao i mu je matematika loše išla . Sve ove tvrdnje su netačne, a iz matematike je imao najbolju ocenu.

Ajnštajn je došao do velikih otkrića zahvaljujući misaonim eksperimentima koje je sprovodio u glavi i razmišljao je u slikama. Čudno je to što nije mogao da obavlja jednostavne radnje kao što su vezivanje pertli, pamćenje brojeva, datuma, nije naučio da vozi.  Zbog izuzetne lenjosti nikada se nije češljao i nije nosio čarape.

Uprkos Ajnštajnovom protivljenju za života, njegov mozak je odstranjen i još uvek se ispituje, a njegove oči se čuvaju u sefu u Njujorku. Naučnici su otkrili da je struktura njegovog mozga složenija nego kod običnih ljudi, a smatra  se da je njegov koeficijent inteligencije iznosio između 205 i 225.

Voleo je da gleda filmove Čarlija Čaplina kome je jednom prilikom i rekao:

„Vi ste popularni jer vas ceo svet razume. A ja sam slavan zato što niko ne razume ono što govorim."