BES PRIRODE SVE ŽEŠĆI: Dok se svetski lideri okupljaju, klimatske promene se sve više osećaju

Uticaj globalnog zagrevanja sve je veći, pokazuje najnoviji izveštaj o klimatskim promenama, objavljen uoči ključnih razgovora UN u Njujorku.

Podaci koje je prikupila Svetska meteorološka organizacija (WMO), kažu da je petogodišnje razdoblje od 2014. do 2019. godine, najtoplije do sada. Porast temperature, kao i nivoa mora, direktne su posledice, do sada najviše, emisije ugljenika. Upravo preduzimanje konkretnih i hitnih koraka ka smanjenju emisija štetnih gasova je ono na šta WMO apeluje, piše BBC.

Koliko je situacija ozbiljna potvrđuje i podatak da je prosečna temperatura od 1850. godine do danas porasla za 1,1 stepen, odnosno da je samo od 2011. do 2015. godine porasla za 0,2 stepena. To je naravno direktna posledica emisije ugljenika, s tim da je količina gasa u atmosferi od 2015. do 2019. godine porasla za 20 odsto u odnosu na prethodnih pet godina.

Koralni grebeni nestaju, posledice klimatskih promena se odražavaju na zdravlje, kvalitet vazduha i hrane, ali pored svega toga jedan od najvećih izazova sa kojima se svet danas suočava jeste i porast nivoa mora.

Povezane vesti - Hiljade građana ujedinjeni pod zajedničkim ciljem, maršira za svoju planetu

Prosečna stopa porasta nivoa mora od 1993. godine do danas je 3,2 milimetra godišnje. Međutim, u periodu od maja 2014. do 2019. godine nivo mora je porastao za pet milimetara na godišnjem nivou.

"Povećanje nivoa mora se ubrzalo i zabrinuti smo da će naglo topljenje leda na Antartiku i Grenlandu samo pogoršati situaciju. Kao što smo uopstalom mogli i da vidimo ove godine, Bahami i Mozambik su se suočili sa humanitarnim i ekonomksim katastrofama usled porasta mora i intenzivnih tropskih oluja", ističe Petri Tales generalna sekretarka WMO.

Studija takođe ističe činjenicu da gde god da danas pogledate planetu, ista je priča - zagrevanje koje je čovek direktno izazvao utiču na intenzitet vremenskih pojava kao što su toplotni talasi i požari.

Povezane vesti - "ŠKOLA ŠTRAJKUJE ZA KLIMU": Novi protesti klimatskih aktivista širom sveta

"Trebalo bi da slušamo glasne povike učenika. Postoji hitan slučaj - neophodna je hitna akcija koja će dovesti do nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte", kaže profesor Brain Hoskins sa Univerziteta Reading.

Izveštaj WMO namenjen je izveštavanju uoči samita UN-a o klimatskim promenama koji se održava u Njujorku. Jednodnevni događaj zamišljen je tako da postiče akciju, a ne velika obećanja.

"Rekao sam liderima da ne dolaze sa lepršavim govorima, već sa konkretnim rešenjima", rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš i dodao:

"Ljudi žele rešenja i akciju. Očekujem da će doći do brojnih smislenih planova koji će doprineti dramatičnom smanjenju emisija tokom sledećih godina dok se ne dostigne nulta emisija ugljenika do 2050. godine."

Sastanak će otvoriti Greta Tanberg i drugi mladi aktivisti. Nakon njih će govoriti lideri iz Kine, Indije, Francuske, Nemačke i Velike Britanije. Sastanku neće prisustvovati lideri Japana, Australije, SAD, Brazila i Saudijske Arabije.

Generalni sekretar UN-a istakao je da države moraju da smanje subvencije za fosilna goriva i da prestanu sa izgradnjom novih elektrana na ugalj.

Priroda nam se sveti, a njen bes sve češće i intenzivnije osećamo. Vreme je da se reaguje i da se entuzijazam mladih sa ulica širom sveta prenese na one koji imaju moć da dovedu do promena. Prva prilika za to biće baš Njujork.